Tristes Tropiques

/ 30.11.2008. u 20:44

Komentari: 124
Čitanost: 26496
/
Preporuke: 8153
/

levi1.190.jpg
Man is not alone in the universe, any more than the individual is alone in the group, or any one society alone among other societies. (Claude Levi-Strauss)

"Putnici i putovanja su dve stvari koje prezirem - a ipak, evo mene spremnog da vam pričam o svojoj ekspediciji". Ovim rečima Claude Levi-Strauss počinje svoju knjigu ‘'Tužni Tropi'' u kojoj opisuje svoj boravak medju brazilskim Indijancima, na putovanjima koja će više puta ponoviti, i koja će mu dati materijala za kasnije knjige kao ‘'Strukturna Antropologija'', ‘'Mitologike'', ‘'Divlja misao'' i druge.
U petak 28. novembra 2008. je bio 100. rodjendan Claude Levi-Straussa, cela Francuska je označila ovaj dan, na TV-u su nekoliko dana išle emisije i filmovi o njemu, a ja sam očekivao da će se neko od filozofa-antropologa na ovom blogu setiti da koju reč napiše o ovom čoveku koji je iz osnova promenio naš način gledanja na Druge. Pošto se to nije ostvarilo, odvažio sam se na ovaj tekst. Ja nisam antropolog, i ovo što sledi je samo lični, ničim dokazani, doživljaj institucije (‘'ja sam institucija'' govorio je autor) zvane Claude Levi-Strauss. O tome je ovaj blog.
Kada ljudi, u svom kasnijem i zrelijem dobu, nabrajaju knjige koje su izvršile najveći uticaj na njih, oni obično pomenu Selindžera, Sartra, Kafku ili Dostojevskog, na primer. Za mene lično, ako bi me to neko ikad pitao, u samom vrhu takvog spiska bi se našla i knjiga ‘'Tužni Tropi'' Claude Levi-Straussa..
Pre mnogo godina, ja, postdiplomac u tudjini, tu knjigu sam za jednu noć u dahu pročitao, a onda, ne verujući sebi da sam pročitao to što sam pročitao, zakuvam još kafe, i pročitam je celu ponovo. Ona je pre svega putopisni roman, pisan maestralnim književnim stilom, koji obiluje razmišljanjima o čoveku, njegovom društvenom životu i društvenim organizacijama, i njegovom mestu u kosmosu. Organizatori prestižne Gonkur nagrade su se godinama vajkali što nisu toj knjizi dodelili nagradu 1955. godina kada je objavljena, jer je ona, tehnički, dokumentarna književna tvorevina, a ne roman u klasičnom smislu. Da ipak podjemo od početka.
Levi-Strauss je rodjen 1908. godine, i tokom 20ih studirao je prava i filozofiju u Parizu. Godine 1935 prihvati ponudu francuske vlade da bude deo državnog predstavništva za kulturu u Sao Paolu, u Brazilu. Tokom boravka u Brazilu, izmedju 1935. i 1939., putovao je na sever države i veliki deo vremena proveo u kontaktu sa autohtonim indijanskim plemenima koja su živela duž Amazona - Bororo, Guaycuru, Nambikwara, i Tupi-Kawahib. U Francusku se vratio pred početak II Svetskog rata, pridružio se vojsci na Maginot liniji, ali kad je Francuska kapitulirala, on emigrira u Njujork 1941. godine, gde uspostavi uticajno prijateljstvo sa F. Boasom, tada profesorom na Kolumbija univerzitetu. U Pariz se vratio 1948. godine. Da bi mu obezbedio odgovarajuće mesto u akademiji, College de France osnuje katedru za Socijalnu Antropologiju 1959. godine i postavi ga za direktora te katedre.
Kad je izašla iz štampe, 1955. godine, knjiga ‘'Tristes Tropiques'' je Levi-Straussu donela svetsku slavu iz više razloga. Prvo, ona je udarila temelje sasvim novom prilazu anropologiji, a šire, postavila je okvir proučavanja koji se kasnije primenio i u drugim humanitarnim naukama. Ona se pojavila kada je škola mišljenja zvana Strukturalizam bila na svom začetku. Strukturalizam je način vidjenja u humanitarnim naukama gde se neka pojava - organizacija društva, na primer - posmatra kao kompleksni sistem povezanih delova. U tom smislu, ovde se ne radi samo o metodu, već o intelektualnom pokretu koji je zamenio stari, hermetički način mišljenja.
U kratkom periodu izmedju 1955. i 1957. tri knjige su definitivno ustanovile Strukturalizam kao filozofski pravac i školu mišljenja. Prva je pomenuta Levi-Straussova. Druga je knjiga Noama Čomskog ‘'Aspekti teorije sintakse'' koja kompletira strukturalni način razmišljanja u lingvistici (a koji je nekoliko decenija ranije započeo F. Sosir, te Roman Jakobson). Treća je ‘'Anatomija Kritike'' Nortropa Frye-a, koja, unutar književne kritike, vidi književna dela kao strukture formirane arhetipovima kao osnovnim graditeljskim materijalom književne mitologije. Ova tri ključna aspekta ljudskog postojanja - ljudski jezik, ljudska društva, i ljudski strahovi, nadanja i snovi (sadržani u književnoj naraciji) - su najednom dovedena u zajednički fokus. Kasnije je ova metodologija, precizirana u ‘'Strukturnoj Antropologiji'', razradjena u višetomnim ‘'Mitologikama''. Posebno je zanimljiva Levi-Straussova polemika sa Sartrom koja se nalazi u pogovoru ‘'Divlje misli''.
U vreme kad mi je došla do ruku ‘'Tristes Tropiques'', ja sam detaljno iščitavao Frye-a (koga sam, nešto kasnije, imao sreću ceo semestar da slušam) i pokušavao da se izborim sa njegovim arhetipovima, žanrovima, mitologijom i metaforom. ‘'Tužni Tropi'' je knjiga meditativnog putopisa kroz kulture nama manje poznate, a istovremeno i opis posebne kosmologije nastale u glavama ljudi istih kao što smo mi, ljudi koji sa nama dele ovo nebo i gledaju ovaj Mesec i zvezde što nam noću sjaje. To je knjiga o jedinstvu ljudskog postojanja, kao što je rečeno u citatu navedenom na početku ovog teksta. I nema nikakvog smisla odricati to jedinstvo insistirajući da smo mi Mi, a oni oni Drugi, jer to bi bilo isto kao kad bi odricali da je jedan vazduh koji dišemo, i jedno Sunce koje nas greje. Mi smo deca iste prirode i istog kosmosa. Razume se, njih ne treba romantizovati kao noble sauvages i pokušavati živeti njihov život - mi nismo sposobni da živimo njihov život, kao što ni oni nisu sposobni da žive naš. (Tokom boravka u jednom plemenu Amazona, Levi-Strauss je prihvaćen kao član zajednice i oženili su ga ćerkom poglavice -‘'mlada'' je tada imala dve i po godine.) Svaka taksonomija, kako je pokazano u ‘'Divljoj misli'' je kosmos za sebe, i mi nemamo načina da jednoj ili drugoj damo prednost. Mi smo to što smo, rekli bi u Indiji.
‘'Život na ovoj planeti je nastao bez čoveka, i bez čoveka će se i završiti'' kaže Levi-Strauss pred kraj ove čarobne knjige. Mi smo kosmička prašina, i u ovom kratkom periodu dok postojimo, pokušajmo da uvidimo suštinu naše vrste, suštinu koja se ogleda u savršenosti minerala, u treptaju oka što odražava mir i oproštaj, kada, kroz neposredno razumevanje, čovek ‘'ponekad uvidi da može da se zameni i sa mačkom''.
Srećan rodjendan Claude.

Cela knjiga, na engleskom, može da se skine sa interneta ovde. Fajl ima oko 50Mb.

(http://2020ok.com/books/77/tristes-tropiques-61877.htm)

postavite na |

Komentari (124)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Strongman 20:52 30.11.2008

Prvi

‘'Život na ovoj planeti je nastao bez čoveka, i bez čoveka će se i završiti'' kaže Levi-Strauss pred kraj ove čarobne knjige. Mi smo kosmička prašina, i u ovom kratkom periodu dok postojimo, pokušajmo da uvidimo suštinu naše vrste, suštinu koja se ogleda u savršenosti minerala, u treptaju oka što odražava mir i oproštaj, kada, kroz neposredno razumevanje, čovek ‘'ponekad uvidi da može da se zameni i sa mačkom''.
Srećan rodjendan Claude.

