Poseta porodilištu u Pančevu

 

Dobri ljudi iz agecije LUNA/TBWA koji nam dodeliše prizanje snimaju petominutni film o istorijatu i ciljevima cele akcije koji će se emitovati na svečanoj dodeli priznanja u ponedeljak, a za film su hteli da uslikaju i neko porodilište. Odlučismo se za najbliži komšiluk - Pančevo. Pribavismo neophodnu saglasnost iz ministarstva zdravlja, pa se Spartanka_Afrodita i ja potrpasmo s njima u kola i ogrebasmo za vožnju!

Porodilište u Pančevu je renovirano i ono što smo videli i uslikali izuzetno lepo izgleda: novo, čisto i umiveno. Obišli smo sve: pripremu, porođajne sale, operacionu salu za carski rez, babinjare, baby-friendly odeljenje, prostoriju za posete, pa i patologiju trudnoće i ginekološko odeljenje.

Načelnik porodilišta, dr Vladimir Vajs, rekao nam je da su imali sreću da budu obuhvaćeni programom Evropskog investicionog fonda, koji je uložio u renoviranje nekoliko zdravstvenih ustanova u Srbiji pre neku godinu. Uspeli su teškom mukom da se izbore i za operacionu salu za carske rezove, argumentom da ne mogu trudnice prevoziti dva sprata liftom na hirurgiju istovremeno sa leševima i kesama s đubretom. Operacioni sto za salu donirala im je Petrohemija. Sam sto je koštao preko milion dinara, a kompletna operaciona sala koštala je oko 200.000 eura.

Za neke stvari nije bilo dovoljno para, pa su se zaposleni organizovali da ih skupe i kupe šta im treba. Lekarska soba, na primer, opremljena je kupovinom nameštaja za koji su sami skupili novac, a medicinske sestre same su tapacirale stolice.

Prostorija za pripremu dosta je mala, ali s obzirom da u proseku imaju oko 4 do 5 porođaja dnevno, to ne predstavlja veliki problem, izuzev što očevi u toj fazi ne mogu biti uz ženu, zato što nema mesta. Godišnje se kod njih porodi između 1500 i 1800 žena. Klistir je obavezan, ali za klistiranje koriste čepiće, izuzev kada se zna da žena ide na carski rez. Brijanje je takođe obavezno, a od pre tri godine (kada je, valjda u Čačku, bila epidemija hepatitisa C upravo uzrokovana brijanjem), menjaju žilete za svaku ženu, a brijače redovno sterilišu.

Očevima je dozvoljeno prisustvo porođaju, pod uslovom da žena da svoju saglasnost za to u pismenoj

formi. Takođe, porođaju može prisustvovati i neko drugi, ne samo otac deteta, ponovo uz prethodno datu pismenu saglasnost žene. Na pitanje da li bi to značilo i da bi žena sa sobom u bolnicu mogla povesti dulu, ukoliko bismo mi iste krenuli sa "proizvodimo" po međunarodnim standardima i sa međunarodnim, sertifikatima, dobili smo odgovor: Da. PRISUSTVO POROĐAJU SE NE NAPLAĆUJE. Doduše, osobe koje prate porodilju na porođaju moraju proći golgotu privabljanja potvrde o brisevima grla i nosa i koprokulture.

Pismena saglasnost se, inače, potpisuje za sve procedure, uključiv i epiduralnu anesteziju i epiziotomiju. Načelnik dr Vajs rekao nam je da Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji je na snagu stupio 2005. godine, kao i podzakonski akti koji ga prate, to u stvari izričito zahtevaju. Na pitanje zašto onda to ne rade i ne poštuju i u drugim porodilištima, odgovorio je: Ne znam. Uzgred nam je napomenuo da, u formularima za statističko praćenje podataka s porođaja, koje dobijaju od ministarstva zdravlja, epiziotomija jeste klasifikovana pod kategorijom "porođajne povrede", odmah uz "rupturu" tj. prirodno cepanje.

