Analfabete - ekonomske, jesmo ili NISmo?

U svakoj državi, pa i ovoj našoj, sve se vrti oko ekonomije i para. Follow the money, rekli bi anglosaksonci. Pare su potreban, naravno ne i dovoljan, uslov za ogromnu većinu stvari. Kad je već tako, koliko u stvari znamo o novcu i osnovnim ekonomskim pravilima? Još važnije, koliko nam znaju lideri? Na primer, kad hoće da prodaju/privatizuju državno preduzeće. Čin prvi, u kancelariji sreskog načelnika ...

Vrednost jednog preduzeća nije egzaktna nauka. U njegovu vrednost, kao jedna komponenta koja je ljudima više manje jasna, ulazi vrednost imovine koju preduzeće ima: nekretnine, postrojenja, oprema itd, Ovo zovemo likvidacionom vrednošću, Zašto likvidaciona? To je vrednost koju bi dobili u slučaju likvidacije preduzeća. Preduzeće ne radi, "crklo", pa da vidimo koliko vredi krš koji je ostao.

Što je mnogo važnije od likvidacione vrednosti, vrednost preduzeća određuje njegov položaj na tržištu: proizvodi koje ima, kupci kojima prodaje svoje proizvode, razrađeni distributivni kanali, prava iz raznih ugovora, konkurencija, zaposleni koji poznaju tržište i tehnologiju i konkurenciju itd. Ova "živa" vrednost preduzeća (postoji samo kod "živih" preduzeća koja rade i prave profit) se najbolje određuje tako što se projektuju budući prihodi i rashodi tog preduzeća, znači profit. Ovo se inače "stručno" zove: novčani tokovi. Ti novčani tokovi su projekcija onoga što će se dešavati u budućnosti, odnosno novac koji nemam već ću tek zaraditi. Da bih dobio vrednost preduzeća danas, moram da ih diskontujem, odnosno umanjim tako da npr. milion dolara koje ću dobiti za četiri godine vredi manje nego milion dolara koje ću dobiti za dve godine, što pak vredi manje nego milion dolara koje imam danas.

Ovo se "stručno" zove vremenska vrednost novca. A radi se o običnoj kamati. Čitav ovaj proces ima "stručni" naziv: procena vrednosti preduzeća metodom diskontovanih novčanih tokova, ili skraćeno DNT metoda (engleski DCF).

Sa druge strane, svaka stvar, roba ili usluga, je vredna onoliko koliko je neko spreman da je plati. Koliko je neko spreman da plati jedno preduzeće? E to najbolje odredimo na berzi. Jer samo tu su kupci i prodavci preduzeća, odnosno njihovih akcija. Šta je kupce ili prodavce briga šta kaže tamo neki analitičar i njegova DNT metoda? Ponuda i potražnja. Pa pomnožimo trenutnu vrednost akcije (poslednji dogovor kupca i prodavca) sa ukupnim brojem akcija koje predstavljaju 100% vrednosti preduzeća, i eto nam vrednosti. E sad verovali ili ne, kupci, prilikom određenja koliko su spremni da plate, vraćaju se DNT metodi ... Znači ipak DNT metoda.

U odsustvu berze, drugi način je aukcija. Ali ne bilo kome, već kvalifikovanim kupcima. Slično onome što je urađeno za Mobtel. Ni približno onome kako je urađeno za mnoge druge firme koje su otišle uglavnom nekvalifikovanim kupcima. Treći je tender. I tu imamo transparentnost, ali manju i imamo utakmicu, ali manju. Četvrti je neposredna pogodba. I neposredna pogodba može da bude dobar način prodaje. Obično se angažuju konsultatni, uglavnom velike investicione banke koje skeniraju tržište, pronalaze zainteresovane kupce, upoređuju vrednost sličnih preduzeća, traže komparativne prednosti i traže najbolju ponudu po određenim kriterijumima ...

Evo i jednog primera. Telenor u 2007.godini:
- Telenor ima 1102 zaposlena
- Knjigovodstveni kapital Telenora je oko 45 milijardi dinara, odnosno oko 530 miliona evra.
- Poslovni prihodi su 29 milijardi dinara (340 miliona evra), rashodi 22.5 milijardi dinara (265 miliona evra)
- Profit 6.5 milijardi dinara odnosno oko 75 miliona evra. Neverovatna stopa od 22% prihoda.

Imovina Telenora je i popisana i uknjižena.
U 2008.godini profit raste za 22%.