Mi smo samo sami sebi bitni, neki vise a neki manje. Strahovi od zivota i strah od smrti nas guraju u tu zabludu.

Profesore da pozdravim samo

nsarski 20:54 30.11.2008

Re: Prvi

Strongman
.

Bravo brzi!

Strongman 20:58 30.11.2008

Re: Prvi

Izvini, za menjanje gornjeg posta ali sam samo hteo da parcelisem poziciju pa tek onda da pisem

nsarski 21:01 30.11.2008

Re: Prvi

Strongman
Izvini, za menjanje gornjeg posta ali sam samo hteo da parcelisem poziciju pa tek onda da pisem

Samo ti parcelisi, gazda. Ovo je kao Oklahoma land rush:)))

Strongman 21:06 30.11.2008

Re: Prvi

Budimac 20:52 30.11.2008

Prvi?

Vrlo cenim Strosa i siguran sam da ću uživati u ovom postu.

nsarski 20:55 30.11.2008

Re: Prvi?

Pa, ja sam napisao moj privatni dozivljaj vise nego detalje o njegovom radu. Mada, nadam se, da sam osnovni utisk "uhvatio".

PS.Kad sam pre par godina dobio "dozvolu" da pisem (razlicita od licence to kill, please note) na Blogu, tada sam bio u Meksiku i lunjao po ostacima civilizacije Maja. Tada sam hteo da napisem blog ovog naslova (ta knjiga je uvek negde samnom), ali, nekako to se nije ostvarilo. Sada se ostvarilo, ali sasvim u drugom kontekstu.

Budimac 21:07 30.11.2008

Re: Prvi?

nsarski
Pa, ja sam napisao moj privatni dozivljaj vise nego detalje o njegovom radu. Mada, nadam se, da sam osnovni utisk "uhvatio".

Kao što sam i mislio vrlo sam uživao po principu similis simili gaudet. Naime, i meni je "otkriće" Strosa, zahvaljujući sjajnom profu Tvrdku Kulenoviću koji mi je predavao teoriju umetnosti (jedna od retkih desetki u indeksu na koju sam ponosan), bitno (ako ne i odlučujuće) uticalo na svetonazor.
Preporuka ko vrata majstore.

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 21:31 30.11.2008

Re: Prvi?

tebi preporuka, a ja odoh sad da narucim knjigu

nsarski 21:33 30.11.2008

Re: Prvi?

tebi preporuka, a ja odoh sad da narucim knjigu

Mozes da je skines sa interneta, ako ti je frka.

Evo ovde Tristes Tropiques

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 21:35 30.11.2008

Re: Prvi?

ma frka mi je al, ne mogu da akam printer i jurim redosled stanica po krevetu

ivana23 21:39 30.11.2008

Re: Prvi?

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron
ma frka mi je al, ne mogu da akam printer i jurim redosled stanica po krevetu

Skines, pa na flash drive, pa u prvu fotokopirnicu da ti odstampaju i ukorice. Jednostavno!

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 21:40 30.11.2008

Re: Prvi?

dok se sutra vratim sa posla i joge ima da isporuce original

Strongman 21:51 30.11.2008

Re: Prvi?

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron
dok se sutra vratim sa posla i joge ima da isporuce original

Vi sa jogom ste mnogo zahebani likovi. Meni uvek uzme dva dana za overnight delivery

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 21:53 30.11.2008

Re: Prvi?

hebi ga. predji na jogu

nsarski 21:55 30.11.2008

Re: Prvi?

hebi ga. predji na jogu

Grafitti:

Try yoga
It's made out of real milk.

(I ja bas sada pravim salatu sa jogurtom:)

Ninoslav Randjelovic 21:57 30.11.2008

Re: Prvi?

hebi ga. predji na jogu

Ali, prelazak bi valjda trebalo da bude - strukturalan ? Arhetipski ?

iris.davidovich 04:14 01.12.2008

Re: Prvi?

i ja odoh u isti soping. nekako mi sladje kad knjige citam s papira
hvala za tekst, g-dine nsarski

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 14:49 01.12.2008

Re: Prvi?

upravo sam shvatila da sam knjigu platila $64. Ima tvrd povez, al' se pitam kol'ko ima strana, cisto da vidim da l' dobijam "value for money"<_<

radojicic92 14:58 01.12.2008

Re: Prvi?

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron
upravo sam shvatila da sam knjigu platila $64. Ima tvrd povez, al' se pitam kol'ko ima strana, cisto da vidim da l' dobijam "value for money"<_<

doktorka dobar si posao napravila, dobices sigurno bar kilo vise nego da si uzela softanu

sto nisi uzela ovo, sta ce ti hardcover?

iris.davidovich 16:57 01.12.2008

Re: Prvi?

upravo sam shvatila da sam knjigu platila $64. Ima tvrd povez, al' se pitam kol'ko ima strana, cisto da vidim da l' dobijam "value for money"<_<

kako bre tolko, mene izadje 24.95$?! doduse, doci ce verovatno na Svetog Zivka, al ajd' sad da ne cepidlacim. ko ceka doceka

EDIT: o, bemti, gle ima i jeftinije

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 17:54 01.12.2008

Re: Prvi?

sta da radim, bila mi frka pa mi je ova bila najbrza

nsarski 23:57 02.12.2008

Re: Prvi?

sta da radim, bila mi frka pa mi je ova bila najbrza

Eto, bas si je preplatila. Mislim, knjiga ima oko 400 strana, ali i za $65 si mogla da izvedes Levi-Straussa na veceru, da ti licno preprica. Sorry, nadam se da ce ti se svideti.

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 00:30 03.12.2008

Re: Prvi?

nsarski
sta da radim, bila mi frka pa mi je ova bila najbrzaEto, bas si je preplatila. Mislim, knjiga ima oko 400 strana, ali i za $65 si mogla da izvedes Levi-Straussa na veceru, da ti licno preprica. Sorry, nadam se da ce ti se svideti.

merak nema cenu

a posto sam punoletna, nema potrebe da se osecas odgovornim

dolybell92 22:47 03.12.2008

Re: Prvi?

Ovako, nešto sam se par dana davila sa Firefoxom, ne bih da davim i vas...
potom nađem nešto što će pomoći svima, koji su dovoljno radoznali i sem C.L. Straussa,
mogu skinuti druge autore.... sve je u pdf formatu

Claude Lévi-Strauss : Divlja misao
http://rapidshare.com/files/12732584...misao.pdf.html

Claude Levi Strauss : Tuzni tropi
http://rapidshare.com/files/12733713...tropi.pdf.html

Claude Levi-Strauss : Totemizam danas
http://rapidshare.com/files/12734580...danas.pdf.html

Herbert Markuze : Čovjek jedne dimenzije
http://rapidshare.com/files/12734806...NZIJE.pdf.html

herbert markuse : Eros i civlizacija
http://rapidshare.com/files/12734926...acija.pdf.html

Jean Baudrilard : Simulacija i zbilja
http://rapidshare.com/files/12739528...j_i_zbilja.pdf

Edgar Moren : Duh vremena ,prvi tom
http://rapidshare.com/files/127404565/duh_vremena_I.pdf

Edgar Moren : Duh vremena ,drugi tom
http://rapidshare.com/files/12740948...vremena_II.pdf

MONAGAN, John
Socijalna i kulturna antropologija: Kratak uvod /
John Monagan & Peter Justin
http://rapidshare.com/files/12740910...ropologija.pdf

Eugen Fink : Osnovni fenomeni ljudskog postojanja
http://rapidshare.com/files/12741015...postojanja.pdf

Imanuel kant : Kritika praktičkog uma
http://rapidshare.com/files/12798556...G_UMA.pdf.html

Hegel : Osnovne crte filozofije prava
http://rapidshare.com/files/12798647...prava.pdf.html

Ludwig Wittgenstein : Tractatus logico philosophicus
http://rapidshare.com/files/12798870...OPHICUS.pdf.ht

ssvetlana92 20:59 30.11.2008

Kad da stignemo?

Kad? Stalno smo na Blogu! :)
Lepo je što si nam preneo suštinu onoga, što zaista treba da pročitamo. Mnogima će se pojasniti dileme oko toga ko je ko, a šta je šta u samoj suštini.
I ja čestitam rodjendan tom divnom Gospodinu.

Strongman 21:07 30.11.2008

Re: Kad da stignemo?

