Jukatan: Riviera Maya

Poluostrvo Jukatan se nalazi u južnom delu Meksika, i izbačeno je na sever ka Meksičkom zalivu. Severna i zapadna obala poluostrva su okrenute ka zalivu, dok je istočna obala deo Karipskog mora. Federalna Republika Meksiko se sastoji od 31 savezne države, od kojih se na poluostrvu nalaze 3 - Jukatan (označena zelenom bojom na slici), Campeche, na zapadnoj strani, i Quintana Roo, na istočnoj.

Od ove tri države, svakako najbogatija je Quintana Roo (Кинтана Ро), koja celom svojom obalom izlazi na Karipsko more. Tu se nalazi i jedna od najpoznatijih turistickih destinacija na svetu - Cancun - a deo obale izmedju Cancuna i Tuluma (oko 100km), zvana Riviera Maya, privlači oko 40% karipskih turista.

Cancun na jeziku Maja znači gnezdo zmija, a u njihovoj religiji zmija i ptica imaju važnu ulogu. Osnivač i bog civilizacije Maja, prema Toltečkim mitovima, u tom kraju se zvao Kukulcan (u ovom imenu se sadrže i zmija i ptica - pernata zmija), i po njemu se zove i glavna ulica u gradu
Sam Cancun se nalazi na severo-istočnom ‘'ćošku'' poluostrva Jukatan i sastoji se od dva dela: starog grada (Cancun centro) i hotelske zone (Zona Hotelera), medju lokalnim stanovništvom zvane i Gringoland...

Na ovom satelitskom snimku se to dobro vidi, gde je Hotelska Zona u obliku broja ‘'7'', a sam grad velika bela površina. Pri dnu slike se može videti aerodrom, dok se na severu vidi ostrvo Isla Mujeres (Ostrvo Žena).

Hoteli se nalaze duž prevlake čija je ukupna dužina oko 27km, pa su i adrese u tom delu tako označene - Zona Hotelera, 10.5km, na primer. Prevlaka oblika broja ‘'7'', na kojoj je Zona izgradjena, je, zapravo, ostrvo koje je tokom izgradnje hotelskog kompleksa spojeno sa kopnom, mostovima preko uzanih prolaza, ili kanala. Na vrhu broja ‘'7'' je Nichupte kanal, a pri dnu je kanal Nizuc. Sa istočne strane prevlake, koja gleda ka kopnu, se nalazi slatkovodna Laguna Nichupte, dok je sa desne, zapadne, strane zapljuskuju talasi Karipskog mora. Širina prevlake na mnogim mestima ne prelazi više od 50-100 metara.
Zanimljivo je da na ovoj peščanoj prevlaci 70ih godina nije živeo niko - legenda kaže da su tada samo tri lokalna ribara imali kolibe u kojima su povremeno boravili. Medjutim, posle nekih ubistava turista, koja su se 70ih desila u Akapulku, tada poznatoj turističkoj destinaciji sa Pacifičke strane Meksika, vlada je odlučila da turizam izmesti na Jukatan. Legenda kaže da je o lokaciji ovog projekta od strane Meksičke banke odlučio kompjuterski program. Izgradnja je počela 80ih, i danas je grad Cancun sa okolinom, koji je nekada imao oko 100 hiljada stanovnika, sada naseljen sa preko milion stanovnika i ugošćava više puta toliko turista godišnje iz celog sveta. Ko je pre 35 godina imao novca i hrabrosti da uloži par hiljada dolara i kupi zemljište na prevlaci, danas bi bio višestruki milioner.

