Bila sam ljudsko biće, a onda sam dobila ADSL

Pružam se ka mobilnom telefonu i pogledom na jedno oko shvatam da sam opet premašila podne... vrlo. Ovaj Uelbek me održao budnom do 6 ujutru.

Uključujem komp i dižem se iz kreveta zajedno sa Windowsom.

Uz "jutarnju" kafu odmah proveravam mail, vesti, Facebook... dok sam na MSN-u na Appear offline. Jos nekoliko gutljaja kafe i prelazim u Online.

Gledam ovaj Facebook i razmišljam se šta li je ljudima toliko zanimljivo da se slikaju polugoli u kupatilu... ili da naizmenično ostavljaju komentare ispod slika umesto da koriste chat. Smorno je vreme, smorni statusi... ali ipak nekoliko koji su me fino nasmejali. I opet dijalog između momka i devojke koji zaista nisam želela da pročitam. Stvarno me briga šta ko sprema za ručak! Kakvi egzibicionisti, mislim se u sebi (izbegavajući da se i sama pogledam u ogledalo).

Ali ok, svi smo dobrovoljno pristali da podelimo sopstvenu privatnost sa ostatkom Facebooklanda i nema tu više nikakvih tajni. A ranije je bila potrebna CIA da bi locirali nekog.

Pitaju me ljudi da li se plašim da će možda neko zloupotrebiti moje slike/ profil/ ili šta već... i ja potpuno hladno odgovaram da me baš briga. I zaista- baš me briga. To je cyber world. Ako je to nekome dobar način da mi napakosti- izvolte. Mislim, pored nenormalnog razvoja Photoshopa i štajaznam kojih sve ne programa, niko više ne može biti 100% siguran da neće biti žrtva. I iskreno se nadam da će se sva buduća neprijateljstva (ili da šejtan ne čuje- ratovi) odigravati isključivo preko interneta. Oni „ratovi“ hakera su mi, ma koliko degutantni bili, priznajem, i pomalo simpatični. Valjda zato što im je znanje primarni resurs prilikom obračuna. Hmm... ili bi tako trebalo da bude...

Zato, sve dok nema krvi i niko ne gine, samo navalite- dokazujte preko interneta da li je Kosovo Srbija ili se kosi sa Srbijom. Važno je da se ne sahranjujemo. Nisam toliki optimista pa da mislim kako će svet u budućnosti biti bez ratova, ali se zato nadam da će barem biti prebačeni na cyber nivo.

A sve dok ima ljudi koji i dalje održavaju makar i minimalni kontakt sa realnim svetom, ima nade da se sklone barikade.