Zahvaljujem se u ime ovog divnog gospodina

Ne verujem da postizava da cita nas blog

ssvetlana92 21:20 30.11.2008

Re: Kad da stignemo?

Strongman
Zahvaljujem se u ime ovog divnog gospodina

Ne verujem da postizava da cita nas blog

Ni mi ne postizavamo da sve pročitamo. Ali kad nas neko ovako lepo obavesti, što da ne!

gordanac 21:10 30.11.2008

divlja misao...

...je jedan od najboljih naslova bilo koje knjige (kao što je "Call me Ishmael"jedna od najboljih prvih rečenica bilo koje knjige)

...To je knjiga o jedinstvu ljudskog postojanja...

...koja očarava svojom jednostavnošću i zavodi nedovoljno pažljive čitaoce činjenicama iz sopstvenog sadržaja, tako da nije bilo jednom da sam slušala opaske o "primitivnim plemenima" (autoritetom formalnog obrazovanja čitaoca koji opasku izriče), a svaki pokušaj da se u takav razgovor "uvede" univerzalno ljudsko - završavao se (mahom) neuspehom....:))
Listala sam "Mitologike" ovog vikenda, i baš je dobro što si napravio post, nice one.

nsarski 21:15 30.11.2008

Re: divlja misao...

slušala opaske o "primitivnim plemenima"

Da, sledeci korak je da se ta primitivna plemena kultivisu tako sto cemo da ih naucimo da piju Koka-Kolu i zavode demokratiju:)

Predrag Brajovic 21:37 30.11.2008

Re: divlja misao...

gordanac
(kao što je "Call me Ishmael"jedna od najboljih prvih rečenica bilo koje knjige)

Чекај, gordanac, јер мислиш на ону књигу у којој је реч о лову на сировину за фабрику рибљих конзерви?

nsarski 21:38 30.11.2008

Re: divlja misao...

Чекај, gordanac, јер мислиш на ону књигу у којој је реч о лову на сировину за фабрику рибљих конзерви?

Ne, nego za osvetljavanje grada Londre,

gordanac 22:06 30.11.2008

msleeeeem...

paz ovo:

Predrag Brajović:
Чекај, gordanac, јер мислиш на ону књигу у којој је реч о лову на сировину за фабрику рибљих конзерви?

nsarski:
Ne, nego za osvetljavanje grada Londre,

a ja sad treba da odolim i da NE napravim troll, ha?
(da mislim i na te dve i na onu koja je o herojstvu, slobodi, ljubavi i smrti . kao i sve prave kjnige :))
Ostaću Galadriel, Claude Levi-Strauss me zadužio po više osnova...
Negde sam već postavljala ove video snimke sa njim, ali ne mogu da se setim gde (sumnjam na Budimca! :)) kao i Bertrand Russell, ali evo cela strana, nećete pogrešiti ako pregledate:
Claude Levi-Strauss YouTube

Predrag Brajovic 22:26 30.11.2008

Re: msleeeeem...

gordanac
a ja sad treba da odolim i da NE napravim troll, ha?

Шта да ти кажем, одолевај, ви прави револуционари имате чврст дух – на партијским састанцима пре Другог светског рата другови су саветовани да се одрекну пушење, како би им, кад допадну затвора, апстиненске муке биле мање, не мора човек да пати од несташице свега – дакле, одолевај, а не као npotrošački и ја, којима су конзумеризам и кинта попиле памет, па и часну старину Моби Дика гледамо кроз профитну стопу, их, ти метафизички китови, далеко је њихова пучина, нема их за овог вакта и не пливају они кроз сва мора, држи се, gordanac, требаћеш нама заблуделима када се призовемо свести, мада, искрен да ти будем, и озбиљан, мислим да је тај Леви све своје и написао због те аветиње кита, бранећи право на његово некокаколизирано, свеприсутно и вечито постојање, а ја, рекох, ово, да спасим, душу, своју... :))))

gordanac 23:12 30.11.2008

:))

...мада, искрен да ти будем, и озбиљан, мислим да је тај Леви све своје и написао због те аветиње кита, бранећи право на његово некокаколизирано, свеприсутно и вечито постојање, а ја рекох, ово, да спасим душу своју... :))))

:))
Evo troll-a koji to nije! (CLS je zaslužio i mnogo više od malo mašte da se napravi troll koji se može "provući" i kao priča o temi, ali evo za početak ćakulanja :))
Mytheme je on praktično "uveo" u promenjeni način razmišljanja koji je strukturalizam nepovratno "oplemenio univerzalizmom" (radije kažem . jednostavnošću, ali onda me se još manje razume :)), a ti si ih ilustrovao citiranim o jednoj "avetinji" (mogla bih opet da dodam Behemota i Leviatana :))
E, sad, meni je zanimljivije zašto ljudi univerzalno od "mythem-a" tako teško prihvataju? Mislim - oni GOVORE o tome sa priličnim razumevanjem, ali ih NE PRIHVATAJU u suštini u onome što RADE. Kao da je deo univerzalnog i neophodnost da se za sebe misli da je se ipak, "posebno". Odakle god da kreneš -. religije, običaji, navike, tradicije, socijalne veze, heroji, ....spisak je praktično beskonačan i ispitan lepo daje rezultat da svaka društvena grupa (ma kako mala ili velika bila) prvo što uradi kad "pročita i ukapira" značenje mythema odmah je "zameni ili oboji" predrasudom, stereotipom o - sopstvenoj posebnosti.
Koliko je to šašavo?!
Kao da kažu "jeste, super je to što je očigledno da su mytheme "the essential kernel of a myth, an irreducible, unchanging element, one that is always found shared with other, related mythemes and reassembled in various ways...... or linked in more complicated relationships, like a molecule in a compound", ali to ipak ne važi - za nas. (?!). Ako se usudiš da upitaš "zašto ne važi?" budeš zasut i prekriven "argumentima, dokazima i činjenicama" koje osim straha i nesavladive volje za "negativnom definicijom" drugih u odnosu na sebe ne sadrže ništa drugo osim - stereotipa, predrasuda, slepila volje da se uopšte "bakće sa univerzalnim".
Ili sa - jednostavnim u ljudskom postojanju.
Zato su poetske istine i važne i često lako prihvatljive.
Zato je i (recimo) "Divlja misao" ili "Tristes Tropiques" - "ivična" literatura, dvostruka literatura, žonglerska literatura, rekla bih (usled nevažne slučajnosti vezane za žongliranje kao drevnu veštinu). I zato je ljudi tako lako i dobro prime, upiju, dožive....
Nema pretencioznosti ni ujednoj jedinoj reči kod CLS i to ga čini pitkim za čitanje i zavodljivim za "usvajanje".
On je samo razradio mythemu - ljudi vole bajke. :))

Predrag Brajovic 00:16 01.12.2008

CLS за славенофиле

gordanac
Mytheme je on praktično "uveo" u promenjeni način razmišljanja koji je strukturalizam nepovratno "oplemenio univerzalizmom"

Што би ти рекла – цврц!

Уз помоћ моје добре виле, вољан сам да ти напоменем следеће: нешто врло слично митемама, само са другачијом терминологијом, налазимо већ код Потебње и Веселовског, руских филолога, у последњим деценијама 19. века. После је Владимир Проп сличну причу започао и добрано разрадио у својој Морфологији бајке (митема одговара у Проповој терминологији функцији актанта), па је у једном трену, чак, настала расправа колико је Леви Строс оригинални мислилац. Хронологија одрастања структурализма иде, на брзину, отприлике овако: Потебња, Веселовски, руски формалисти који утичу на структуралисте, а и Роман Јакобсон и Јуриј Тињанов у једном тексту из тридесетих година двадесетог века постављају тезе и основе структурализма. Наравно, како то налаже иронија, структуралисти за већину од ових аутора и текстова нису знали. (Као што Монтипајтоновци никад нису читали Хармса, што папагајски наводим као омиљен пример.)

То, свакако, не умањује Леви Стросове заслуге, потом је и Фрајова архитипска разрада допринела даљем развоју ове струје мишљења, али су се структурализам, а потом и његови наследници (постструктурализам), у једном трену сударили са властитом немоћи: када смо ствари рашчланили до краја, шта нам је сада с њима радити и колика је корист од тога.

То је оно кад расклопиш фигуру од лего коцкица, а онда, слегнувши раменима, утврдиш да тамо и нема шта да се види.

