Nasilje u školama

margos

Grrrr... napisah komentar, pa mi nesta. Jovo-nanovo...

Ovo je ogroman i za mene nesaglediv problem. Toliko smo okruženi i prenatrpani scenama nasilja - od crtanih filmova do horora, od vesti do dokumentaraca, te nema brutalnosti koju nismo videli na velikim i malim ekranima, a često i uživo.

Čekajući nekakva sistemska rešenja, svako mora da pođe od sebe. Da postavi sebi pitanje koliko sam ja agresivan/na? Koliko ja podstičem agresiju i nasilje? Koliko često aplaudiram nasilju? Koliko sam ljudi ubila/o u mislima i rečima? Da li to što to nisam uradila/o i stvarno, mene čini manje agresivnom osobom?

Postali smo rezistentni na lepo, pristojno, plemenito, ljubavno...
Kad je neko brutalan - kažemo da je realan i iskren.
Kad je neko prost i drzak - vadimo se na slobodu govora.

Kolika je moja odgovornost?
Ništa manje i ništa više - to je već dosta...

Mali Sizif

Sve potiče i dolazi iz porodice...
Mislim da je tu glavni uzrok problema....
Roditelji ( dobar deo njih) više nemaju vremena da vaspitavaju svoju deca, pa umesto njih televizija, filmovi, igrice, muzika , internet.... formiraju dečiju ličnost
Sa druge strane kada neko kritikuje decu, to se doživljava kao udar na sujeta, jer bože moj "naša deca" su divna...
Ni škole nisu baš efikasne u rešavanju ovakvih problema..ili nije prisutna volja da se uhvati u koštac sa problemom... ill ne žele da se zameraju ( karakteristično za manje sredine)...ili ih baš ....
Veliki problem za koji je teško naći (realno) rešenje....

piro001

Roditelji ( dobar deo njih) više nemaju vremena da vaspitavaju svoju deca, pa umesto njih televizija, filmovi, igrice, muzika , internet.... formiraju dečiju ličnost

I nije baš tako....
Ajde, sad ću malo da gnjavim i ispricam pričicu:

Prva tri razreda osnovne škole proveo sam u G. Milanovcu, "veselih" devedesetih....
Da ne pričam o siromaštvu, i tome, jer to nije bio uzrok, niti ima veze sa temom, elem nismo igrali igrice, nismo sedali za internet, a na televiziji smo gledali samo Moćne Rendžere u 8. A ako napominjete rat, i sve što se dešavalo, moram reći da, počev od mene samog, većina dece je bila blaženo nesvesna svega šta se dešava sa zemljom...
Igrali smo se po ceo dan... Svugde... Baš ono što bi ljudi nazvali zdravim detinjstvom...
Znači, tema je nasilje u školama....
U školi je sistem, ako se to tako može nazvati (i ovo analiziram sa nekim nazovi iskustvom i znajem koje sada posedujem) kao u vučjem čoporu... Imao si one na vrhu, one u sivoj zoni, i one na dnu. Znači postojala je neka nefiksna hijearhija koje se modifikuje na razne načine, ali u 67 posto slučajeva, to je bilo, jednostavno tučom. Ko je jači, on je iznad tebe... Odprilike...
Budući da sam bio u sivoj zoni, tukao sam se stalno... Naravno to su bile bezazlene stvari, bez povreda i slično, čisto, neko dokazivanje dominacije nad drugim...
I naravno, težiš tome da zazmeš mesto, onih iznad sebe, o odbraniš se od napada onih ispod...
Osim u odeljenju, tukli smo se i protiv drugih odeljenja, i protiv drugih škola...
Ne želim da neko pomisli da se sve odnosilo samo na nasilje... Nipošto! Tuča je bila jedva jedna dvadesetina našeg vremena. Samo želim reći da je tako nešto postojalo i ranije, pre interneta, igrica....

I to vrlo slično....
Čak:
Postojao je jedan dečak, dok sam išao u prvi razred, koji je bio, paa... malo sporiji od nas ostalih. Ponavljao je prvi razred.
On je u jednoj tuči udario jednog dečaka i razbio mu nos... Mi smo ga ostali okružili, posle, i svi ga istukli...
Mogu sada pričati da je to bilo možda zbog kršenja neke nepisane etike među nama (nepovrediti druga), ali mislim da je uglavnom razlog bio to što ga nismo voleli... I dalje ne znam zašto... Nije bio loš dečko.
Nismo mi njega šikanirali stalno, ali ako se desi takav neki slučaj, onda niko nije na njegovoj strani...