Epiduralna anestezija daje se ženi ukoliko to želi. Do septembra ove godine nisu je naplaćivali, ali sada je naplaćuju 10.000 dinara, kao vanstandardnu uslugu. Na pitanje zašto, dobili smo odgovor da je broj zahteva za epiduralnu anesteziju izuzetno povećan u poslednje vreme, a da oni nemaju svog anesteziologa koji bi je redovno mogao davati, već zavise od dva anesteziologa koji opslužuju i ostala odeljenja Opšte bolnice u Pančevu, u okviru koje se porodilište i nalazi. Saznadosmo i da samo ta dva, od mnogo većeg broja zaposlenih anesteziologa u Opštoj bolnici, uopšte želi i pristaje da daje epiduralnu anesteziju. Ostali se "klone" tog posla. Na pitanje zašto, dobili smo odgovor: Ne znam.

Porođajnih bokseva ima tri, vrlo su prostrani i obezbeđuju potpunu privatnost. U njima ima i muzike, ali ne i zavesa na prozorima. Na pitanje zašto, odgovor je bio: To je sledeće što ćemo da rešavamo.

Na baby-friendly odeljenju, zatekosmo dve žene. Uz jednu je bila njena beba, a druga je imala porođaj to jutro, pa je zamolila da sestre privremeno odnesu njenu bebu dok je ne prođe vrtoglavica. Popričali smo s obe.

Prva žena porodila se pre neki dan, vrlo je zadovoljna, jedino se iznenadila što je tek nakon porođaja

saznala da se u porodilištu organizuje besplatna psiho-fizička priprema i obilazak porodilišta svakog četvrtka u 11 pre podne. Glavna sestra, Radica Brkljač, tada nam je objasnila da žene u Domovina zdravlja ne dobijaju te informacije, a oni nemaju načina da žene obaveste. Podsetila je da Vodič dobre prakse "Zdravstvena zaštita žena u toku trudnoće", koji je napravila Republička stručna komsija u saradnji s ministarstvom zdravlja, propisuje da patronažna sestra svaku trudnicu treba da poseti bar jednom i to do 20. nedelje trudnoće. Tom prilikom, trebalo bi da trudnicu obavesti i o mogućnostima psiho-fizičke pripreme. Međutim, izgleda da ova preporuka iz Vodiča nije primenjena u praksi. Na naše pitanje: šta je sa ženama koje privatno vode trudnoću, kako bi one mogle saznati za psihofičku pripremu, dobili smo odgovor da bi očigledno trebalo pronaći neki način da i te žene budu na spisku patronažne službe za obilazak u trudnoći.

Druga porodilja bila je još uvek pod utiskom donošenja svoje bebe na svet tog jutra, i bila je dobro raspoložena i nasmejana. Nije imala nikakvih primedbi na tretman, mada je napomenula da je bila uplašena u jednom trenutku, ali da je na kraju sve proteklo u najboljem redu. U jednom trenutku smo je pitali ko joj je dao neke neophodne informacije, a odgovor koji smo dobili glasio je: "Ona crvena kovrdžava." Bila je to sjajna pokazna vežba zašto treba nositi bedževe!

U porodilištu u Pančevu bedževa još uvek nema. Na pitanje zašto, dobili smo objašnjenje da Opšta bolnica izrađuje bedževe za sva odeljenja i sve zaposlene, tako da oni zavise od njih, i čekaju da bedževe dobiju "iz centrale". S druge strane, za pohvalu je da apsolutno svaka prostorija u porodilištu i na odeljenju ginekologije na vratima ima jasno istaknut natpis o kojoj je prostoriji reč, da pacijenti i porodilje ne bi morali eci-peci-pec metodom tražiti onu koja im u datom trenutku treba.

