Kvant po kvant - svitanje (Razmišljanje 2)

Upravo razmišljanje 1 (o dosadnoj pameti) me je navelo da nastavim sa razmišljnjem, i rodilo se potpuno neočekivano, razmišljanje 2! Nikada ne biste pogodili da će da sledi posle razmišljanja 1! Znam! Takav sam ja, nepredvidiv! Iako ne znam o čemu sam hteo da pišem u ovom razmišljanju 2, vrlo je bitno da ga napišem. Nikada ne zna čovek zašto je šta dobro. Kao u mnogobrojnim situacijama kada smo u nedostatku reči objašnjenja ili utehe, izkovorili čuvenu rečenicu:"Ko zna zašto je to dobro." E za tu stvar koja je nama trebala u tom momentu sigurno nije dobro što se desilo nešto negativno. Ako je to što se desilo, što je nama, negativno, nekom drugom pozitivno, onda što se to desilo baš nama. Što nas nije zaobišlo i desilo se samo onom kome bi to bilo pozitivno? Nemate pojma o čemu pričam, je l' da? Shvatićete kada vam se desi i neko vas uteši rečima - ko zna zašto je to dobro. Ako ne budete shvatili ni tada onda je dobro što se desilo to baš vama.

Za sve to čovek može naći razumno objašnjenej u prirodi. Mislim da su to naši stari primetili dobro kada su smislili narodnu izreku "Dok jednom ne smrkne, drugom ne može da svane." Ali nisu znali da objasne. Da su bili pametniji znali bi. Šalim se naravno. Jednostavno tad nije bilo vreme za objašnjavanje, ili kako bi se modernim ekonomsko-političkim rečnikom reklo - nisu se stvorili uslovi za objašnjavanje. Sve je to posledica ne poznavanja prirode. Balans energije mora uvek biti zadovoljen. To je osnovni postulat kadaje Bog ili ko već hoćete stvarao svet. Jer ako bi bilo drugačije onda bi negde moralo da zafali a ne bi imalo odakle da se nadoknadi. Jer kada bi sabrali ceo svemir tj. zaokružili ga jednom velikom sferom sva energija bi u njemu bila jednaka nuli. Što znači da je van svemira svemir mrtav. Samo jedna masa. Kada bi bio ja neki džin, i posmatrao svemir ne bi primetio da u njemu išta živo ima. Ali kada bi pogledao pod mikroskopom onda bi to bila druga priča. Video bi kako se razmenjuju energije i kako ide od jednog života ka drugom. Ta razmena je ono što nas pokreće i zbog čega smo živi.