Ovde, u mraku potpalublja, masem ovom dnevnicko/putopisnom beleskom u cast i postovanje prema nsarskom, teistima i ateistima na blogu.
jul, 2007.
Putujem do gradica San Cristobal visoko u planinama Chiapasa. U ovoj regiji ima vise sela u kojima i danas zive potomci Maja.
Na putu do San Cristobala zaustavljam se pored vodopada (Misol-Ha) i planinskih jezera (Agua Clara i Agua Azul). Kupam se u njima i razmenjujem poglede sa Indijankama koje su sve lepe.
U kombiju u kome putujem pustaju film o Majama koji je rezirao Mel Gibson. Nisam obratio paznju na naslov filma, ali radi se o brutalnim sukobima izmedju raznih Majanskih plemena, ubijanju, mucenju, cerecenju, krvnim zrtvama i jurnjavi kroz dzunglu u kojoj ljude, osim ljudi, takodje ubijaju zmije, divlje macke i otrovne zabe. Ima tu i ljubavi, mudrosti, plemenitosti, hrabrosti… Zanimljivo je gledati ovaj film u kombiju koji prolazi bas kroz te predele i pejsaze.
Odmah posle toga pustili su i jedan dokumentarni film o otkrivanju sarkofaga Majanske kraljice koja je vladala u gradu Palenke. Tu sam video mnostvo drugih detaljcica iz Majanskog zivota. Na primer, busenje jezika iglom koja je na kanapu niz koji onda tece krv i kraljica tako kroz tu zrtvu pravi vezu sa svojim narodom i svetom u kome Maje zive. Pored nje su u sarkofagu pronadjena jos dva skeleta – devojke kojoj je prethodno bilo iscupano srce (to se zakljucilo na osnovu povreda kostiju rebara) i decaka kome je odsecena glava. Takodje, video sam i tu mrezu od kanapa kroz koju su Maje posmatrali i merili kretanje zvezda i planeta. Pri tom, njihovi proracuni neznatno odudaraju od savremenih merenja. Zbog toga se valjda ljudi i cude da su oni prekinuli svoj kalendar u odredjenom danu i najavili da svet, ovakav kakav znamo, tada prestaje. A, i oni su se izgubili negde iz tih svojih gradova i piramida koje su podigli tako neverovatno precizno i u skladu sa kretanjem Sunca i to sve bez sestara, lenjira ili tocka.
San Cristobal je na nekih 2,200 nadmorske visine i u nekom smislu, ovde je “srce” preostale tradicionalne Indijanske kulture na Jukatanu.
Ovde, u blizini San Cristobala, ima nekoliko sela gde zive preostala Majanska plemena - Tzotzili i Tzeltali. U jednom od njih (San Juan Chamula) je katolicka crkva (Templo de San Juan) poznata po tome sto su u njoj objedinjeni hriscanski i indijanski (samanski) ritual, a ovo selo majanska plemena ujedno smatraju centrom sveta i “mestom” odakle ce poceti novi ciklus sveta.
U crkvi sede Indijanci na podu. Pale svecice i stavljaju ih pred statue hriscanskih svetaca koji na ovom mestu, predstavljaju Majanska bozanstva i zastitnike. Prinose se zrtve. To su uglavnom kokoske slomljenog vrata. Krv se ne pusta u hramu. Posmatram samane kako masu jajima nad svecama. Konzumiraju se pica koja su gazirana (koka-kola i slicno) kao i sve to sto ima energiju koja moze da se posalje Bogu Suncu da bi mu se dala snaga da ide oko Zemlje.
Posmatram lica Indijanaca koji sede u manjim grupama svuda po podu crkve. Zatvorenih ociju, nesto mrmljaju. Verovatno molitve nekom od svetaca/zastitinika. Deca se setkaju okolo po crkvi. Radoznala su i nasmejana. Ovo je verovatno jedina katolicka crkva na svetu u kojoj se ne sluzi Misa i gde nema svestenika. Ovde su uglavnom samo samani i ljudi iz okolnih sela kojima je potrebna pomoc.
Saman pipa neciji puls, odredjuje sta da se radi. Uzima se zatim kokoska, jaje, nesto se govori... Sa tim se mase iznad sveca. Napolju prste petarde. Gledam kokosku smirenu na podu. Preuzela je neciju boljku, neciju “negativnu” energiju, a onda joj je slomljen vrat i eno je, sada lezi mirno. Sarena je. Ili bela.
