Tristes Tropiques

Man is not alone in the universe, any more than the individual is alone in the group, or any one society alone among other societies. (Claude Levi-Strauss)

"Putnici i putovanja su dve stvari koje prezirem - a ipak, evo mene spremnog da vam pričam o svojoj ekspediciji". Ovim rečima Claude Levi-Strauss počinje svoju knjigu ‘'Tužni Tropi'' u kojoj opisuje svoj boravak medju brazilskim Indijancima, na putovanjima koja će više puta ponoviti, i koja će mu dati materijala za kasnije knjige kao ‘'Strukturna Antropologija'', ‘'Mitologike'', ‘'Divlja misao'' i druge.
U petak 28. novembra 2008. je bio 100. rodjendan Claude Levi-Straussa, cela Francuska je označila ovaj dan, na TV-u su nekoliko dana išle emisije i filmovi o njemu, a ja sam očekivao da će se neko od filozofa-antropologa na ovom blogu setiti da koju reč napiše o ovom čoveku koji je iz osnova promenio naš način gledanja na Druge. Pošto se to nije ostvarilo, odvažio sam se na ovaj tekst. Ja nisam antropolog, i ovo što sledi je samo lični, ničim dokazani, doživljaj institucije (‘'ja sam institucija'' govorio je autor) zvane Claude Levi-Strauss. O tome je ovaj blog.
Kada ljudi, u svom kasnijem i zrelijem dobu, nabrajaju knjige koje su izvršile najveći uticaj na njih, oni obično pomenu Selindžera, Sartra, Kafku ili Dostojevskog, na primer. Za mene lično, ako bi me to neko ikad pitao, u samom vrhu takvog spiska bi se našla i knjiga ‘'Tužni Tropi'' Claude Levi-Straussa..
Pre mnogo godina, ja, postdiplomac u tudjini, tu knjigu sam za jednu noć u dahu pročitao, a onda, ne verujući sebi da sam pročitao to što sam pročitao, zakuvam još kafe, i pročitam je celu ponovo. Ona je pre svega putopisni roman, pisan maestralnim književnim stilom, koji obiluje razmišljanjima o čoveku, njegovom društvenom životu i društvenim organizacijama, i njegovom mestu u kosmosu. Organizatori prestižne Gonkur nagrade su se godinama vajkali što nisu toj knjizi dodelili nagradu 1955. godina kada je objavljena, jer je ona, tehnički, dokumentarna književna tvorevina, a ne roman u klasičnom smislu. Da ipak podjemo od početka.
Levi-Strauss je rodjen 1908. godine, i tokom 20ih studirao je prava i filozofiju u Parizu. Godine 1935 prihvati ponudu francuske vlade da bude deo državnog predstavništva za kulturu u Sao Paolu, u Brazilu. Tokom boravka u Brazilu, izmedju 1935. i 1939., putovao je na sever države i veliki deo vremena proveo u kontaktu sa autohtonim indijanskim plemenima koja su živela duž Amazona - Bororo, Guaycuru, Nambikwara, i Tupi-Kawahib. U Francusku se vratio pred početak II Svetskog rata, pridružio se vojsci na Maginot liniji, ali kad je Francuska kapitulirala, on emigrira u Njujork 1941. godine, gde uspostavi uticajno prijateljstvo sa F. Boasom, tada profesorom na Kolumbija univerzitetu. U Pariz se vratio 1948. godine. Da bi mu obezbedio odgovarajuće mesto u akademiji, College de France osnuje katedru za Socijalnu Antropologiju 1959. godine i postavi ga za direktora te katedre.
