Најпре, треба прошетати улицама српских "градова" данима викенда. Пустош. Узимајући чак и фактор примамљивости викенд ТВ шеме у обзир, процењујем да је добар део, од транзиционе економије уморних грађана, скокнуо до села да уз чашицу подели јаде са ближим и даљим рођацима и успут узме кантицу сира и кајмака. Моја примедба, дакле, односила се на то ко ће у земљи Србији дати паре да би отишао на одмор на село, кад село овде није никаква егзотика? Указано ми је да сам у двострукој заблуди. Србија је, испоставило се, урбанија него што ја то замишљам, тако да је многима село ипак егзотично а друго, они који и имају рођаке на селу, често се више уморе решавајући разне вишедеценијске породичне и комшијске размирице од којих се са одмора врате уморнији него што су отишли. Уз то ми је указано и на
то да се, осим на домаће, озбиљно рачуна и на стране туристе. Е, тек ме је то збунило! Страни туристи на српском селу?! Уз сво дужно поштовање према лепотама отаџбине ми, тешко ми је да замислим Немца, Француза, Норвежанина, кога код, да запуца пут да би одмарао на српском селу. Прво, наш престонички монополистички аеродром још увек је једина брза веза са светом а ја стварно не могу да замислим да би се неко климао два дана колима до Србије зарад гибанице и ракије. Друго, ко год је имао прилике да се провоза руралним крајолицима западне Европе, разумеће мој скептицизам. Евентуално могу да замислим Израелце уморне од пустиње и Јапанце уморне од цивилизације. Ал' сам у том случају сумњичав према дугорочним стратегијама српског министарства туризма.
Лас Вегас на српски начин Ок, убедише ме, домаћа храна, лов, риболов, брање боровница, скупљање лековитог биља, салаши, јахање коња, аутентични етно амбијенти, традиционална српска гостопримљивост, пиротски ћилими и резбаријом украшене чутурице .... потенцијала има, остаје још само да се озбиљном дугорочном акцијом
и стратегијом ствари покрену. И опет, опростићете ми мој скептицизам према свему иза чега као дугогодишњи стратешки партнер треба да стане држава. Имајући у виду брзину којом се овде ствара "повољна клима за развој и улагања", не бих уопште рачунао на то да ће држава у догледно време порадити на активирању тих потенцијала. Ал', кажу ми, има охрабрујућих примера појединачних предузетничких напора. Скренули су ми пажњу на етно село Врхопоље на десној обали Дрине а ја сам се сетио да сам недавно и сам имао прилике да посетим једно етно село, Станишић, у близини Бијељине. Извештачено да се не да замислити, али свидело ми се. Чак и монтруозна грађевина чија архитектура, каже натпис на улазу, треба да подсећа на атоске манастирске пиргове, а у коју је смештен хотел са све спа центром. Мени је то личило на српску интерпретацију Лас Вегаса. Има једна црквица, која је судећи по базенчету унутра, предвиђена да служи као крстионица, а на узвишењу изнад је црква која је предвиђена за венчања. Поред хотела и ресторана ту су и етно колибице за оне који би да преноће. У време моје посете, сви капацитети били су у пуном погону. Док се у цркви обављало венчање, следећи пар младенаца фотографисао се на мостићу изнад вештачког језерцета са званицама и лабудовима, а једна свадба увелико је већ лумповала у једном од ресторана. How Vegas is that? Успут су свраћале и вике
нд екипе, на ручак или пићенце.
Размишљајући како би се даље могла развити каква верзија српског Дизниленда на ум ми паде сјајна замисао! Тематски парк с вампирима! Немају ли Румуни нешто слично с Дракулом? Чујем да је Трансилванија хит дестинација у Европи и шире. Дакле, прво би требало брендирати вампире и то под хитно да нас Словенци не би опет зезнули ко са ајваром. Затим уложити у оживљавање неке локације попут Маглича или већ неког напуштеног села у близини Ђавоље вароши. Углавном неки локалитет који би се дао адаптирати у аутентични средњевековни миље. И сад замислите: размажени гост са Запада, у соби без струје (и обавезно неподмазане шарке), само свећа, с погледом по могућству на неко старо зарасло гробље, пада мрак а споља допиру звуци завијања вукова (ако их нема у близини наснимити на траку па пуштати из шуме). У ноћи пуног месеца организовати вилинско коло - згодне девојке дугих коса у провидним белим хаљинама које махнито играју и скачу, уз грлени смех и да обавезно изгледа ко да силују неког несрећника кога су саватале негде по планинским богазама. Углавном препадати их по читаву ноћ, шкрипом, лупњавом, завијањем, лавежом ... А ујутру, после проје, туршије и кајмака повести их у обилазак околине и онда их оставити негде дубоко у шуми да се сами сналазе да се врате. Наравно, успут их пресретати у костимима вукодлака. За сувенир предлажем венац белог лука!
