Pismo za mog gradonačelnika

Glasala sam za Vas - ko mi je kriv. Skupljala sigurne glasove - sama sam kriva, priznajem. Videla sam kroz Vaše reči Beograd iz mog detinjstva - Beograd sa himnom, sa osvetljenim parkovima gde smo se igrali i porasli, bioskopima, snegom, tugom kada ga napuštamo i radošću kada mu se vraćamo.

Moje stare šerpe pamte zlostavljanje na jednoj beogradskoj terasi, kada sam ih terala da rade prekovremeno. Stada su zaboravile kakva im je upotrebna svrha - i danas je se slabo sećaju. Dobro poznaju krompire, to priznajem. Najčešće ih je i najviše u njima. Ali to nije Vaša krivica.

Bila sam, izgleda, prava budala.

Mesec dana čitam i slušam vesti o kriminalnim aktivnostima lekara Domova zdravlja i Kliničkih centara. Onih gde ima i skener i osmeh i reagensi za laboratoriju, gde su čisti čaršavi, gde radi pedijatar i ako nije izabran, gde hirurg ne traži koverat, gde vam kažu "Ne brinite, nije kasno...". Juče rekoše da ovi nesrećnici nisu krivi. Danas kažu - ili oni ili koalicija. O ženi koja je ovo pokrenula ne znam ništa, osima da je jaaaaako ljuta. Da veruje da su njeni navodi dovoljni. Da su korumpirani svi koji ne misle ili otkriju da nije tako. Šuška se da ćete baš Vi biti taj koji će da se pita.

Zabrinem se i prošetam Terazijama - srećom, vidim da nije 1941. godina, nema vešala, nema stuba srama, nikoga ne šišaju, malo dalje stoji Čedina zebra netaknuta - znači, sve je ok. Međutim, čaršija bruji, a čaršija je čaršija, znate i sami.

Razumem Vas, zaista. Šta nam je trebalo da kupujemo nezapaljiv nameštaj - svi smo pušači, navikli smo na dim. Mirijevo zaista ne zaslužuje Dom zdravlja - imaju kostolomca. A znamo, brate, kakvi su doktori - prvo nose bele čarape, što je totalno out, pa onda su tajanstveni, pa boli to što nam rade, imaju veeeeelike plate, mito, korupcija... Zato, htedoh da Vam predložim kada Vas budu pitali šta će biti da Vi lepo ukinete doktore! 

Ovde u Srbiji, oni su samo višak - imamo horoskope za 40 din. minut bez PDV-a, pa lek za rak preko oglasa, magove, vračare, sodu bikarbonu ako nas boli grlo, rakiju kad srce stegne onog ko ga ima, ruske antibiotike na Kaleniću, a ko hoće da umre, pa neka umre, šta da mu radimo - niko neće za seme da ostane. Ako je Pol Pot mogao da ukine i škole i knjige i crkve i doktore, što bi mi bili bolji. On ih lepo postreljao kaoda su se bunili i poslao u hramove da mole boginju Šivu. Mislim, pre streljanja. I nikom ništa. Malo ga izgrdili, odveli iz zemlje i lepo zaboravili.

Prema tome, ne dajte da Vas muče pravdom, moralom, istinom, čašću - koalicija je koalicija. LDP je LDP, celih nekoliko procenata. A narod kaže : "Devojci je za sreću malo falilo..." Devičanstvo koje nam nudi odluka može biti dvojako - ono stvarno i ono kad te zakrpe doktori (ne ukinuti ih pre krpljenja - nikako!). A to što inspekcije utvrdiše je bezveze - šta su se i oni navadili, pa sve nešto utvrđuju i ispituju, umesto da idu na pauzu. 

Dobićemo puno ako položimo LDP test - mogućnost da skinemo svakog ko nam se ne dopada, pravo da ukinemo pravo, pravo da ne poštujemo kontole i njihove zaključke, da ne priznamo dokumenta,  da  psujemo sudiju i odbijemo da idemo u zatvor, da svakom u lice, a naročito u leđa pljunemo kad nam se pljuje - lepota poroka i isplatljivost nepostojanja kičmenog stuba postaće željeni cilj svakog svesnog građanina.

Kada sutra ili prekosutra ili jednog od narednih dana budete donosili svoju odluku, molim Vas da se ne setite ovog pisma. Jedino nemojte da dozvolite da nam umesto zdravstvenih kartona neki novi i pošteni tetoviraju brojeve na podlaktici, makar bili i biorazgradljivi. 

Jedino se plašim da ako sada pogrešite, više nikada neće biti ni šerpi, ni svetla, ni pravde. Ni glasova. Biće tišina. Kod izabranog lekara.