Na kraju obiđosmo i "prostoriju za posete ". Reč je o prostoru veličine 2 metra X 2 metra. To nas je, u najmanju ruku, iznenadilo. Zašto tako mali prostor? Zar očevima nije omogućeno da uđu na odeljenje i vide ženu i dete? Objašnjeno nam je da se posete odvijaju isključivo u tom malom prostoru, i to pod nadzorom sestre, da se ne bi desilo da očevi ulaze na odeljenje. I ovde, kao i kod prisustva očeva porođaju, videsmo opsednutnost "sterilnim uslovima". Usput smo saznali i da posete očeva do pre četiri godine uopšte nisu ni bile dozvoljene, tako da su oni u stvari izuzetno ponosni na to što su se i za ovaj mali prostor izborili.

Inače, sve prostorije koje smo obišli imaju na vratima zalepljene i posebne formulare koji daju informaciju o vremenu i mestu čišćenja i sterilisanja iste. Svaki put nakon čišćenja i sterilisanja, u formular se upisuje kada i ko je to obavio.

U prostoriji za otpust naletesmo i na "našu" anketu. Rečeno nam je da je nisu dobili 1.12., već 8.12.,

kao i da je od tada redovno uručuju svakoj porodilji koja njihovo porodilište napušta. U jednom trenutku, odnekle je stigao neki prigovor jedne žene da nije dobila anketni listić prilikom otpusta, pa su oni samoinicijativno onda otvorili jednu svesku u kojoj traže da im žene potpišu da su anketni listić primile i odnele kući. Zanimljiv je i detalj da je u kutiji u kojoj su stigle koverte za pakovanje ankete pisalo da sadrži 500 komada, dok su oni u njoj po otvaranju pronašli i prebrojali samo 244 komada.

Time se završio naš obilazak porodilišta, pa sedosmo da se okrepimo uz kafu i čašicu razgovora.

Najviše nas je zanimalo tzv. "aktivno vođenje porođaja". Da li se primenjuje, zašto se primenjuje, može li se to menjati? Dr Vajs nam je prvo ljubazno objasnio razliku između indukcije i stimulacije porođaja, jer je uočio da Krugolina tu debelo brka pojmove. Indukcija jeste izazivanje porođaja, a stimulacija jeste ubrzavanje porođaja nakon što on jednom krene. Stimulacija je ta koja "aktivno vodi porođaj". Hvala mu što je imao strpljenja da laiku objasni stručne pojmove.

Da, porođaj se vodi aktivno, čuli smo od dr Vajsa. Zašto? Zato što je organizacija rada u porodilištu takva da je najveći broj zaposlenih prisutan pre podne, dok popodne i uveče imaju samo dežurno osoblje. Pitali smo: Imate li dovoljno zaposlenih da organizujete da u svakom trenutku dana i noći bude prisutno dovoljno ljudi da porođaj ne mora "aktivno da se vodi", već da se pusti da teče spontano. Odgovor je bio: Da, nije probelem broj zaposlenih, nego organizacija njihovog rada. U porodilištu i na ginekološkom odeljenju, gde se ne vrše samo porođaji već i ostale ginekološke operacije i intervencije, zaposleno je 14 ginekologa/akušera, iako je od ministarstva propisano da imaju pravo na 15. Tog petnaestog ne zapošljavaju zato što na nekim drugim odeljenjima Opšte bolnice već imaju višak zaposlenih. Zaposleno je i 16 babica i 16 pedijatrijskih sestara, od kojih je u svakom trenutku otsutno 5 (od toga 4 na godišnjem odmoru, a peta na bolovanju ili slobodnim danima). Ali ni to nije problem. Problem je što njihov rad nije organizovan u smenama.

Dr Vajs tvrdi da se smenski rad može lako organizovati u slučaju da se usvoji i sprovede odluka ministarstva o dopunskom radu. (Znate već o čemu je reč, pretpostavljam - reč je o odluci ministarstva da se lekari do 11. decembra moraju odlučiti hoće li i koliko raditi privatno, a koliko u državnoj ustanovi. Ako pratite situaciju, onda znate i da su se lekari i Lekarska komora pobunili protiv takve odluke ministarstva i da trenutno traže ocenu njene ustavnosti od Vrhovnog suda.)