Ništa, ovo je mali pogled da je borba protiv nasilja u školi stalni proces, i nema veze sa vremenom u kojem živimo.
Agresivnost je u našoj prirodi...

margos

Agresivnost je u našoj prirodi...

Bez daljnjeg - ona nam je i neophodna do određene mere.
I ako je nešto benigno i bez trajnih posledica.
Ali, ako nastavnici ne smeju da reaguju, ako na prekor dođe otac pa zapreti još žešće, ako se - kao na onim klipovima iz Vranja sve to snima, slavi i veliča - onda je to veliki problem.

man ray loves me

kakav horor.
mislim da treba pogledati malo bolje grupu nasilnika, i da ce se onda ispostaviti da je samo jedan medju njima kolovodja, dok ga ovi drugi slusaju kao ovce. prvo ih treba razdvojiti, i ove pasivne jednostavno malo zaplasiti i dati im jasno do znanja da nema tolerancije.
sto se tice ovog prvog, daleko je komplikovanije. treba utvrditi gde je tacno problem - da li je u pitanju psihicki problem, u kom slucaju treba da razgovara sa psihijatrom, jer agresivnost je cesto simptom neceg mnogo strasnijeg (za njega), ili je broken home i sl, dakle nesto gde on moze da shvati sta radi i da prestane svojom voljom. treba drzati otvorenu pretnju policijom i izbacivanjem iz skole tako da roditelji, ako ih uopste ima, ne prave probleme.
ali pre svega treba odmah zastiti zrtvu, hitnim premestanjem u drugu skolu.

piro001

islim da treba pogledati malo bolje grupu nasilnika, i da ce se onda ispostaviti da je samo jedan medju njima kolovodja, dok ga ovi drugi slusaju kao ovce.

Da, taj sistem je zastupljeniji u višim razredima osnovne škole.
Sećam se kako mi je uvek bilo glupo kada svi sedimo negde, i niko ne kreće do ne krenu kolovođe...
Često sam tada pomišljao da podsećamo na guske.
I naravno, išao sam i ja (jer bih ostao sam), a pokušavao sam povratiti nešto malo samopouzdanja, time što sam kretao zadnji... Sada mi je sve tako komično...

dragoljub92

Takođe mi je rekla da su nastavnici "nikako" zaštićeni, jer je doživela da učenik prođe pored nje i "uhvati je za zadnjicu" ili je nudi kondomima. psuju nastavnike kad se umešaju u tuču da razdvoje decu. Često, ta ista deca, odlaze i žale se pedagozima na tretman nastavnika.

све то зачас и без много буке излече две три педагошке заушке уз малу асистенцију чупања зулуфа и извлачења ушију

ал штас ја знам........

mariopan

Sve to dolazi iz kuce.

Dobrota, ljubav, pozrtvovanje, nesebicnost , sve to deca uce u kuci. Ako su time okruzeni i oni postaju takvi. Ako nisu.....

Ne mogu da opravdavam roditelje tako sto cu da kazem da oni mnogo rade pa nemaju vremena ili su siromasni itd, za mene i detinjstvo u siromastvu moze da bude bogato neznostima i ljubavlju, a to nam svedoce cele generacije dece koja nisu imala materijalno ono sto danasnja deca imaju pa su ipak postali divni ljudi. Zato sto su imali sve to kod kuce.

Verujem da deca siledzije imaju roditelje koji su napravili velike greske u odgajanju i vaspitavanju te dece. Oni nam samo pokazuju sta su naucili, sta smatraju za dobro (po sebe) a te pogresne procene sta je dobro ili nije dobili su od losih uzora. Ako su ih pokuili sa ulice gde su bili roditelji da to objasne, sprece i usmere u pravom smeru?Roditelji nisu obavili svoj domaci zadatak, i nema opravdanja za njih.