Убеђен сам да би ово био апсолутни хит! Уопште, верујем да је будућност српског туризма у оваквој врсти аутентичности. Јер, размотримо ситуацију. Море немамо. Градове вредне обиласка такође немамо. Ок, Београд се помиње као занимљива викенд дестинација, ал' све док слетање на београдски аеродром буде коштало ко слетање на Месец, не бих превише рачунао на те европске викенд туристе, упркос сплавовима, супер згодним београдским цицама и за европске прилике јефтиним алкохолом. Штета, а могли смо да зарађујемо више од Будимпеште на том викенд туризму. Ах да, и да у центру имамо макар једну класичну туристичку атракцију западног типа. У преводу, добар музеј. Народни се намеће као одлично решење и из прве руке знам да има капацитет, чак и онако похаран, да буде балкански Лувр, али ... обновиће га, ако и то буде ишло убрзано ко и све друго у овој земљи, негде око 2097. До тад можда добијемо и организацију Олимпијаде. Планине су добре али је инфраструктура очајна и начекаћемо се да добијемо ски центре аустријско-швајцарског типа. Д
акле, шта то може богатог туристу да доведе у овај вилајет? Само нешто што не може да нађе на западу. Ево, рецимо, јахање камила по пустињи. То је у принципу жешће напорно. Камиле жуљају, незгодно прде, врућинчине су несносне, песак се увлачи и у најситније поре, а опет западњаци изгибоше да попију чај у Сахари и заноће у оази. Шта фали да их натоваримо на магарце и онда козјим стазама одвукљамо небу под облаке у неки од наших многобројних манастира да тамо коначе по келијама и испосницама под грубим вуненим покривачима? Потписујем да не би питали шта кошта. Манастир Свете Катарине на Синајској гори је сан многих авантуриста и фактички је подвиг тамо букирати преноћиште. Мислим да би се слична фама дала направити и од наших манастира. Па ево га енглески престолонаследник Чарлс, мало мало па на Светој Гори у Грчкој! Зар не даде човек толке паре за обнову Хиландара? Уз вешту маркетинг кампању, ценим да би енглеска аристократија полудела за ис
посничким туризмом
а ла Серб.
Многопомињани римски путеви Србије одлична су идеја али та ископавања иду до зла бога траљаво а имам и проблем визуелизације сремског сељака у костиму римског центуриона. Имам у виду и традиционални српски конзервативизам који би се могао испречити обичају ношења римских сукњица. Ласерска пројекција Трајановог моста на Дунаву, прокопавање канала од Дунава до Виминацијума за туристичке бродове и слично, већ ми потпуно звучи као класична српска мегаломанија, типа Беополис, највећа слободна duty free зона у региону, марина, највеће ово, највеће оно ... и никад ништа.
Да додам још и сплаварење Дрином, маунтин бајк, хајкинг и бекпекинг и мислим да се понуда од почетног сеоског туризма знатно обогатила а шансе за прилив девиза повећале. Међутим, сем као Мека бизарног, дубоко верујем да Србија има шансе и за елитни туризам. Шетали некад Топчидером? Јасно ми је, наравно, да је Милошев конак споменик под заштитом али ипак, убеђен сам да би се богатим западњацима могле узимати дебеле паре за тај оријентални угођај. Особље у шалварама, аутентичан
турски намештај са шареним јастуцима на све стране, та харемска атмосфера ултимативног хедонизма ... Плус и аура владарског пребивалишта дивље балканске земље. Верујем да тих архитектонских бисера има још по Србији и да су у ужасном стању. Узгред, чему служи Титова резиденција на Дедињу? Не видим ни један ра
злог што би скупљала паучину уместо доносила профит. Ексцентрични богаташи радо би платили да ноћевају у резиденцији најшармантнијег светског диктатора. Да не помињем Слобину и Мирину (без накнадних интервенција на Мирином дизајну ентеријера за који они који су имали прилике да виде, сведоче да је језив). Богати Амери би, размишљам нешто, дали више можда само да преспавају у некој од Садамових вила.