Vazdušni snimak hotelskog kompleksa (gonji desni ugao broja ‘'7''). Hotelska Zona u Cancunu se neprestano izgradjuje, stari i manji hoteli se ruše, novi podižu, kopno se prosiruje nasipanjem zemlje u Lagunu Nichupte i tu se grade golf igrališta, šoping centri, restorani, i slično. Medjutim, zbog svojih geografskih karakteristika, rast ovog kompleksa je ograničen i novi turistički centri se grade ka jugu. Za ovakvu infrastrukturu su, razume se, potrebna velika ulaganja, u kojima velikim delom učestvuje i kapital američkih firmi kao sto su Hilton, Mariot, Oasis, Riu, i slični. Hoteli se grade uglavnom po ukusu prosečnih američkih turista koji vole da na plažu idu liftom, da provedu letovanje na Karibima kupajuci se u bazenu, ili da večeraju ribu kojoj se ne vide oči (so gross - my dinner is looking at me!). Temperatura mora je izmedju 25 i 30 stepeni cele godine, i sezona letovanja traje 12 meseci godišnje. Udarna turistička sezona u Cancunu počinje u decembru i završava se u martu najezdom američkih studenata (medju lokalcima zvanim monsters - njih samo zanima alkohol, droga i seks rekao mi je jedan taksista nekom prilikom) koji tu provode prolećni raspust. Iz SAD, avionske veze su odlične i jeftine - ja sam u par navrata putovao tamo za $99, ili oko 80 eura (sada su cene oko 150 eura).
Ipak, u Cancunu, pored sve izgradnje i komercijalizacije, još uvek mogu da se nadju ovakve plaže, puste u van-sezoni.

Za one koji ne vole American style vacation, 30km južno od Cancuna se nalazi Playa del Carmen. Godinama je ovaj gradić bio zapostavljan na uštrb Cancuna. Kad sam prvi put bio tamo, pre oko 10 godina, to je bio obalski gradić sličan mnogim gradovima na Jadranu ili Grčkoj. Promenada pored mora, miris kreme za sunčanje, ulični prodavci se cenjkaju na španskom, francuskom, italijanskom, švedskom, tu su kafići, barovi, cerveza mas fina, dobra hrana, ulični svirači i igrači, marijači te prate kao kad nas što prati muzika. Sve je bilo tu. Idealno, mirno i nostalgično. Danas to, izgleda, više nije tako. 

Naime, tokom poslednje tri godine, Playa del Carmen se izgradjuje neverovatnim tempom, broj stanovništva se učetvorostručio, hoteli a la Cancun niču duž cele obale, pa se čak priča o izgradnji novog i zasebnog aerodroma, iako se najbliži nalazi svega 20ak km odatle.

Idući dalje na jug Rivijere Maja redjaju se uglavnom pojedinačni hotelski kompleksi, beach resorts, privatni klubovi i slično. Ovde dolaze turisti u privatnim aranžmanima, izolovani izmedju peska i mora, uglavnom da se sklone od urbanog života. Tu se nalaze i poznate podvodne pećine, idealne za podvodno snimanje, kao što su Xcaret (Škaret), Xpu-ha (Špu-ha) i slični.

Na južnom kraju Rivijere Maja, kod grada Tuluma 

Hram Kukulcanu kod Tuluma.

nalazi se poslednje stanište Maja na Jukatanu, i jedino izgradjeno na obali mora. Do nedavno je bilo dozvoljeno kupanje blizu naseobine (ruinas), ali danas to više nije moguće. Ja sam imao priliku da se tu kupam, i samo mogu da kažem da je doživljaj nezaboravan i jedinstven na svetu.

U Tulumu je još uvek moguće naći povoljan smeštaj, mir i karipsko plavo raspoloženje. Taj caribean blue, huk mora i šum vetra kroz lišce palmi, i oblaci kojih uvek ima - nikada nisam video potpuno plavo nebo bez oblaka tamo - je ono što ljude privlači u ovaj deo sveta.
Nadam se da će nešto od njegove originalne lepote preživeti najezdu komercijalnog turizma, restorana brze hrane, i monstruma. Kad ta pošast stigne, valja poći dalje na jug, mozda u Belize. O komatoznom stanju prirode i ljudi u Belizeu (Caye Caulker) će biti reči drugom prilikom.