Istina, ali...

Istina...
Zabavno je, možda i smešno...nekim delom mi/nam je drago što globalna, sistemska, institucionalizovana, ultra, mega, giga pohlepa plaća danak svojoj suštini....
Ali kada dođe prvi u mesecu... ili kada se prave planovi za budućnost: kako rešiti stambeno pitanje, kupiti auto, organizovati svdbu, medeni mesec... ili kada one koji imaju decu, ona pitaju kada će dobiti nove patike, jaknu, mobilni.... da li mogu na ekskurziju, letovanje, zimovanje...
Tada zabavu i smeh zamene briga, tuga, bes, očaj...
Jer predmet naše zabave i smeha je izgubio deo najdražih mu milijardi...a najveći deo nas (sigurnu) budućnost...
Nisu ovo zabavna niti smešna vremena...