I think this place is full of spies

I think this place is full of spies.......Nisam znala kako drugačije da započnem ovaj tekst osim porukom koja ne može biti pogrešno protumačena. U slušalicama The National- Secret i polako polako kao zrno po zrno slažem za Galu lego.Dani su mi u poslednje vreme isti- kažu svima su isti. Kažu ovo je najdepresivniji period godine. Kada sumiraš rezultate. Kao kada se tamni oblaci spuste, skoro na kapke i nedaju da pomisliš da će ipak biti sunca. Ne hvata me depresija.

Imam prijateljicu u Danskoj. Volim da čitam njene mejlove. Jednom je napisala da tokom dana bar pola njene nacije smišlja način kako sebi da oduzme život. Oni su najdepresivniji narod Evrope pokazala su istraživanja. Kod nje na poslu (radi u advertising agenciji), skoro svaki dan je dan nečega. Kao u američkim filmovima. Petak je recimo dan za havajsku majcu. Utorak-dan frizure. Sreda SM/FD. Nije to slučajno. Kaže da su oko nje uglavnom mlađe kolege, koji se super zezaju i da su baš najkreativniji na svom poslu. Jedini loš period joj je kada ide na posao. To je nekih desetak minuta kada smišlja način da se ubije. Skoro svi su tamo opsednuti idejom o smrti. Ne znam zašto. Ne nije klima. Šta bi ovi gore recimo Norvežani onda radili. Problem Danske nije ni tamo ni ovamo. Nije ni kontinentalna zemlja, a opet na ruku nije ni skandinavska zemlja. To je stanje duha kada misliš da možeš, a ne možeš. Moj život nije Danska. U mom gradu nema maškara. Nema maskenbala. Nema izbacivanja negativne energije kao u Japanu lupanjem i razbijanjem tanjira. Gledam ljude oko sebe kako sve nadoknađuju lažnim osmesima.

Čudim se ljudima kako nisu kreativni. Kako ne urade nešto za sebe. Neku sitnicu. Recimo kao ovo današnje sklapanja lega.

Omiljeni citat: Nemojte da spavate po čitav dan.Spavaćete kada odete u penziju. Verujem da znate o kome je reč.

Bajdvej, od albuma danas se sluša The National - Feist- Let It Die...