U povratku iz San Cristobala za Palenke, do mene je u autobusu sedela stara Indijanka sa unukom i praunukom. Bile su bose. Shvatio sam da pripadaju jednom plemenu (Lankandones) koje smatraju najdirektnijim naslednicima Maja. Retko se srecu, jer zive duboko u dzunglama Jukatana. Jos uvek koriste Majanski kalendar i imaju specijalne tehnike sanjanja. Sretose nam se ujutru pogledi za tren i kao da smo tako razmenili neko nemo cudjenje da smo odlicno spavali u autobusu sve vreme voznje.
Prepakovao sam stvari iz jednog u drugi ranac i sada dalje nosim samo jedan. U njemu su majca, kosulja, pantalone, torbica za “licnu higijenu”, kompjuter, punjac, kamera, baterije, kasete, sveske i knjige. Tako, sada imam jednu torbu u Tulumu, jedan ranac u Palenkeu, a jedan nosim sa sobom.
Spustam se camcem niz reku Usumasinta oko 40-ak minuta do rusevina gradova Yaxchilan i Bonampak. Snimam krokodile kako se odmaraju na odvaljenim stablima uz obalu. U sumi u kojoj je hram, cuje se samo dreka velikih majmuna. Tako ih ljudi i zovu – majmuni drekavci. Gledao sam se sa jednim oci u oci. Visio je na grani pri vrhu drveta i zvakao je nesto okruglo i zeleno. Verovatno je to bio mango. Taj se nije drao.
U ovoj oblasti zive cuvari tajne Majanskog prorocanstva – Lankandones indijanci. Prenocicu u njihovom seocetu. Mora da me je ona baka iz autobusa poslala bas ovamo.
Kucice su sklepane od dasaka. Krov je ili od slame ili od onih rebrastih ploca. U kolibi u kojoj sam smesten ima i jedan utikac za struju i jedna sijalica sto visi sa krovne grede.
U selu ima i jedna koliba koja je, zapravo, crkva. Zaticem u njoj dve zene, dve devojcice i jednog muskarca. Jedna od zena stoji na sredini sobe, ispred mikrofona. Peva o Spasenju i o Hristu. Druga zena, devojcice i muskarac snazno pljeskaju dlanovima i pevaju. Muskarac stoji na desnoj strani crkve, zena i devojcice na levoj. Niceg nema na “zidovima” ove crkve. Samo tri venca cvetova okacenih sa jedne i druge strane crkve i iza zene ispred mikrofona. Cvetovi su crveni, zuti i plavi.
Posle crkve, svracam u seosku kafanu. To je brvnara u centru ovog seoceta od nekoliko koliba. Kazem domacinu da necu da veceram, ali narucujem konzervu fante, flasu vode i solju kafe. Sedim na plasticnoj stolici ispred kolibe i posmatram ove ljude duge, crne kose. Jedan decak sa kosom do pojasa vozi bicikl na putu pored sume. Pada noc.
Slusam krestanje ptica i zivotinja koje krecu u lov i razmisljam o tome da su Maje verovale da svako znanje mora biti osecajno, da bi bilo znanje. Jer, sve u svetu, sam svet, dakle, i svako bice, svaka stvar u svetu , “emituje” izvesnu "frekvenciju energije" svog postojanja. Tako, kao sto odredjena ucestalost zvuka daje odredjeni ton, tako i odredjena frekvencija “energije postojanja” daje odredjen NACIN postojanja. Odredjenu informaciju o necem. Znanje podrazumeva rezonancu (sinhronicitet), tj., saosecanje (empatiju) IZMEDJU DVA NECEG. Samo TO je razmena informacija, tj., sama ta rezonanca je znanje o necemu.
Inace, ima ljudi koji tvrde da su se Maje sklonile u druge “dimenzije” (nacine) postojanja i da ce se sve te dimenzije objediniti na kraju OVOG ciklusa (baktun).
Za pet godina od sada.
Blogovi autora
- Crtice iz dnevnika jedne budale (63)
- On i stado (8)
- Nadja iz Sibira (38)
- Pitanje (65)
- Izvestaj iz malog mozga (5)
- Cudan covek (9)
- Sanjanje o budjenju (36)
- izvinite (8)
- Danasnji brojevi (122)
- Neznanje (0)
- Lice (0)
- Neprimecen (0)
- Vrh (0)
- Malo srce (0)
- Pocetak "filmske" karijere (0)
- O dve reke u Vijetnamu, Budizmu i ekologiji... (0)
- Neke nade... decije (2)
- Pogadjate ciji je ovo (mogao da bude) podsetnik ? (0)
- Kamala o Kosovu (0)
- Koincidencija ili ? (0)
Najnovije VIP blogeri
- Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović - Bebče siroče o tranzicionoj pravdi
Nebojša Milikić
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (3)
- Muzika (3)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Budućnost (1)
- Životni stil (1)
- Politika (1)
- Umetnost (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org