Kad je izašla iz štampe, 1955. godine, knjiga ‘'Tristes Tropiques'' je Levi-Straussu donela svetsku slavu iz više razloga. Prvo, ona je udarila temelje sasvim novom prilazu anropologiji, a šire, postavila je okvir proučavanja koji se kasnije primenio i u drugim humanitarnim naukama. Ona se pojavila kada je škola mišljenja zvana Strukturalizam bila na svom začetku. Strukturalizam je način vidjenja u humanitarnim naukama gde se neka pojava - organizacija društva, na primer - posmatra kao kompleksni sistem povezanih delova. U tom smislu, ovde se ne radi samo o metodu, već o intelektualnom pokretu koji je zamenio stari, hermetički način mišljenja.
U kratkom periodu izmedju 1955. i 1957. tri knjige su definitivno ustanovile Strukturalizam kao filozofski pravac i školu mišljenja. Prva je pomenuta Levi-Straussova. Druga je knjiga Noama Čomskog ‘'Aspekti teorije sintakse'' koja kompletira strukturalni način razmišljanja u lingvistici (a koji je nekoliko decenija ranije započeo F. Sosir, te Roman Jakobson). Treća je ‘'Anatomija Kritike'' Nortropa Frye-a, koja, unutar književne kritike, vidi književna dela kao strukture formirane arhetipovima kao osnovnim graditeljskim materijalom književne mitologije. Ova tri ključna aspekta ljudskog postojanja - ljudski jezik, ljudska društva, i ljudski strahovi, nadanja i snovi (sadržani u književnoj naraciji) - su najednom dovedena u zajednički fokus. Kasnije je ova metodologija, precizirana u ‘'Strukturnoj Antropologiji'', razradjena u višetomnim ‘'Mitologikama''. Posebno je zanimljiva Levi-Straussova polemika sa Sartrom koja se nalazi u pogovoru ‘'Divlje misli''.
U vreme kad mi je došla do ruku ‘'Tristes Tropiques'', ja sam detaljno iščitavao Frye-a (koga sam, nešto kasnije, imao sreću ceo semestar da slušam) i pokušavao da se izborim sa njegovim arhetipovima, žanrovima, mitologijom i metaforom. ‘'Tužni Tropi'' je knjiga meditativnog putopisa kroz kulture nama manje poznate, a istovremeno i opis posebne kosmologije nastale u glavama ljudi istih kao što smo mi, ljudi koji sa nama dele ovo nebo i gledaju ovaj Mesec i zvezde što nam noću sjaje. To je knjiga o jedinstvu ljudskog postojanja, kao što je rečeno u citatu navedenom na početku ovog teksta. I nema nikakvog smisla odricati to jedinstvo insistirajući da smo mi Mi, a oni oni Drugi, jer to bi bilo isto kao kad bi odricali da je jedan vazduh koji dišemo, i jedno Sunce koje nas greje. Mi smo deca iste prirode i istog kosmosa. Razume se, njih ne treba romantizovati kao noble sauvages i pokušavati živeti njihov život - mi nismo sposobni da živimo njihov život, kao što ni oni nisu sposobni da žive naš. (Tokom boravka u jednom plemenu Amazona, Levi-Strauss je prihvaćen kao član zajednice i oženili su ga ćerkom poglavice -‘'mlada'' je tada imala dve i po godine.) Svaka taksonomija, kako je pokazano u ‘'Divljoj misli'' je kosmos za sebe, i mi nemamo načina da jednoj ili drugoj damo prednost. Mi smo to što smo, rekli bi u Indiji.
‘'Život na ovoj planeti je nastao bez čoveka, i bez čoveka će se i završiti'' kaže Levi-Strauss pred kraj ove čarobne knjige. Mi smo kosmička prašina, i u ovom kratkom periodu dok postojimo, pokušajmo da uvidimo suštinu naše vrste, suštinu koja se ogleda u savršenosti minerala, u treptaju oka što odražava mir i oproštaj, kada, kroz neposredno razumevanje, čovek ‘'ponekad uvidi da može da se zameni i sa mačkom''.
Srećan rodjendan Claude.

Cela knjiga, na engleskom, može da se skine sa interneta ovde. Fajl ima oko 50Mb.

(http://2020ok.com/books/77/tristes-tropiques-61877.htm)