Napad na privatnost!

"Ostavi(te) me na miru!" - planetarni je krik onih kojima je došlo do ovde.

Međutim, PRAVO DA SE BUDE OSTAVLJEN NA MIRU, nije samo teatralni iskaz običnog jezika običnih ljudi kojima je prekipelo, već jedna od prvih definicija prava privatnosti koju je formulisala američka jurisprudencija krajem 19. veka.

"Right to be left alone", koncepcija je privatnosti iz pera sudija Samuela Warrena i Louisa Brandeisa (Harvard Law Review, 1890.), u kojoj se stavlja znak jednakosti između privatnosti i neuznemiravanja.

Naravno, prirodi privatnosti u socijalističkim društvima nije se posvećivala skoro nikakva pažnja iz prostog razloga što protivrečnost između društva i pojedinca beše nepostojeća, a javni i privatni interes življahu u institucuinalnom skladu. Pa je stoga i pitanje privatnosti tretirano kao izlišno. Odnosno, sem nekih parcijalnih oblika zakonodavne regulative - nije ni tretirano.

Međutim, razvojem kompjuterizovanih informacionih sistema, pravo privatnosti i zaštita ličnih podataka postaju epicentar interesa pravnika raznih fela.

S razlogom. Privatnost je ugrožena, a pravni sistemi u savremenim uslovima sve zamršeniji, pa ništa čudno što građani očekuju i efikasnu kontrolu informacija, odnosno sprečavanje zloupotrebe ličnih podataka. Kao i da pravo bude jasno i lako dokučivo.

"Napad na privatnost" (assaualt on privacy), koji je omogućila kompjuterska kultura, otvorio je i niz pitanja o zaštiti i bezbednosti, odosno pravu pojedinca da određuje kada, kako i u kojoj meri će se informacije o njemu saopštavati drugim licima.

Naravno, to je u tesnoj vezi sa političkim značajem koji se "kači" ličnim pravima, odnosno zaštiti privatnosti. Što je zemlja razvijenija, problem je i zaoštreniji, iz prostog razloga što razvoj tehnologije za elektronsko praćenje i nadzor ponašanja pojedinaca jeste fantastičan, a čovek sam sve izloženiji institucionalnom napadu na privatnost.

Jer, mogu se nadzirati čak i emocije putem analize glasa, daha, moždanih talasa. A da ne govorimo o podacima iz javnih evidencija o rasnom poreklu, seksualnom životu i političkom ubeđenju, čija (zlo)upotreba i dalje zvoni na uzbunu.

Španija i Portugalija, poučene ličnim iskustvom ubacile su pitanje zaštite podataka čak i u svoje ustave.

Automatska obrada podataka ne mari za društveno uređenje, ali mari da nahrani podacima i kadrovske evidencije, i armiju, i službu državne bezbednosti...

Kada je u SAD učinjen napor da se oformi statistički informacioni sistem za celu zemlju, sa ciljem da omogući integraciju podataka o pojedincu, rodio se pokret za zaštitu ličnosti, osujetivši inicijalni projekat.

Slična stvar dogodila se i u Nemačkoj oko popisa koji je ugrožavao ličnost, kao i oko jedinstvenog matičnog broja. Jedino je kod nas Orvel ostao strogo stvar literature, a matični broj prošao ovenčan u medijima isključivo svojim dobrim osobinama. Druga strana medalje ostala je skrivena.

Ništa čudno. Pojam privatnog u razvijenim sredinama razmatraju i filozofi i politikolozi i pravnici, važući atribute svetog i profanog kojima se kiti. U domaćem okruženju privatnost je i dalje sumnjiva i nečasna rabota ("nemam šta da krijem").

U odnosu na tradicionalnu, automatska obrada podataka pruža neslućene mogućnosti. Pa i onu da se duh iz računarske boce otme i odleprša.

Jer, kompjuteri su beskrajno strpljivi, ne pate od zamora i podržavaju sve naše želje, pa stoga nije naodmet držati pod kontrolom tu beskrajnu zavodljivost elementarne lakoće gomilanja podataka.

Jer, institucionalna glad za informacijama je nepresušna (treba nahraniti aždaju), a samo je mali korak da se prikupi i više podataka nego što je to neophodno.

Mogućnost da čovek bude ulovljen u gustu informacionu mrežu sada je daleko veća, jer informacije se mogu i kombinovati i integrisati, što je korak dalje od prostog gomilanja podataka.

Potpuna slika o pojedincu rezultat je integrisanja informacionih sistema; rentgenskom pogledu računarske obrade više nije na putu ni klasična netrpeljivost raznih resorskih službi, jer računari ne pate od takvih slabosti.

Ako je informcija moć - a jeste! - onda je više informacija - i više moći.

Što je najgore, obrađeni pojedinac isključen je iz informacionog lanca; tokovi informacija o njemu sasvim su skriveni i mogu ih dobiti razni korisnici, a da nikada i ne dođu u vezu sa onim na koga se podaci odnose.

Nije zanemarljiva ni strepnja i strah od takve institucionalne nevidljive sile, jer čovek nema nikakvog izgleda da je kontroliše.

Posebna opasnost javlja se prilikom redukcije informacije i izdvajanja iz konteksta. Jer, podaci se tako menjaju, iskrivljuju, deformišu i više ne odgovaraju stvarnosti, ali to kao da niko ne zna.

(Zlo)upotreba podataka iz drugog informacionog sistema posebna je priča (recimo, kada policija koristi podatke iz zdravstva).

Podaci mogu biti i netačni, zastareli, nepotpuni, izmenjeni, lažni i pogrešni. Međutim, nova tehnologija distribuira i takve informacije brzo i efikasno, povećavajući opasnosti po slobodu ličnosti.

Gusto tkanje socijalne stvarnosti je osetljivo i puno ograničenja. Novotehnološki pristup socijalnoj stvarnosti utiče na način razmišljnja, socijalni poredak, međuljudske odnose i shvatanje slobode ličnosti. To je čvor u čijem će raspetljavanju morati da učestvuju i Aristotel i Buda i novi heroji kompjuterske kulture. Pored pravnika, sociologa i ostalih kreatora savremenog sveta.

ps. ovaj blog je moja podrska naporima gospodina Rodoljuba Šabića, procitati njegov blog 33.000 JMBG