Ja bih kaznjavala roditelje obavezno, uz uslov da dolaze na casove roditeljstva zajedno sa tom svojom problematicnom decom, zakonom bih obavezala te rodtelje i decu na to. Tu bi naucili sta je dobro a sta lose , kada vec to nisu na vreme i jedni i drugi.

dali76

Jas am neko ko je vezan za pedagogiju I ko je,doduse kratko , radio kao ucitelj u srednjoj skoli ovdje u Teksasu.
Djeca su svuda ista I problemi su nazalost slicni.
Ono sto jeste problem sto roditelji misled a skola ima zadacu da odgaja djecu a neki ucitelji misled a je to iskljuci zadatak roditelja a istina je negddje u sredini.
Posljedice prebacivanja odgovornosti su takve kakve jesu

arianans

Čitam ove komentare i replike i klimam glavom potvrdno. Malo sta imam da dodam, jer ste, uglavnom, ukazali na suštinu. Mudro zborite ,
Medju većinom nas "velikih" i "malih" nema dijaloga. To meni vrlo smeta. Mali je broj onih koji sa svojom decom u kući razgovaraju.
Drugarica moje ćerke na moje pitanje da li ti razgovaraš sa tvojom mamom i tatom o .... odgovorila je:
"Trulo je, to smara...!"

narkoman.ex

Mogu reći da sam bio upravo jedan od takvih "malo drugačijih" i mirnijih dečaka. Naravno to vremenom poželiš promeniti i to sam i radio tako što sam nastojao na neki način privući pažnju i biti važan. Tako se počelo pušiti, bežati sa časova, piti. Malo posle doneo sam pištolj u školu. U srednjoj sam već duvao travu i kako sam izgubio pravo na redovno školovanje zbog lošeg vladanja tako sam se i navukao na herojin. Od nevinog pokušaja da budem prihvaćen, do rehabilitacije...

narkoman.ex

Dražen, moj prvi komšija, tad sedmi razred inače stariji od mene tri godine učio me raznim stvarima. Davo mi je da gledam njegovu kolekciju pornografskih časopisa i sve što ide uz to. Taj dan u našem logoru ne daleko do kuće smo radili nešto drugo, dozvolio mi je da zapalim cigaretu. On nije pušio ali je za mene rado nabavio paklo. Naravno rekao mi je da nikome ne govorim o tome. Nisam ni mislio, tata bi me ubio, to ne sme nikad saznati.
Sledećeg dana jeo sam sladoled ispred kuće. Dražen mi ga je uzeo iz ruke i skoro od jednom progutao. Gotovo da sam zaplakao i rekao sam da ću ga reći tati. Naravno vrlo spremno mi je odgovorio; hoćeš da i ja kažem da si ti pušio? Posle par dana me ljubazno zamolio da iz prodavnice koju su držali moji ukradem šteku cigareta za njegovo društvo, naravno uz napomenu da ako ne donesem reći će me mojima za pušenje. Dugo je to trajalo...

kleinemutter

Ja radim u Skoli. I mnogo mi smeta nasilje i nacin kako se tretira. Niko nije bezgresan od roditelja, dece, do zaposlenih .
U mom razredu stalno ima svadja i ja muku mucim da decu naucim da postuju jedni druge.
Posle prvog roditeljskog sastanka mi je bilo jasno da su roditelji itekako zasluzni za prisutnu problematiku.
Posto su svi iz istog kraja i znaju se ,oni ogovaraju zamislite samo, tudju decu pred svojom i svoju uvek isticu i brane.
Onda pokusavaju i meni da ogovaraju tudju decu , ali naravno da im ne dozvoljavam.
Kad decu koja redovno imaju problema sa nasiljem posaljem kod pedagoga ili psihologa, oni ih ponovo vrate meni da razresim sama problem.
Elem u razredu imam decaka ,koji boluje od epilepsije i svi ga kinje.On je svoj , napacen , zreliji od drugih i nikad ne zapocinje prvi, ali se uvek brani.Roditeljin traze da se izbaci iz skole, jer stace bolesno dete s njihovom decom u razredu. Nastavnici ,neki od njih nisu tolerantni, ako mali ne pise na njihovom casu, iako znaju da su njegovi napadi upravo vezani za kocenje ruku, prozivaju ga , kaznjavaju ga.
I tako sve u krug. Cak je i na nastavnickim vecima redovna tema.
Meni je mnogo zao deteta i cinim sve da ih poducim da se postuju i pomazu jedni druge.
Cak im je i veroucitelj drzao radionicu na temu pomozi drugu svom, i bilo je malo efekta od toga.
Ali mislim da i Skola mora da zauzme drugaciji stav, krenuvsi od uprave do nas nastavnika i da radionica na temu asertivnosti, tolerancije i ostalih slicnih tema,treba da bude u Skoli i da to bude vazan posao pedagoga i psihologa, ali bojim se da tako nije na terenu.
Onda dodje da odgajamo netolerantno drustvo da nemamo postovanja ka slabijem , drugacijem, starijem, nemocnom , bolesnom , trudnici, majkama sa malom decom.
Stanje u skolama je urgentno, i najlakse je zmuriti i ne videti, ali deca su buduci stub ovog drustva,a kakvo ce ono biti...kad je sad takvo?