Glavna sestra Radica Brkljač potom je iznela još jedan problem s kojima se babice i pedijatrijske sestre susreću: 12-očasovno radno vreme. Iako je propisano da je njihovo radno vreme 7 i po sati, one uredno u smenama po 12 sati. To umnogome opterećuje i utiče na kvalitet njihovog rada i pruženih usluga. Na pitanje zašto rade 12 sati, kad je propisano 7 i po, dobili smo objašnjenje da veliki broj njih živi u okolnim mestima, a ne u samom Pančevu, te na posao putuju, a ustanova je dužna da im plati putne troškove. Propisana radna nedelja za njih je 35 sati. To je mesečno oko 140 sati. Ako rade po sedam i po sati, onda do posla putuju 18 do 19 puta mesečno, a ako rade 12 sati, onda se broj putovanja smanjuje na 11 do 12 putovanja. Opšta bolnica Pančevo tako štedi novac.

Zatim su nas sestre i babice upoznale s rezultatima ankete o zadovoljstvu kvalitetom usluge u zdravstvenoj zaštiti, koju ministarstvo zdravlja svake godine u novembru pet dana sprovodi u apsolutno svim ustanovama u Srbiji. (To nije "naša anketa". To je anketa koja je postojala i nekoliko godina pre "naše".) Ovog novembra, rezultati te ankete bili su takvi da su oni ispali najgore odeljenje u celoj Opštoj bolnici Pančevo. To ih je mnogo pogodilo, rekoše nam skoro pa sa suzama u očima, pošto su oni mnogo dobre volje i entuzijazma uložili da se u poslednjih 7 godina stanje popravi. Rezultati te ankete, kao i utisci sa sastanka svih načelnika koji je otprilike u to doba i organizovan, naterao ih je na veliko razmišljanje i bolno suočavanje sa istinom: treba još da se popravljaju.

Babice i sestre su dosta razgovarale o svemu, razmenjivale ideje i došle do zaključka da pred porođaj i

tokom porođaja stvari funkcionišu dobro, ali da nakon prelaska žena na odeljenje iste nekako "ispuste". Ne obilaze ih dovoljno, ni same nisu zadovoljne kako to funkcioniše. Onda su rešile da počnu mnogo češće da zalaze u sobe i pitaju porodilje da li im treba neka pomoć, pa su rešile da i jedna drugu stalno proveravaju i zapitkuju da li su obišle odeljenje, uz dogovor "Nema ljutiš!" Međutim, ono što bi one volele jeste da se bukvalno propiše protokol ponašanja, protokol frekvencije obilazaka i da se sestre upisuju u određene forumulare kad i koliko dugo su obišle porodilje.

Istovremeno, kažu da su došle do zaključka da im definitivno treba neki kurs iz komunikacije i boljeg odnosa s porodiljama. Vrlo rado bi ga pohađale, kažu da takvih kurseva ima za lekare ali ne i za sestre i babice. Pitale su nas može li se tako nešto organizovati?

Onda je načelnik dr Vajs ispričao svoje iskustvo s jednog takvog kursa na kome je nedavno bio, koji je u stvari nalikovao na "radionicu", jer lekari nisu imali klasična predavanja, već praktične vežbe - upravo onako kako nam je dr Ana opisivala radionice iz te oblasti. Priča dr Vajs kako je jedna od tih vežbi podrazumevala da svaki lekar dobije karton s podacima o pacijentu da ga izvesno vreme prouči, a potom bi se karton stavio u stranu, a moderator ih propitivao o istom i vežbao saopštavanje vesti o podacima iz njega. Prvo pitanje koje je moderator postavio u ovoj vežbi je glasilo: "Kako se zove pacijent?" Nije bilo prisutnog lekara koji je znao odgovor na to pitanje.:-)