Telenor je plaćen 1.5 milijardi evra. U odnosu na brojeve iz 2007.godine:
PB = 3, odnosno 3x knjigovodstvena vrednost imovine (price per book)
PE = 20, odnosno 20x profit (price per earnings)

U 2008.godine, za očekivati je da će PE pasti na 16. Usled rasta profita.

Knjigovodstvena vrednost je prva aproksimacija likvidacione vrednosti. Tržišna vrednost se ne vidi u knjigama. U primeru Mobtela, kupac je procenio da mu je preduzeće toliko vredno ... Ispravka. Nikada nećemo saznati koliko je Telenor bio spreman da plati. Samo znamo koliko je onaj koji je odustao na aukciji bio spreman da plati. Ova računica samo pokazuje da je Telenorova logika i procena bila ispravna.

Pozicija Mobtela na tržištu, klijenti koje su imali, prihod koji su ostvarivali, je ono što je dalo ovu vrednost. Naravno i povoljna svetska ekonomska situacija. Investiciona klima je bila odlična. Trenutak je bio pravi.

NISmo

Vrednost NISa je određene njegovom imovinom, ali, što je važnije, svojom pozicijom na tržištu.
- NIS ima 12.500 zaposlenih.
- Knjigovodstveni kapital NIS-a iznosi oko 100 milijardi dinara, odnosno 1.2 milijarde evra. Grubo rečeno, ovo je knjigovodstvena vrednost imovine umanjena za dugovanja.
- Poslovni prihod NIS-a u 2007.godini je bio 252 milijarde dinara (3 milijarde evra), a rashod 244.5 milijarde din (2.91 milijardi evra)
- Profit 7.5 milijardi, odnosno oko 90 miliona evra.

Opaske:
- NIS je monopolista. Štiti ga država zakonom koji kaže da kod njega mora da se kupuje.
- NIS ima nisku produktivnost i veliki višak zaposlenih. Ovo važi za sva javna preduzeća.
- NIS ne zna kolika mu je imovina. Knjigovodstvena vrednost ove imovine je potcenjena. Većina opreme je amortizovana. Isto važi i za nekretnine. Vrednost zemljišta, posebno pravo korišćenja zemljišta, kao i kod drugih državnih i društvenih preduzeća, se ne vrednuje i knjigovodstveno ima vrednost 0.
- NIS plaća izuzetno mali iznos za koncesiju koju ima u korišćenju oko 650.000 tona nafte i 240 miliona m3 gasa koja se vadi u Srbiji godišnje
- Veliki deo NIS-ovog prihoda u stvari nije NIS-ov prihod već akciza države, odnosno državni prihod. Oko trećina. Ovaj deo "prihoda" je sadržan u rashodu.
- Svetska ekonomska situacija ne može biti gora.

Šta znači veliki prihod za kupca? Ogroman prostor za profit. Smanjenje rashoda za 1% kod NIS-a, donosi profit od oko 30 miliona evra. Smanjiti trošak za 1% naravno nije jednostavno.
Šta znači, odnosno koliko vredi monopol? Siguran prihod, siguran profit.

Koliko vredi monopola NIS-a od 3 godine (do 31.12.2011.god.)? Najmanje 300 miliona evra sigurnog profita. A monopol od 6 godina? Duplo tol'ko.

A odsustvo monopola? E to već zavisi od same kompanije i njenog menadžmenta. Gubitak monopola bi sigurno doveo do pada procentualnog učešća u tržištu. Jer veće učešće od 100% ne može. Pitanje je koliko je kompanija u stanju da iskoristi svoje komparativne prednosti i uz prisustvo konkurencije ponudi bolji i jeftiniji proizvod. Na primer kao Telenor.

Ne znam za vas, ali ja kada prodajem nešto svoje, prvo popišem to što prodajem, pa ga procenim, uporedim ga sa drugim prodavcima, i trudim se da prodam za što više. Onako k'o za sebe. Znači prvo znam šta prodajem i koliko to košta.Drugo, procenim ono što mi nude. Ako mi kupac na primer nudi da gradi gasovod ili možda skladište gasa, ja procenim koliko to vredi. Pa onda procenim i da li moj kupac ima druge opcije. Pa pokušavam da platim to što manje.

Jesmo

A peti način je neposredna pogodba direktno od Pere Đoki. Pri čemu Pera ne zna ni šta prodaje ni koliko to vredi. Niti je ikada vrednovao kompanije, niti je ikada vodio kompaniju u tržišnoj ekonomiji. Niti je ikada kupio neku kompaniju. Niti je ikada radio na ugovorima niti je svestan svih implikacija svakog od ugovora. Niti je ikada čuo za WHAT IF analizu ugovora. Niti je ikada učestvovao u pregovorima, kao šegrt barem. Direktno iz svoje palanke u pregovore o poslovima koji se mere u milijardama.