Ето, тако ми, славенофили, гледамо на ствари...

nsarski 00:22 01.12.2008

Re: CLS за славенофиле

Ето, тако ми, славенофили, гледамо на ствари...

Kahem,
Da li bi ti, brate Predraze Brajovicu, pristupio Serapionovom Bratstvu? Takvi nam trebaju, da nastave nasu misiju.
Brat,
Lev Lunc

nsarski 00:26 01.12.2008

Re: CLS за славенофиле

После је Владмир Проп сличну причу започао и добрано разрадио у својој Морфологији бајке

Uzgred, brat Prop je ozbiljno zanemarivan na Zapadu, cak i danas. O Lavu Sestovu da ne govorim. Ali, to su druge teme... danas se slavi CLS.

Predrag Brajovic 00:34 01.12.2008

Re: CLS за славенофиле

nsarski
Ето, тако ми, славенофили, гледамо на ствари...

Kahem,
Da li bi ti, brate Predraze Brajovicu, pristupio Serapionovom Bratstvu? Takvi nam trebaju, da nastave nasu misiju.
Brat,
Lev Lunc

Загрцнух се, Велики Брате nsarski од 33. степена, једући плод афричког познања – банану, од смеха, наравно...

Али, знаш како каже историја: после ће, засигурно, уследити поделе. Боље да не пробамо. У овом сањаном братству нема места за нас обојицу...

gordanac 00:41 01.12.2008

---

CLS за славенофиле

...slavenofili, anglofili, germanofili, frankofoni, . ....cipkalipkalimpopoponifućifufućifoni :))
tzvrtz!
A po čemu se razlikuju bilo "čije" bajke? (humanofil pita bez nade u odgovor!)
Davnih dana pisala sam tekst "U početku beše Gilgameš" i tamo prenela mišljenje da su sve ostale nama danas dostupne ispisane reči nastale od tog The Epa i od The Prve, zauvek izgubljene - bajke.Za kojom tragamo kao za Zlatnim Runom...
Saglasna sa "pravom na ideju" istraživača bajki, ali je CLS ipak od toga napravio - pokret. Такорекућ велтаншаунг.
I zato mytheme vezujem uz njega i za njega, lepo možeš da pratiš kako je imao "jamais vu" doživljaj, svuda oko njega su bile pojave, prizori, događaji i ljudi i kao da ih je video . prvi put. Meni to čarobno.
E, sad:

...али су се структурализам, а потом и његови наследници (постструктурализам), у једном трену сударили са властитом немоћи: када смо ствари рашчланили до краја, шта нам је сада с њима радити и колика је корист од тога....

..a još i - ne radi :))
(Zato što su ljudi skroz šašavi!)
On je ponudio slike, reči i zvuke, a šta će ljudi s time posle raditi - mislim da i nije do njega. Nešto će upropastiti, nešto sačuvati, nešto upotrebiti da negde nešto promene na bolje ako može ili ako za to "bolje" kreiraju okolnosti. Sve što je video - podelio je sa nama i mislim da se i - primilo. Čini mi se da on ništa više i nije hteo.
Sećam se svog utiska posle prvog čitanja - svežina i lakoća kojom je jasno i jednostavno ustvari često govorio o sopstvenim emocijama i "nesebičnost" kojom ti je kroz reči pokazivao kako upotrebljava tu svoju tananu "misaonu sondu" da bi "raščeprkao" sve što ga, pomalo detinje radoznalo, zanima o ljudima.
A tu uvek ima šta da se vidi, tako ja mislim.

Predrag Brajovic 01:01 01.12.2008

Re: ---

gordanac
On je ponudio slike, reči i zvuke, a šta će ljudi s time posle raditi - mislim da i nije do njega. Nešto će upropastiti, nešto sačuvati, nešto upotrebiti da negde nešto promene na bolje ako može ili ako za to "bolje" kreiraju okolnosti. Sve što je video - podelio je sa nama i mislim da se i - primilo.

А гледај, gordanac, како тек игра мој тим, и то на гостовању, и то, пази сад, давне 1880 године.

Пише, дакле, Потебња:
"Када би људском роду било могуће да се у језику и етничкој припадности уједини, за људски би интелект ово било погубно, као када бисмо многа наша чула заменели само једним. <...> За постојање једног човека неопходни су други људи; а за један народ – други народи."

Таква је, наша, славенска душа.

nsarski 01:07 01.12.2008

Re: ---

Када би људском роду било могуће да у језику и етничкој припадности уједини, за људски би интелект ово било пресудно штетно, као када бисмо многа наша чула заменели само једним. <...> За постојање једног човека неопходни су други; а за један народ – други народи."

Ovo je izvanredno, ja za to nisam znao.

gordanac 01:13 01.12.2008

Re: ---

"Када би људском роду било могуће да у језику и етничкој припадности уједини, за људски би интелект ово било пресудно штетно, као када бисмо многа наша чула заменели само једним. <...> За постојање једног човека неопходни су други; а за један народ – други народи."

Kad mi on napiše kako ga, zašto i koliko "raznolikost u jeziku i etničkoj pripadnosti" čini manje ili više ljudskim, ondaK možemo otvoriti raspravu o tome da li je to ljudsko "zamena svih čula samo jednim, što je štetno".
Mislim da - nije.
I mislim da je za postojanje jednog ljudskog bića potrebno drugo ljudsko biće zbog njegovih/njenih dubokih, ljudskih potreba.Mi smo društvena bića i imamo priličnih teškoća kad se i ako odlučimo na potpuno samotnjaštvo, a bivajući i dvostruka bića - ono je ponekad potrebno da bi uspevali ostvarivati socijalne veze.
Identitet "slovenske duše" je - odeća (kao i bilo čija druga duša i saglasna sam da nam je svima takva odeća potrebna), ali CLS je pričao o - nagosti ljudskog, univerzalnog, bez odeće naučenog, usvojenog, upijenog zato što smo se definisali u odnosu na druge katkad nepotrebno više nego u odnosu na sebe same.

nsarski 01:21 01.12.2008

Re: ---

Negde si ti u ovom tekstu procitala -i ubacila - jednu negaciju viska (ili manjka), i dobila suprotno, cini mi se. (Znas ono - paran broj negacija je plus, neparan minus).

zamena svih čula samo jednim, što je štetno".
Mislim da - nije.

You're OK, kad bi imala samo jedno culo?

I mislim da je za postojanje jednog ljudskog bića potrebno drugo ljudsko biće zbog njegovih/njenih dubokih, ljudskih potreba

Sto definitivno protivreci ideji, gore navedenoj.

Dusa slovenska, je dusa siroka kao ruska stepa, gde je sve moguce i sve vazi. I tavaris Nambikwara indijanac nam je brat, samo ako pije votku - to ja tako razumem.

A mozda i sve vreme lupam.

nsarski 01:23 01.12.2008

Re: ---

Ух, мајку му, сад ми је непријатно

Samo se posluzite cajem, brate Predraze, nema neprijatnosti. Ja se samo zahvaljujem na naucenom. To je sve i nista vise od toga.

Milan Novković 01:25 01.12.2008

Re: ---

Ovo je izvanredno

Ali kao i sve što je dobro uvek je nekom plodno tlo za sitnu provokaciju, manje ili više nestašnu:)

Don Kihot kaže za prevodioca da gleda u tapiseriju sa pogrešne strane. Kako su se onda jezik i entička pripadnost gore našli zajedno?

Zaboravimo jezike koje ne pričamo dovoljno tečno. Zaboravimo one u kojima se nismo rodili.

Ujedinjen jezik ne daje ujedinjenu etniku u velikoj grupi ljudi, čak i "savršeno" uvezanoj.

Ja mislim da su čula mnogo ortogonalnije kategorije nego etnike.

Ma kako nas etnike impresionirale na kraju vidimo da nam je ono najosnovnije i najvažnije u stvari zajedničko, želimo da zadovoljimo čula. I bez obzira na entike ponuda je sve veća.

(ovo ja više provociramo sebe nego druge :)

Predrag Brajovic 01:30 01.12.2008

Re: ---

gordanac
"Када би људском роду било могуће да у језику и етничкој припадности уједини, за људски би интелект ово било пресудно штетно, као када бисмо многа наша чула заменели само једним. За постојање једног човека неопходни су други; а за један народ – други народи."

Kad mi on napiše kako ga, zašto i koliko "raznolikost u jeziku i etničkoj pripadnosti" čini manje ili više ljudskim, ondaK možemo otvoriti raspravu o tome da li je to ljudsko "zamena svih čula samo jednim, što je štetno".

