Brak

 Dobar brak je kad imaš nekog da ti otrči do prodavnice kad se ujutro probudiš mamuran. A onda kad prospeš po podu sav isceđeni limun jer ti ruke još podrhtavaju od sinoćnog alkohola, imaš nekog da ponovo ode do prodavnice da dokupi još limuna. Da, moj muž ima divan brak!

Dobro, i on ide usred noći da kupi mleko jer ja zaboravim preko dana. On obavlja te šoferske poslove, dok sam ja više pešadinac.

Brak je i kad dovedeš dete u spavaću sobu da probudi mamurnog tatu, tek tako, jer ti je dosadno. A on se ne iznervira jer je Majušna previše slatka da bi bilo koga nervirala. Mada pokušava, hoće namerno da me iznervira, stavlja „bljak“ stvari u usta i dira kablove za kompjuter, Ja se onda pravim da sam ljuta, izustim jedno odlučno „NE!“, a onda se okrenem i nasmejem da me ona ne vidi. Ona je kao mali naučnik, ispituje teren, eksperimentiše. Tako da i Sale, onako polumrtav, samo uspe da raširi lice u jedan mali osmejak, a na ljutnju ni ne pomišlja, dok mu ona silom podiže očne kapke, otvara mu usta svojim sićušnim prstićima i pentra se po planini od jorgana kao mali skaut.

Brak je takođe kad takav nalik zombiju, moj muž ode da radi, jer nema mnogo izbora a najradije bi zauzeo svoj omiljeni, horizontalni, položaj ispred tv-a. Brak čini čuda, kad od jedne prave lenje bube napravi ozbiljnog čoveka koji radi šest dana nedeljno i budi se u pola šest.

A brak je i kad izađeš jednom u sto godina uveče u grad sa svojim neudatim/neoženjenim prijateljima i vidi se iz aviona da si kao pušten s lanca, jer si se baš mnogo uneo u to đuskanje. A i kad te jednom u sto godina pozovu da izađeš, ti moraš da praviš čitavu organizaciju oko čuvanja dece što nije ni malo kul. A i onda do poslednjeg trenutka ne znaš da li ćeš uopšte da izađeš ili ne, jer možda se dete unervozi kad oseti da ti je baš zapelo da zaspi pre osam....

Da, brak je sve to pa i više...