E sad, o crnog li humora, Perin šef, onaj za koga sam se nadao da će da se penzioniše, izađe na televiziju sa celom svitom i iz svog stručnog ugla dade nam svoje ekonomske bisere iz svoje nepresušne riznice ekonomskog znanja i iskustva. Kaže šef: ne zna vlada ništa, ne ume ni da vodi ekonomiju. I kao primere dade: nisu ni ugovor sa Rusima potpisali, a ni autoput, a ni ništa drugo.

A ugovori njegove svite, ta dva koja je pomenuo, sve bolji od boljeg. Toliko dobri da ih niko popraviti ne može. Kao da su ih pisali, sačuvaj bože, lobisti za drugu stranu ili još gore ekonomske analfabete.

Šef ima i drugog Peru, takoreći second in command, odličnog šofera, graditelja puteva do svog placa našim parama, čoveka sa univerzalnom propusnicom za parkiranje, dozvolom za šutiranje novinara, čoveka naroda, nadahnutog rečnika, a u isto vreme magistra nauke. E taj drugi Pera se tukao pola godine da spreči objavljivanje najboljijeg ugovora za gradnju auto puta koji je iko ikada potpisao. Skroman čovek, kako će od bruke da se hvali. E taj drugi Pera nam još pre mesec dana objasni kako je razlog zašto prodajemo NIS za tolike male pare, to što će Rusi da plate izgradnju gasovoda. Odlično, pomislih, dajte nam samo računicu. Molim vas. Kad vas lepo molim. Ja baš volem da sabiram.

I njegov treći Pera, onaj što je vodio na kratko jedan beogradski fudbalski klub, nam objasni kako nam ne treba ugovor. Pa to je sam Putin garantovao. Šta će nam ugovor? Pa taj sporazum ima veću težinu od najtežih ... A ja blesav tražim jedan član ugovora, evo npr:
"Plan za gasovod će biti završen do kraja 2010, gasovod će biti izgrađen i pušten u rad do 2016. Svaka godina kašnjenja će se platiti 100 miliona evra. Ako kupac odustane od gradnje gasovoda, kupac će vratiti 25% akcija NIS-a prodavcu." ili tako nekako. Kad ono, šta će mi ovo, kad imam obećanje Ruske države.

I od tog šefa stižu kritike. Samo jedna stvar me teši. On i njegov tim, odlučili da se čvrsto uhvate za olupinu broda koji tone. Iz izbora u izbore, ta politika dobija sve više stranaka i sve manje glasova. Sad ih je tri. Glasači su me pozitivno iznenadili na proteklim izborima. Priznajem, nisam verovao. Sada verujem. Malo više.

Tu ti stručnjaci koji su pregovarali Fijat, propuste odličnu priliku da na tom primeru pokažu kako se sabira i na osnovu sabiranja pišu ugovori. Prvo se popiše imovina i kaže: Zastava je vredna ... Mi Fijatu ... a Fijat nama ... i ako Fijat ne ispuni, onda ... I predstave sve to građanima i kažu: ovako se to radi. Nažalost ...

Onda nam naš sopstveni ministar energetike, ne Ruski podvlačim, objasni kako, šta će nam ugovor i garancije, kad nam je Putin rekao.

Onda nam vrhunski stručnjak napredne opozicije, profesorka i doktorka, opet objasni, šta će nam ugovor. Rek'o Putin. Šta će nam onaj član. A agenti OMV-a i MOL-a ... a oni koji su uništili naš odličan bankarski sistem i napravili ovaj što ništa ne valja ... Ali gospođo profesorka, zašto Rusi neće da potpišu ugovor? Da li vi garantujete da će se gasovod graditi?

O onom drugom Voji iz osovine Voja-Voja da i ne govorim. On bi bratji i krvi dao. A kamo li jedno pišljivo preduzeće. Pa bilo ono i najveće na Balkanu.

Twighlight zone. Pa kad saberete glasove, što u vladi, što van vlade, lepo vidite zašto Rusi neće ni da pregovaraju. Što bi.

A sa druge strane, Ruska država je u problemima. Kao i ostatak sveta. S tim da je njihova ekonomija državna. Pa su oni u malo većim. A i analize pokazuju da im možda uopšte neće trebati još jedan gasovod. Barem ne u narednih 10 godina. Da su planovi pravljeni kada je cena nafte bila 140$. Da je sada ispod $50. Pa onda da Gasprom ne može da garantuje ni za onih 500 miliona evra investicija u NIS, a kamo li da ih sam plati.