За дефиницију нас самих увек су нам потребни други...

Ех, кад би ти знала колико ја волим Гомбровича. И то управо због оваквих невоља... Ми смо увек "произведени" туђим "погледом", рецимо да тако кренем да Гомбровича разрађујем. Нема ли њега (погледа), неће ни нас бити. Размисли сама колико си ти, лично, дефинисана оним како ти други прилазе. Да ли си ти gordanac овдашња, бестелесна, електронска, она иста која ће се указати сутра од крви и меса. (Пробај експеримент, па јави:) Или рецимо ја. Или рецимо Ненад, Милан, Ивана, Мирела, Весна, Светлана... Како настаје Predrag Brajovic овдашњи и шта је он? Па ви сте ме направили. Ја, заправо, не постојим ;-))) Ограничи ме на самог себе, и бићу бескрајно досадан оном једином који је преостао: мени.

До ђавола, брже a боље да браним ово не могу. Али, биће још прилике...

gordanac 01:34 01.12.2008

Re: ---

You're OK, kad bi imala samo jedno culo?

Ne.
Radi se o navedenoj ideji :
Када би људском роду било могуће да у језику и етничкој припадности уједини, за људски би интелект ово било пресудно штетно, као када бисмо многа наша чула заменели само једним. <...> За постојање једног човека неопходни су други; а за један народ – други народи."
i načinu na koji je ja čitam da bi "za ljudski bi intelekt bilo presudno štetno da se ujedini u jeziku i etničkoj pripadnosti jer bi to bilo kao kad bismo sva čula zamenili jednim", mislim da - ne bi bilo štete (a metafora o jednom čulu je tu voljom autora, ne mojom).

Sto definitivno protivreci ideji, gore navedenoj.

Zašto?
Kakve veze imaju "jezička i etnička pripadnost" sa potrebom jednog ljudskog bića za drugim?
Šta je tu protivrečnost?

nsarski 01:45 01.12.2008

Re: ---

Kakve veze imaju "jezička i etnička pripadnost" sa potrebom jednog ljudskog bića za drugim?

Tu nema. Bice da se nismo razumeli - svi smo mi, s bioloske taske gledista, jedno i nista posebno. Sva nasa deca su ista. A opet smo svi jedinstveni i neponovljivi. Mi se necemo sjediniti tako sto cemo sve naterati da govore iste jezike, vec time sto cemo razumeti da je ta razlicitost (u jezicima i ostalom) nasa zajednicka i univerzalna priroda.

gordanac 01:46 01.12.2008

Re: ---

За дефиницију нас самих увек су нам потребни други...

Kao - šta su nam potrebni, to je važno da napravimo jasnim da bi izbegli nesporazume....
Ako su "drugi" sve one poruke i reči, slike i zvuci koje su nam ti "drugi"ostavili ili dele sa nama, onda, naravno - da.
Ali to je kao da me pitaš da li možeš napraviti kolač bez sastojaka - ne možeš, naravno, ali kakav ćeš kolač napraviti, čini mi se da oko tog recepta ipak sve moraš - sam I to bude ono što jesi i što bi voleo da nisi, tako ja mislim.

Размисли сама колико си ти, лично, дефинисана оним како ти други прилазе

:))))
To su prirode socijalnih veza, čini mi se, i mislim da uglavnom zavise od karaktera (to je ono što se, uz ljubav i kašalj ne da nikako sakriti :))
Dakle biće uzajamne veze definisane karakterima (prirodama) ljudskih bića koja su u kontaktu.
Na Blogu je to još očitije, mislim.
Fama volant scripsi manent :))

nsarski 01:48 01.12.2008

Re: ---

Немој се љутити, брате nsarski, али то је нешто јаче од мене. Пасја нарав :))) Мада, ни ти ниси ту имун ;-)))

Ma, bre, covece, samo kazem da nisam znao ono sto si ti napisao. Kao da sam otkrio novu planetu i na tome sam ti zahvalan.. Ja ti pokazujem na Mesec, a ti gledas u moj prst, rekli bi Kinezi.

Moracu opet da potegnem Andrica - "Moderiraj se, Julka!"
(OktoMbar nisam ni pomenuo).

marco_de.manccini 01:57 01.12.2008

Re: ---

(Znas ono - paran broj negacija je plus, neparan minus).

ovo nikako nije tachno.

u slovenskim jezicima negacija je idempotentna.

nsarski 02:00 01.12.2008

Re: ---

u slovenskim jezicima negacija je idempotentna.

Ah, u vas Rusa svega ima!
(Komentar Mongola kad je pitao svestenika, u "Rubljovu", kako to da je Adam stvoren od Boga, a ima pupak)

marco_de.manccini 03:29 01.12.2008

Re: ---

Ah, u vas Rusa svega ima!

nije netachno!

edit: ili josh bolje recheno, nije da nema.

Ninoslav Randjelovic 08:43 01.12.2008

Re: ---

(Komentar Mongola kad je pitao svestenika, u "Rubljovu", kako to da je Adam stvoren od Boga, a ima pupak)

Taj komentar je bio na cinjenicu da Rusi veruju da je devica rodila Hrista.

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 08:51 01.12.2008

ovaj vas bratski troll

mi se odlicno nadovezao na film koji sam danas odgledala
Tajna manastirske rakije.
Prosto se pitam kako je Sijan preziveo.
*subtroll - mmmmmljet...

vladimir petrovic 09:49 01.12.2008

Re: ---

Predrag Brajovic
За дефиницију нас самих увек су нам потребни други...

Drugi?
Zar Zan-Pol Sartr (Jean-Paul Sartre) nije govorio: DRUGI SU - PAKAO! (Les autres - c'est l'enfer; Hell is other people).

rankot 15:21 01.12.2008

Re: CLS за славенофиле

Predrag Brajovic

То, свакако, не умањује Леви Стросове заслуге, потом је и Фрајова архитипска разрада допринела даљем развоју ове струје мишљења, али су се структурализам, а потом и његови наследници (постструктурализам), у једном трену сударили са властитом немоћи: када смо ствари рашчланили до краја, шта нам је сада с њима радити и колика је корист од тога.

То је оно кад расклопиш фигуру од лего коцкица, а онда, слегнувши раменима, утврдиш да тамо и нема шта да се види.

Ето, тако ми, славенофили, гледамо на ствари...

Ево нечега што може бити трол, али је везано за то рашчлањивање - Масанобу Фукуока:

Ограничења научног приступа
Пре него што се одшколују за истраживаче, људи би прво требало да постану филозофи. Требало би да размотре шта је то циљ људске врсте, шта би то људи требало да створе. Лекари би прво требало да установе шта је то од чега су људи животно зависни.
Испробавајући своје замисли у ратарству, покушавао сам да узгајам усеве на различите начине, али увек са мишљу о развијању поступка блиском природи. То сам и успео одбацујући непотребне радове.
Савремена ратарска наука, с друге стране, не гледа тако на ствари. Истраживачи бесциљно лутају, сваки од њих гледајући само у један део бескраја природних чинилаца који утичу на усеве. Сем тога, ови чиниоци се мењају од места до места и из године у годину.
Чак и на истој њиви, сељак сваке године мора другачије да гаји усеве у складу са временом, штеточинама, стањем тла и многим другим природним условима. Природа је свуда у непрекидном покрету; услови у било које две године никад нису потпуно исти.
Савремена истраживања деле природу у малене одломке на којима се врше испитивања која не подлежу ни природним законима, ни земљорадничким искуствима. Подаци се уређују сходно потребама истраживања, а не према потребама сељака. Велика је грешка мислити да се тако добијени закључци могу са непроменљивим успехом применити на њиви.
Недавно је професор Цуно са универзитета Ехиме написао опширну књигу о вези метаболизма пиринча и приноса. Он често свраћа у моја поља, мало копа како би испитао тло, доводи студенте да мере угао упада сунца, сенке и шта све не, те узима узорке биљака које носи у лабораторију на испитивање. Често га питам:
„Када се вратите, да ли ћете пробати мој начин узгајања?”
Он уз смех одговори: „Не, оставићу примену вама. Ја се бавим само истраживањем.”
Тако је то. Проучавате метаболизам биљке и њену способност да узме храну из тла, напишете књигу и добијете докторат из пољопривреде. Али не упитате се да ли ваша теорија преобраћања има везе са приносима.
Чак и ако можете да објасните како метаболизам утиче на учинковитост горњег листа биљке када је просечна температура 29°C, има места где температура није толика. И ако је температура у Ехимеу ове године толика, следеће године може да буде само 24°C. Тврдња да ће побољшање метаболизма повећати производњу скроба, што ће довести до богатог рода је погрешна. Поднебље и рељеф, стање тла, његова грађа, пропусност воде, изложеност сунцу, односи међу инсектима, сорта семена, начин обраде – збиља неограничена разноликост чинилаца – сви морају бити размотрени. Али, научни приступ који ће све ово узети у обзир није могућ.
Ових дана се доста прича о „Покрету за добар пиринач” и „Зеленој револуцији”. Али, како су оба заснована на слабим, „побољшаним” семенима, неопходно је такве усеве прскати осам до десет пута током раста. То за кратко време производи тло из кога су нестали сви микроорганизми и органски састојци. Живот земљишта бива уништен, а усеви постају зависни од хране која им се додаје у виду вештачког ђубрива.
Испада да је боље када сељак користи научни приступ раду, али то не значи да наука мора да спашава сељаке јер је природна плодност по себи недовољна. То само значи да је постала неопходна, јер је природна плодност уништена.
Разастирањем сламе, гајењем детелине и враћањем земљишту свих природних остатака од жетве, тлу остају сви састојци потребни да се пиринач и озима жита наизменично гаје у истом пољу, из године у годину. Уз помоћ природне земљорадње, поља која су оштећена коришћењем хемикалија или обрадом могу поново постати плодна.