Sve u svemu, poseta porodilištu u Pančevu bila je izuzetno korisna i produktivna na različitim nivoima. Uverili smo se, i dobili potvrdu za ono što Krugolina od početka priča: nisu problem  pare. Porodilište je odlično opremljeno, imaju svu potrebnu opremu, sve potrebne lekove. Imaju i dovoljan broj zaposlenih. Korak koji sada treba napraviti na putu poboljšanja opšteg stanja jeste - reorganizacija rada i rad na poboljšanju odnosa zaposlenih i porodilja. Naišli smo na načelnika, glavnu sestru, babice i medicinske sestre koji imaju puno entuzijazma, volje i želje da napreduju u svom radu, a ni motivacije im ne nedostaje! Mi ćemo se, kao građanska inicijativa "Majka hrabrost", truditi da im pomognemo u tome što više možemo. Pale su i neke konkretne ideje... ali otom potom... Želim da čujem i vaše mišljenje i predloge!

***

Ostale vesti:

- Novosadski "Dnevnik" priprema priču o celoj akciji, a u tom cilju kontaktirali su i novosadsko porodilište. Prenosim vam deo pisma koje su od porodilišta dobili: "Mere koje Klinika za ginekologiju i akušerstvo KCV kontinuirano sprovodi, a koje su dodatno proširene nakon sastanaka koji su se odvijali tokom poslednjih nekoliko nedelja obuhvataju organizaciju radionica iz oblasti komunikacije koje su pohadjale sve medicinske sestre, obnavljanje identifikacionih kartica koje su obavezne za sve zaposlene, štampanje edukativnih i informacionih agitki u kojima se pacijentkinje mogu upoznati sa procedurama i intervencijama koje se pružaju na Klinici, u toku je snimanje edukativnih filmova, koji će se puštati na internoj televiziji Klinike. Komplikacije, koje su u našem poslu, nažalost neminovne, razmatraju se kako na kolegijumu Klinike, tako i na redovnim sastancima Komisije za unutrašnji stručni nadzor, sa svakom pacijentkinjom ili članom njene porodice koji ima primedbe na boravak na Klinici i želi da o tome razgovara sa upravom Klinike, to se omogući, a u svakom momentu je pacijentima na raspolaganju i zaštitinik pacijentovih prava KCV".

- Prekjuče dobijem i sledeći email od jedne "sveže" porodilje iz Novog Sada, koji vam uz dozvolu prenosim: "Postovana, pozdravljam Vasu inicijativu koja je vec pocela da menja stvari u nasem zdravstvu. Porodila sam se pre 3 nedelje u Novom Sadu, nisam imala nikakvih vecih neprijatnosti, svi sa kojima sam se srela tokom porodjaja, od doktora preko sestara do servirki, su bili veoma ljubazni. Prilikom otpusta sam dobila anketu, koja doduse nije bila zapecacena ali je bila veoma opsirna sa dovoljno mesta za primedbe i pohvale. Ja sam kao i ostale porodilje otisla sa velikim strahom u Betaniju ocekujuci uobicajeni tretman o kojem sam slusala, tako da sam bila prijatno iznenadjena. Obicno se svi zale na sestre iz laktarijuma, ali i one su bile ok. Sestre nije mrzelo da svakoj mami iz sobe kazu koliko je beba sisala, posle dojenja kad ih odnesu na merenje. Novi deo je stvarno lepo sredjen, sve je bilo cisto. Jedina zamerka je sto je prilikom otpusta sestra nosila bebu a ja posle carskog reza trcala za njom sa veeeelikom torbom. Nadam se da ce ovo nije samo svetli trenutak, vec da ce ovako od sad i biti u nasim porodilistima. Puno srece u daljem radu."

- Ako je neko propustio, evo linka za sjajan članak o celoj akciji iz jučerašnje "Politike": http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Pobuna-porodilja.sr.html

- Časopis "MAMA" priprema priču o akciji za februarski broj 2009. godine.

www.MajkaHrabrost.com