A ako se sećate, pričali su nam šefovi stručnjaci i cela svita, da u stvari za NIS dobijamo 900 miliona, 400 miliona + 500 miliona. Na kraju ispade 400 miliona, a NIS će se zadužiti za 500 miliona, pa će to vratiti iz poslovanja. Znači 51% NISa za 400 miliona.

A tu je i LSV da nas sve podseti kako Naftna industrija Srbije sa sedištem u Novom Sadu u stvari pripada Vojvodini. Oni su principijelni i sigurno će reći da Elektroprivreda Srbije sa sedištem u Beogradu, pripada Beogradu. Isto tako i za Železnicu ... Nekako zaboraviše na brzinu na pitanje marži i monopola u gasnoj industriji, digoše malo halabuku i ostaviše da visi. Thanks for nothing.

Ali zato su više nego agilni u "viziji" da Vojvodina, a bogami i druge regije veličine Vojvodine (još 3 valjda), dobiju i zakonodavnu i sudsku vlast i da ... Ovo nije decentralizacija. Ovo je centralizacija na više nivoa. Ludilo birokratije u zemlji sa 7.5 miliona stanovnika. A Istambul ima 12 miliona, gradonačelnika i 20 službi. I kritikuju i oni vladu i budžet i NIS i autoput i ...

Ako je mene da pitate meni ovaj školski nadzornik izgleda opasan čovek. Sve kritikuje, sve mu ne valja, svemu je protivan. A nije član ni jedne stranke. Pa da nije odnekud on analfabeta? Može lako. I verujte ljudi biće, niko drugi nego školski nadzornik je analfabeta. Tako bih i ja rek'o. Bog i duša on je i niko drugi analfabeta. Jedanput je čak i za mene govorio neke ružne stvari.

I onda dođe vuk

I onda dođemo do politike. Malo i spoljnja, ali mnogo više unutrašnja politika.

Ugovor loš. Za nas. Kad kažem loš, da budem malo precizniji. Mislim da treba da potpišemo energetski sporazum sa Rusijom. Rusija je prirodni partner za nas u ovoj oblasti. I oni hoće sa nama i mi hoćemo sa njima. Oni imaju i naftu i gas. Mi tržište i ulaz u EU na mala vrata. Loš je zato što može mnogo bolje.

Ovakav ugovor, ili preciznije bilo kakav ugovor sa Rusima, euforično ga podržava većina opozicije i manjina iz vladajuće koalicije. U totalu, većina. Šta da radi pragmatičar?

Budžet nam je labav. Nema novca. Nismo se reformisali, pa moramo da se stisnemo. Svi zajedno, i oni koji nam trebaju, i paraziti koji su višak. Ovih 400 miliona evra od NIS-a već ukalkulisali. Kako?

Sećate se one kriminalno odlične odredbe ustava kako nepotrebnom nivou administracije koji bi trebalo ukinuti, pokrajinskoj vladi i skupštini, i njihovim vrlim vođama, pripada 7% budžeta Srbije. Pošto u budžetu ima samo 5%, trebalo je namaći višak. Pa smo se setili NIS-a i poklonili ga nepotrebnoj administraciji pokrajine. Svi računi dođu na naplatu. Ne znam da li su mislili da će vrle vođe nepotrebne administracije zaboraviti na ovu ustavnu odredbu. Srbiji treba decentralizacija na nivou regija. Jedna regija sa oko pola miliona stanovnika. Ništa zakonodavna, ništa sudska. Čista izvršna vlast i izvorne prihode i imovina. Srbiji ne treba ludilo birokratije i nečiji mokri snovi o mini državama.

I kako čovek, pragmatičar, da sklepa sve ovo. Pa drži oko na lopti. Saradnici su mu neozbiljni. Opozicija mu je neozbiljna. Ali birao ih narod, pa šta da radimo.

Cilj je ulazak u EU. Čak i NIS je mnogo malen za ovaj cilj. Pokušaš koliko možeš da popraviš užas koji ti je ostavljen. Ova vlada treba da nas dovede pred vrata ovog cilja. Građanima ne trebaju izbori. Našoj deci treba EU. Da nas spase od nas samih.

Potvrđujem prijem depeše. Kao dobar poznavalac, kako svih ostalih, tako i političkih prilika u ovome kraju, čast mi je izvestiti vas da ni u mome srezu ni u varoši nema anafalbeta, sem jednog jedinog. A taj je školski nadzornik.

Saša