nsarski 23:59 02.12.2008

Re: ---

Zar Zan-Pol Sartr (Jean-Paul Sartre) nije govorio: DRUGI SU - PAKAO! (Les autres - c'est l'enfer; Hell is other people).

Da, ali ne u kontekstu na koji je mislio Predrag the Serapion.

Predrag Brajovic 01:49 03.12.2008

Re: ---

nsarski
vladimir petrovic
Zar Zan-Pol Sartr (Jean-Paul Sartre) nije govorio: DRUGI SU - PAKAO! (Les autres - c'est l'enfer; Hell is other people).
Da, ali ne u kontekstu na koji je mislio Predrag the Serapion.

Брат Лев Лунц, Владимире, ипак је у праву: други, овде, нису пакао, већ само наша незаобилазна модла, или нешто томе слично...

Уосталом, и Сартрова драма Иза затворених врата скрива могућност читања у том правцу. Ако опрезније приђемо оној славној и дословно схватаној "Пакао, то су други" реченици, могли бисмо утврдити да ни код Сартра они други нису његошевски "паклени духови", већ само екран на који се пројектују слабости и грехови сваког од ликова из драме понаособ.

Иначе, када су брата Лева Лунц једном приликом упитали: "С ким сте ви, Серапионова браћа? С комунистима или против комуниста? С револуцијом или против револуције?", он је овако одговорио: " Ми смо с пустињаком Серапионом."

Јер сва наша браћа по уметности показују презир за ствари политичке, како је и учио пустињак Серапион, заветован слободи, машти и неконформизму.

nsarski 01:57 03.12.2008

Re: ---

Брат Лев Лунц, Владимире, ипак је у праву: други, овде, нису пакао, већ само наша незаобилазна модла, или нешто томе слично...

What we include, enriches us. What we exclude defines us. (Exclude - to su oni koji nisu mi).
Prema ovoj drugoj recenici, nas nema bez drugih - mislio sam da je to osnovna ideja.

Predrag Brajovic 02:12 03.12.2008

Re: ---

nsarski
Брат Лев Лунц, Владимире, ипак је у праву: други, овде, нису пакао, већ само наша незаобилазна модла, или нешто томе слично...

What we include, enriches us. What we exclude defines us. (Exclude - to su oni koji nisu mi).
Prema ovoj drugoj recenici, nas nema bez drugih - mislio sam da je to osnovna ideja.

Да.
Потебња, рецимо...
Код Гомбровича то изгледа значајно другачије, али на том је трагу.

Неки други би то другачије разрадили.Уосталом, има цела теорија о Другости. А ирски литерарни теоритичар Деклан Кајберд (Declan Kiberd), на пример, пише како су Енглези увек за себе сматрали да су они оно што нису Ирци, што је огледало, изврнувши вредности и перспективе, показивало и из супротног смера – ирског. (А имамо и ми сусједе;-)

nsarski 02:21 03.12.2008

Re: ---

има цела теорија о Другости

Frye je mnogo o tome pisao.

Cele revolucije se dizu da bi se svrglo drugo. Kad se zavrse, you define yourself by what you abhor. Komunisti su se uzasavali "burzoazije", nekadasnji amerikanci kralja i krune (danasnji "socijalizma", stagod to znacilo), robovi robovlasnika, a zivotinje u "Zivotinjskoj Farmi" dvonoznih zivotinja - four legs good, two legs bad (ili barem moras da imas krila, kao guske i patke).

vladimir petrovic 12:35 03.12.2008

Re: ---

Predrag Brajovic
А ирски литерарни теоритичар Деклан Кајберд (Declan Kiberd), на пример, пише како су Енглези увек за себе сматрали да су они оно што нису Ирци, што је огледало, изврнувши вредности и перспективе, показивало и из супротног смера – ирског.

Znam. Nekako u tom fazonu, jedan nas veseljak je rekao "Irci su za Engleze ono sto su Albanci za Srbe", ma sta to moglo da znaci. Ali to ne kazu Albanci.

Nadam se da ce ovu Kajberdovu izjavu videti kolega-bloger Aleksandar Stosic, koji upravo pokusava da 'spase obraz' i sacuva zivu glavu zbog objavljivanja jednog izuzetno negativnog clanka o Srbiji u dablinskim novinama.

nsarski 13:33 03.12.2008

Re: ---

Irci su za Engleze ono sto su Albanci za Srbe"

Kupio Irac skije za vodeno skijanje. Sada trazi jezero sa nizbrdicom.

ivana23 21:12 30.11.2008

Međunarodni skup u čast Klod Levi-Strosa

Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu organizovaće 28. i 29. novembra medjunarodni naučni skup povodom stotog rodjendana čuvenog francuskog antropologa, filozofa i humaniste Kloda Levi-Strosa, najavili su sa tog fakulteta.

Skup pod nazivom "Strukturalna antropologija danas - u čast Kloda Levi-Strosa", biće održan uz učešće autora iz Srbije i okruženja.

Oni će predstaviti radove u okviru četiri panel-diskusije na teme "Antropološko delo Kloda Levi-Strosa", "Strukturalizam: društvene i humanističke nauke", "Strukturalizam i srpska antropologija" i "Strukturalna antropologija danas".

Ceo tekst

nsarski 21:23 30.11.2008

Re: Međunarodni skup u čast Klod Levi-Stro

Gore izgleda mnogo ostarelo...meni se najvise svidja ovaj njegov portret:

U svakom slucaju, bas me raduje da ce Akademija da obelezi ovaj dogadjaj.

loader 21:14 30.11.2008

Claude Levi-Strauss - ništa logičnije..!

Skoro da sam pomislio: "A kako li se seti baš Claude Levi-Strauss-a", da bih istovremeno rekao sebi kako nema ništa logičnije i zasluženije od toga da se g. Strauss nađe na blogu! Iz svih gore iznetih razloga, preporuka.

nsarski 21:21 30.11.2008

Re: Claude Levi-Strauss - ništa logičnije.

loader
Skoro da sam pomislio: "A kako li se seti baš Claude Levi-Strauss-a", da bih istovremeno rekao sebi kako nema ništa logičnije i zasluženije od toga da se g. Strauss nađe na blogu! Iz svih gore iznetih razloga, preporuka.

Hvala.
Svaki doprinos strucnjaka je dobrodosao!

loader 21:27 30.11.2008

Re: Claude Levi-Strauss - ništa logičnije.