kleinemutter

Ja radim u Skoli. I mnogo mi smeta nasilje i nacin kako se tretira. Niko nije bezgresan od roditelja, dece, do zaposlenih .
U mom razredu stalno ima svadja i ja muku mucim da decu naucim da postuju jedni druge.
Posle prvog roditeljskog sastanka mi je bilo jasno da su roditelji itekako zasluzni za prisutnu problematiku.
Posto su svi iz istog kraja i znaju se ,oni ogovaraju zamislite samo, tudju decu pred svojom i svoju uvek isticu i brane.
Onda pokusavaju i meni da ogovaraju tudju decu , ali naravno da im ne dozvoljavam.
Kad decu koja redovno imaju problema sa nasiljem posaljem kod pedagoga ili psihologa, oni ih ponovo vrate meni da razresim sama problem.
Elem u razredu imam decaka ,koji boluje od epilepsije i svi ga kinje.On je svoj , napacen , zreliji od drugih i nikad ne zapocinje prvi, ali se uvek brani.Roditeljin traze da se izbaci iz skole, jer stace bolesno dete s njihovom decom u razredu. Nastavnici ,neki od njih nisu tolerantni, ako mali ne pise na njihovom casu, iako znaju da su njegovi napadi upravo vezani za kocenje ruku, prozivaju ga , kaznjavaju ga.
I tako sve u krug. Cak je i na nastavnickim vecima redovna tema.
Meni je mnogo zao deteta i cinim sve da ih poducim da se postuju i pomazu jedni druge.
Cak im je i veroucitelj drzao radionicu na temu pomozi drugu svom, i bilo je malo efekta od toga.
Ali mislim da i Skola mora da zauzme drugaciji stav, krenuvsi od uprave do nas nastavnika i da radionica na temu asertivnosti, tolerancije i ostalih slicnih tema,treba da bude u Skoli i da to bude vazan posao pedagoga i psihologa, ali bojim se da tako nije na terenu.
Onda dodje da odgajamo netolerantno drustvo da nemamo postovanja ka slabijem , drugacijem, starijem, nemocnom , bolesnom , trudnici, majkama sa malom decom.
Stanje u skolama je urgentno, i najlakse je zmuriti i ne videti, ali deca su buduci stub ovog drustva,a kakvo ce ono biti...kad je sad takvo?

sedma

Na moju nesrecu (ili srecu) oduvek sam bila cudna i odskakala od druge dece. Zbog raznih zdravstvenih problema sam bila drugacija. I u osnovnoj i u srednjoj skoli su me "skolski drugari " zacikavali i izivljavali se na svakojake nacine pa i fizickim obracunima. Pokusavala sam da objasnim to mojima ali uvek je to bilo bla bla bla truc i isla kod psihologa i padali ukori i ... nista. Sve u krug. Imala sam srece da me droga nikad nije privlacila i ako mi je bila na dohvat ruke ...pa i u rukama kad bolje razmislim. A sto je nisam probala mi i dalje nije jasno....
Naucila sam da se borim i da kopam rukama i nogama u visinu .... i super mi ide. I ukapirala sam nije cela krivica bila na onima koji su me zezali vec i na meni sto nisam znala kako da se borim i sto nije bilo nikog da mi pokaze kako da se borim. A ko je to mogao kasnih 90-tih kad sam bila u srednjoj?
Ali evo i posle 10 godina od velike mature se secam vise losih scena iz skole nego dobrih... i zaboli me srce kad prodjem pored stare skole... zato sto mi je skola ukrala detinjstvo tj ranu mladost.