Nema na čemu. Ovo stručnjak me naročito dojmi :)

mirelarado 21:22 30.11.2008

Podsećanje

Prošlo je već više od pola veka otkako je Klod Levi-Stros razotkrio i osudio potrošačko (ljudoždersko) ponašanje koje Zapad ispoljava u dodiru s "drugim" kulturama, rekavši da zapadno društvo samo pred sobom igra komediju njihovog oplemenjivanja, a u stvari ih tlači:
"Jadna divljači, mehanizovana civilizacija stavila ti je omču oko vrata; starosedeoci u amazonskim prašumama, krhke i nemoćne žrtve, mogu da se pomirim s tim da vas sudbina uništava, ali ne mogu da dopustim da me zavara ta čarolija tako nedostojna u odnosu na vašu, što pred gramzivom publikom maše albumima sa fotografijama u boji, umesto vaših maski koje je već uništila."
Mislim da je zaslužio da ga se setimo.

dunjica 09:34 01.12.2008

Re: Podsećanje

Doctor Wu 21:25 30.11.2008

Sjajan blog, Šarski

prototip onoga što bi blog trebalo da bude- pametna priča uz zanimljive i vredne linkove.

Nije li pok. Nikola Milošević napisao knjigu o filozofiji strukturalizma?

nsarski 21:35 30.11.2008

Re: Sjajan blog, Šarski

Nije li pok. Nikola Milošević napisao knjigu o filozofiji strukturalizma?

Jeste, Milosevic je mnogo pisao o Levi-Straussu. I to vrlo lucidno i strucno.

darkonduty 22:16 30.11.2008

Dobro da se netko sjetio

Oduševio me prije nekih godinu i pol. Strukturalna antropologija 2 bila mi je dio literature na kolegiju Teorija društvenog razvoja. U svakom slučaju jedno od najzanimljivijih štiva koje sam morala savladati na faksu.
Bez njega je istinsko razumijevanje povijesnih tokova, socijetalnih sistema, društava, civilizacija, njihovog međuodnosa i prožimanja nepotpuno i iskrivljeno.

Naravno, od onda imam namjeru pročitati prvi dio i Tužne Trope, ali još nisam. Toliko je izvrsne literature, a nažalost ne i toliko vremena. No nakon ovakve preporuke ugurat ću Levija preko reda!

nsarski 22:27 30.11.2008

Re: Dobro da se netko sjetio

No nakon ovakve preporuke ugurat ću Levija preko reda!

Ja verujem da se neces pokajati.

darkonduty 22:32 30.11.2008

Re: Dobro da se netko sjetio

nsarski
No nakon ovakve preporuke ugurat ću Levija preko reda!

Ja verujem da se neces pokajati.

Ma ja ZNAM da neću.

S njim već provjereno.

darkonduty 22:36 30.11.2008

Mali odmak od teme...

Baš kopam nešto u zadnje vrijeme i tražim dobru literaturu o kriticizmu. Tako da ću potražiti i Anatomiju kritike. Jel postoji još nešto na tom polju štoje vrijedno spomena?

Vesna Knežević Ćosić 23:42 30.11.2008

cenim, vrlo!

klod levi strosa, malinovskog, kosidovskog, frejzera, suzanu langer., noama comskog, edgara morena.. citala sam ko besna, za vreme studija i za sva vremena produvala mozak na temu odnosa jezika i misljenja, te strukturalnih arhetipova, pa sam se usudila i na veliku jeres da se za diplomski izborim za temu mytos i logos u delu karlosa kastanede:)

jel se neko jos seca biblioteke "SAZVEZDJA", u kojoj je objavljen prevod Levi Strosove knjige Divlja misao?

e, to je bila Edicija, sa velikim "E"!!!

nsarski 00:36 01.12.2008

Re: cenim, vrlo!

mytos i logos u delu karlosa kastanede

E, samo me zanima kako si to uspela. Mislim, to bi bilo kao da se neko izbori za temu "Geografija Dunava u pesmama Zvonka Bogdana". Mislim, pominje se geografski pojam, ali nije to to...

Vesna Knežević Ćosić 02:51 01.12.2008

Re: cenim, vrlo!

mukotrpno, strukturalnom analizom simbola, pre svega, od kukuruza, do gavrana, pod budnim okom ljutog mentora i veliku podrsku kolege sa MIT:)p

Vesna Knežević Ćosić 11:19 01.12.2008

Re: cenim, vrlo!

mytos i logos u delu karlosa kastanede
E, samo me zanima kako si to uspela. Mislim, to bi bilo kao da se neko izbori za temu "Geografija Dunava u pesmama Zvonka Bogdana".

tjah, ja slabo kapiram, tek sam sad razumela da si mi u hodu lupio cvrgona i oduvao rad, kao neprimeren, valjda sto se ne razbiram u zvonka bogdana, formirala sam se na drugoj vrsti muzike:)

aj da objasnim, malo, tu blasfemiju, cisto da ne ispadnem glupa u drustvu:)p

radila sam ozbiljno diplomski iz oblasti nemacke klasicne filozofije, temu milion puta prezvakanu, ali uvek atraktivnu, sa dosta raspolozive literature.

u slobodno vreme, kao relax, citala sam kastanedu, jer je bio aktuelan i pitak i meni vrlo zanimljiv i naravno da sam se pitala sta je od svega fantastika, sta literatura, a sta izvestaji sa terena, posebno sto se to dogadjalo u vreme mog izlazenja iz oblasti gnoseologije, gde sam jedan lavovoski deo vremena iscitavala strosa, malinovskog, langerovu, izmedju ostalog. a onda mi je jedan prijatelj rekao da ja sa mnogo vecem strascu pricam o kastanedi, nego o kantu, te da mu nije jasno sto ne radim ozbiljno ono sto me vise interesuje. i tako je pocelo.

kada sam dosla u kampus MIT, shvatila sam da to sto su na beogradskom univerzitetu mislili da je moje interesovanje za kastanedine izvore i metodologiju ravno intelektualnom posrnucu, naprosto bezveze, jer je na toj skoli pored reke carls bilo ozbiljnog sveta upitanog na slican nacin, literaturu i izvore da ne pominjem.

i onda sam se, uz dobru podrsku bacila na posao, prvo strukturalnih analiza simbola i pojmova kod kastande, pa onda pravila uporedne analize mitova, verovanja i obreda naroda od dalekog istoka, do juzne amerike, da bih kroz cediljku i na rende na kuhinjskoj dascici dobila neke zanimljive uporedne rezultate i sklopila ih u rad mytos i logos u dalu karlosa kastande.u tome mi je mnogo pomogao mentor koji se bavio univerzalnom gramatikom comskog, pristigao na mit sa etnologije na kalteku, pa je i moj bg mentor morao da proguta zabu od kastande:)

bilo je to davno, i uopste vise nije vazno, tako da je blesavo sto sam se ovoliko raspisala, ali si me pogodio odjebitisom, sta cu kad sam osetljiva dusa. a i imam kvar u mozgu, nisam se formirala na zvonku bogdanu, vise sam se lozila na flojde i dorse:)

Ninoslav Randjelovic 12:19 01.12.2008

Re: cenim, vrlo!

prvo strukturalnih analiza simbola i pojmova kod kastande, pa onda pravila uporedne analize mitova, verovanja i obreda naroda od dalekog istoka, do juzne amerike, da bih kroz cediljku i na rende na kuhinjskoj dascici dobila neke zanimljive uporedne rezultate i sklopila ih u rad mytos i logos u dalu karlosa kastande.

To mora da je bio "rani" Kastaneda. On je, svojevremeno zaista bio popularan u raznim kuhinjskim svastarijama.
Valjda se lako i strukturalno vario ?

radojicic92 13:10 01.12.2008

Re: cenim, vrlo!

Ninoslav Randjelovic
prvo strukturalnih analiza simbola i pojmova kod kastande, pa onda pravila uporedne analize mitova, verovanja i obreda naroda od dalekog istoka, do juzne amerike, da bih kroz cediljku i na rende na kuhinjskoj dascici dobila neke zanimljive uporedne rezultate i sklopila ih u rad mytos i logos u dalu karlosa kastande.

To mora da je bio "rani" Kastaneda. On je, svojevremeno zaista bio popularan u raznim kuhinjskim svastarijama.
Valjda se lako i strukturalno vario ?

rani, kasni kako god, on cediljku i rende nije nikad ni primirisao, a bolje da jeste, ne bi izshamanisao one jadne zene sto se ubise na kraju

no Klod je u svoje posete Nambikvarama, Bororama i ostalima nosio i jednu Lajku i plus Voigtlander i ostavio nam ovu zanimljivu knjigu, ponekad dostupna na Amazonu

"Did not my mistake, and that of my profession, lie in the belief that men are not always men? That some are more deserving of our interest and our attention because there is something astonishing to us in their manners, or in the colour of their skin? No sooner are such people known or guessed at, than their strangeness drops away, and one might as well have stayed in one's own village."

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 13:47 01.12.2008

troll o brazilu

jedna moja drugarica je provela mesec dana u bazilu sa "malim ljudima" iz nekog plemena koji imaju defekt GHRH receptora. mnogo ih je zavolela, a i oni nju. sad cu da pogledam da li imam neka njena pisma iz brazila da podelim sa vama

nsarski 00:04 03.12.2008

Re: cenim, vrlo!

tek sam sad razumela da si mi u hodu lupio cvrgona

No way, Vesna! Nego sam mislio na to kako je Kastaneda prilicno nisko kotiran na totem pole antropologa. Predloziti takvu temu u Srbiji je malo "skakiljivo" da se pristojno izrazim. E, sada, i on je sam imao problema da te svoje knjige uoblici u nauku.
Mislim, kukuruz (mais) je svojstven Meksiku, Indijancima. Gavran, hm, E.A. Poe - to mi jedino pada na pamet. Eagle je vec nesto drugo. Mitoloska bica (Don Huan) ili mesta Ixtlan...sve to ga ne kvalifikuje za naucnog trudbenika. Zato rekog - zanima me kako si to uspela.

P.S. Izvinjevam se tebi, i svima drugima na koje se ovo odnosi, sto sam bio neko krace vreme odsutan sa bloga pa nisam stigao blagovremeno da odgovorim.

Milan Novković 00:47 01.12.2008

Chit-chat...

Život na ovoj planeti je nastao bez čoveka, i bez čoveka će se i završiti...

...trish-trash čoveka na vrhu piramide teško da će se završiti kolapsom bilo koje pojedninačne srukture, ili neke manje grupe.

Kao ova nevidljiva uvezanost pundravaca od kojih izgleda da ovaj dole dirigent pati, ili "zvučnih" sila u vazduhu. glavi ili na papiru od kojih svi patimo, i "vidljiva" uvezanost igrača na fotki, tako ljudski život ubija konstrukciju sve više i brže, bez demokratije ili sa njom, ja mislim. Ako nas ne pobije nešto pre nego što nas ono pre toga dovoljno ojača :)

nsarski 00:52 01.12.2008

Re: Chit-chat...

trish-trash čoveka na vrhu piramide teško da će se završiti kolapsom

Oš se kladiš?
Za par miliona godina nas nece biti, i drugi zivot ce postojati. Pet banki polazem, pa da vidimo:))

ivana23 00:55 01.12.2008

Re: Chit-chat...

nsarski

trish-trash čoveka na vrhu piramide teško da će se završiti kolapsom
Oš se kladiš?Za par miliona godina nas nece biti, i drugi zivot ce postojati. Pet banki polazem, pa da vidimo:))

Kako si zamislio to "vidjenje"?

Milan Novković 00:56 01.12.2008

Re: Chit-chat...

Oš se kladiš?
Za par miliona godina nas nece biti, i drugi zivot ce postojati. Pet banki polazem, pa da vidimo:))

Može. To će da bude neka energetska banka, al kakva bila :)

nsarski 01:04 01.12.2008

Re: Chit-chat...

Kako si zamislio to "vidjenje"?

Kao i svaku opkladu ove vrste.
Sto rece Ovidije: "Moje pesme ce trajati doklegod vestal virgins budu odlazile u hram Jupitera". Hm, hrama Jupitera nema, vestal virgins nema, a Ovidijevi tekstovi se i dalje citaju. Ako Ovidije gresi, i ja gresim.

mirelarado 01:09 01.12.2008

Re: Chit-chat...

trish-trash čoveka na vrhu piramide teško da će se završiti kolapsom Oš se kladiš?Za par miliona godina nas nece biti, i drugi zivot ce postojati. Pet banki polazem, pa da vidimo:))

Opklada je super, al' kako ćeš naplatiti dobitak? U nekom drugom univerzumu? :))

nsarski 01:26 01.12.2008

Re: Chit-chat...

Opklada je super, al' kako ćeš naplatiti dobitak? U nekom drugom univerzumu? :))

:))))
Sto da ne, ako se uzme u obzir da je to svakodnevan posao narodnih trudbenika, pun neskrivenog zadovoljstva.

trener92 04:30 01.12.2008

Re: Chit-chat...

Ja sam tek sada video! Profesore , malo je reći svaka čast! Samo sam mislio da će gordanac da napiše( nešto je pominjala, doduše nije obećala) , a tai dan sam malo obilazio knjižare, katastrofa nema ništa od njegovih knjiga. a ne znam da li je neko i pomenuo od naših !

49 41 05:45 01.12.2008

Re: Chit-chat...

nsarski
trish-trash čoveka na vrhu piramide teško da će se završiti kolapsom

Oš se kladiš?
Za par miliona godina nas nece biti, i drugi zivot ce postojati. Pet banki polazem, pa da vidimo:))

Preporuka ko VRATA bukvalno dvokrilna.
Zelim da budem optimista; ali mogu slobodno da "ulozim pot"- na ponudjeno.
Nazalost, mi ce mo sve to da okoncamo za daleko krace vreme.

gordanac 08:01 01.12.2008

post o mitovima...

...našla sam:
"Možda će nekom biti zanimljiva..." trener
Evo, trener, CLS citat o - muzici (baš lepo)

“Since music is a language with some meaning at least for the immense majority of mankind, although only a tiny minority of people are capable of formulating a meaning in it, and since it is the only language with the contradictory attributes of being at once intelligible and untranslatable, the musical creator is a being comparable to the gods, and music itself the supreme mystery of the science of man, a mystery that all the various disciplines come up against and which holds the key to their progress.”
i još, o mitovima, slično kao Liebniz o - muzici:
“I therefore claim to show, not how men think in myths, but how myths operate in men's minds without their being aware of the fact.”

Chopin - Tristesse - Chanson de L'Adieu
(ovo su pevali i 7 mladih, ali ne mogu da nađem, nigde)

Dušan Maljković 04:24 01.12.2008

Pozdrav i preporuka

Malo ste onaj opis strukturalizma "ošljarili", ali ipak je ovo narodni blog -- iz naroda i za narod...:)

„Danas posmatram Indiju preko islama, ali Budinu Indiju, onu pre Muhameda, koji meni, Evropljaninu – upravo zato što sam Evropljanin – izgleda kao zid što se isprečio između naših razmišljanja i učenja koja su im najsrodnija, kao kakav bahat seoski momak rešen da rasturi kolo tako što će rastaviti ruke koje, kao Istok i Zapad, moraju čvrsto držati jedna drugu. [...]

Neka se Zapad spusti do izvora svoje rascepkanosti: umećući se između budizma i hrišćanstva, islam nas je islamizovao; upuštajući se u krstaške ratove, Zapad mu se suprotstavio i time mu postao sličan, umesto da se prepusti onoj polaganoj osmozi s budizmom – ako je ona uopšte postojala – koja bi ga povukla dalje ka hrišćanstvu, u pravcu koji je utoliko više hrišćanski što poseže dalje u prošlost nego samo hrišćanstvo. Tada je Zapad izgubio priliku da postane žena.“

Negde na kraju "Tužnih tropa"...

nsarski 00:06 03.12.2008

Re: Pozdrav i preporuka

Malo ste onaj opis strukturalizma "ošljarili", ali ipak je ovo narodni blog -- iz naroda i za narod...:)

Pa, ja sam cekao na tebe, imenjace (nemoj vise da me zbunjujes - davno smo presli na Ti, pa neka tako i ostane). Rekoh da je ovo samo podsecanje, a na strucnjacima je da se vise posvete delu. Ja nisam strucnjak, te sam se samo odvazio da postavim ovaj tekst, kako je gore napisano.

implosius 09:43 01.12.2008

Valjda i odanost nešto znači...

humanitarnim naukama

Valjda- humanističkim... Lepo je što cenite i što ste lojalni, ali je sve zbirno vrlo oskudno...

nsarski 09:57 01.12.2008

Re: Valjda i odanost nešto znači...

Valjda- humanističkim

Da, hvala. (Zapravo, ja ovu rec nikada nisam naučio na srpskom)

Lepo je što cenite i što ste lojalni, ali je sve zbirno vrlo oskudno...

I sa ovim se slažem - teško je dovoljno napisati o delu čoveka koji je označio jednu epohu. Ovaj tekst je napisan tek da kaže ''Živeli!'', kao što je rečeno na početku, a razradu sam prepustio komentatorima-znalcima (kakav ja nisam).

Sakrij replike | Pošaljite komentar

nsarski

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi