O svemu i svačemu

1. Svim vernicima koji slave po gregorijanskom kalendaru želeo bih da čestitam Božić i da im poželim mnogo sreće zdravlja, ljubavi i uspeha.

2. Izgleda da još uvek ima savesnih i odgovornih prosvetnih radnika kojima je iskreno stalo do svojih učenika. Ovaj primer je ostavio izuzeto pozitivan utisak na mene:

Biljana Stojanović, vaspitačica Doma učenika srednjih škola, pomogla je policiji da uhapsi manijaka koji je zlostavljao njihove štićenice J. C. (13) i S. P. (14). Devojčice ometene u razvoju Nenad Stojiljković (36) presretao je prilikom povratka iz specijalne škole, pokazivao im pornografske snimke na mobilnom telefonu i nudio seksualni odnos! Kada je za to saznala, vaspitačica je pratila manijaka, ne ispuštajući ga iz vida do dolaska policije.
Biljana kaže da su joj se devojčice požalile prošlog utorka da ih jedan muškarac prati, ali nije htela odmah da obavesti policiju dok ne proveri o čemu se radi. Kada je shvatila da su stvari ozbiljne, odlučila je da ne odustane dok manijak ne bude iza rešetaka.
- Prošlog utorka devojčice su mi se požalile da ih je prilikom povratka iz škole neki čovek pratio i pokušavao da se s njima upozna. Deca su otvoreno ispričala da im je taj čovek pokazivao slike nagih muškaraca i žena i da je s njima razgovarao o seksualnim odnosima. Bila su bila veoma uznemirena jer im je on najavio da će ih ispred škole čekati i sutradan. Nisam bila sigurna šta da mislim o njihovim izjavama, s obzirom na to da se radi o deci ometenoj u razvoju, pa sam odlučila da ne obaveštavam policiju, već da lično proverim o čemu se radi. Kolima sam ih sačekala ispred Specijalne škole „14. oktobar" i kazala im da idu ispred mene, ali da se ne osvrću da ne bih bila primećena. Nedaleko od škole približio im se jedan čovek i počeo da ide u korak s njima. Sve vreme je u ruci imao mobilni telefon i nešto im pokazivao. Pozvala sam telefonom koleginicu i kazala joj da zove policiju - priča hrabra vaspitačica.
- Međutim, kada smo došli do Doma učenika, policije nije bilo. Devojčice su ušle u zgradu, a ja sam bila u dilemi. Razmišljala sam da ga policija možda neće pronaći ako ga pustim da umakne. Izašla sam iz kola i nastavila da ga pratim pešice. Nije mi bilo svejedno dok sam za njim išla mračnim ulicama, ali nisam odustajala. Kada sam ga videla da ulazi u Osnovnu školu „Dositej Obradović", javio mi se školski policajac. Tada je stigla i policija i uhapsila ga u školskom dvorištu - opisuje svoju pustolovinu Biljana.

Biljana ističe da joj je drago što su joj se devojčice odmah poverile i od nje zatražile pomoć.
- Prošle godine druga deca su se takođe žalila na nekog muškarca koji ih je maltretirao i o tome je obaveštena policija. Međutim, on se više nije pojavljivao - rekla je Biljana Stojanović.
Policija je juče saopštila da je Nenad Stojiljković uhapšen zbog sumnje da je izvršio krivično delo zlostavljanja i mučenja. Nebojša Petković, šef odseka za suzbijanje opšteg kriminaliteta, naglasio je da policija duguje veliku zahvalnost Biljani Stojanović jer je pomogla u hapšenju osumnjičenog.
- Vaspitačica Doma za učenike u kom su smeštene učenice koje su bile zlostavljane pravi je junak ove priče. Ona je, nakon što je prvog dana primetila da se nešto dešava, svojim vozilom pratila učenice i, kada je videla ponašanje sumnjivog muškarca, pozvala je u pomoć školskog policajca i koleginicu iz škole - rekao je Petković.
Nenad Stojiljković je nakon saslušanja zadržan u jednomesečnom pritvoru. Za krivično delo zlostavljanja i mučenja predviđena je kazna zatvora do jedne godine. (Uroš je osuđen na 10)

Ipak ima nade za prosvetu u Srbiji.

3. Papa Benedikt XVI izjavio je da je spasavanje čovečanstva od homoseksualnog ponašanja isto tako značajno kao spasavanje kišnih šuma. On je ocenio ponašanje izvan tradicionalnih heteroseksualnih veza kao „uništavanje Božjeg dela".

O problemima sa kojima se susreće gej populacija imam isto mišljenje kao 99% blogera i zaista smatram da bi društvo mnogo više trebalo da se pozabavi rešavanjem tih problema a posebno edukacijom mladih i to nije sporno, ono što je mene začudilo je to što se niko na ovom blogu nije oglasio povodom ove papine izjave a kao što svi dobro znamo ovaj blog je prilično popularan među pripadnicima gej populacije i veoma često se diskutuje o njihovim problemima i njihovim pravima. Dakle svi ćute, i homoseksualne organizacije, i NVO i pojedinci a da li možete da zamislite kakva bi bura izbila da je nešto slično izjavio neki visoki predstavnik SPC? Ja ne mogu.

4. Prelistavajući jučerašnji "Danas" naišao sam na lični stav izesnog gospodina sa kojim se nikako ne slažem a koji je izložen na tribini povodom 60 godina donošenja Konvencije UN o genocidu. Između ostalog dotični gospodin nam poručuje:

Politika zaborava oslanja se na normalnu ljudsku potrebu da se zaboravi. Ljudi bi danas radije gledali Milioner, više bi voleli da vreme provedu gledajući razne zabavne emisije nego da im se sa ekrana u dnevnu sobu prospe hrpa kostiju iz novootkrivene masovne grobnice. Ovakvo ponašanje nama može da se dopada ili ne, ali u ljudskoj prirodi je da izbegava stvari koje nanose bol. Suočavanje s prošlošću, da bi uopšte imalo nekog smisla, zahteva od ljudi da se suoče upravo s takvim, mučnim i neprijatnim stvarima, da se suoče s vlastitim ponašanjem u vremenu zla i masovnog stradanja, da priznaju sebi da su, u jednom periodu svog života bili kukavice i manji od makovog zrna, da su bili podlaci i hulje. Takva vrsta suočavanja je vrlo teška i neprijatna, ona zadire u naše samopoštovanje, razara idealizovane predstave koje imamo o sebi.

Jedna od manipulativnih tehnika kojom se politike zaborava služe je adresiranje odgovornosti za zločine na bivše vlastodršce. Kada se odgovornost svaljuje samo na Miloševića, onda se od odgovornosti amnestiraju svi oni koji su inspirisali, osmišljavali, kreirali i legitimizovali politiku koja je dovela do zločina. Odgovornost za zločine koji su počinjeni u ime nacije i u koje je država bila duboko involvirana, ne nestaje smrću Miloševića. Međutim, politička klasa u Srbiji se ponaša kao da pitanje zločina nije stvar kojom ona treba da se bavi, jer, evo, tu je Haški tribunal, to je njegov posao. Politička klasa neće da se bavi prošlošću, jer navodno ima preča posla - gleda u budućnost. Čak i kada se prizna da je bilo zločina, vladajući se interpretativni obrazac time ne dovodi u pitanje. Za rat su uvek odgovorni drugi, mi smo se branili i u tome smo ponekad, eto, počinili neku svinjariju.

Za počinjena zlodela treba da odgovaraju oni koji su ih počinili. Naravno, ali šta je s onima koji su, recimo, izdavali naredbe da se ljudi ubijaju, jer su rođeni kao pripadnici pogrešne nacije? Šta je s onima koji su stvarali atmosferu da se takve naredbe donose? Šta je s onima koji su, u danima kada je u Srebrenici činjen genocid, u savršenom miru ispijali svoj kapućino?

Šta da vam kažem, ja kao pojedinac nemam razloga se suočim sa prošlošću. Nikada nisam niti glasao za ratnohuškačke stranke, niti podržavao zločine i zločince, Nisam širio mržnju i netoleranciju, nisam negirao niti relativizovao zločine i nikada nikoga nisam gledao preko nišana! Bio sam od samog početka protiv rata i učestvovao sam u mnogim antiratnim akcijama (npr. paljenju sveća sa nekim NVO koje su svoje čovekoljublje na kraju uzdigle na nivo dobro plaćene profesije) dakle ni jednim svojim delom nisam doprineo rasplamsavanju rata i mržnje i uvek sam verovao (i dalje verujem) da svaki zločinac mora da odgovara za svoje zločine zvao se on Ratko, Ante, Naser ili Hašim. Bez razlike. Dakle ne volim da me neko poziva da se posipam pepelom po glavi i da se osećam loše samo zato što sam se sticajem okolnosti rodio u Srbiji i što se smatram pripadnikom srpskog naroda. Ja to nisam mogao da biram i ne želim da se samo zbog toga nekome izvinjavam. Neka se izvinjavaju oni koji su zločine činili ili koji te zločine nisu sprečili. Celi narodi ne mogu biti krivi. Kao što svi Hrvati, Bošnjaci, Albanci nisu krivi za zločine koje su počinili pojedinci iz redova njihovih naroda tako nisu krivi ni svi Srbi.

5. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije ima neoborive dokaze koji ukazuju na postojanje masovnih grobnica na severu Albanije u koje su bačeni oteti Srbi sa Kosova i Metohije kojima su prethodno izvađeni organi.
Slažu i poslednje kockice stravičnog mozaika trgovine ljudskim organima, a svi dokazni materijali uskoro će biti predati Diku Martiju, izvestiocu Saveta Evrope za pitanje trgovine organima, koji bi početkom sledeće godine trebalo da poseti Srbiju.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije uspelo je da dođe do još sedam novih stranica (od devet, koje su netragom nestale) izveštaja Unmikovih forenzičara koji su obišli „žutu kuću" kod Burelja na severu Albanije u kojoj su Srbima sa Kosmeta vađeni organi.
Portparol tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić kaže da tužilaštvo raspolaže fotografijama za koje su stručnjaci Unmika pretpostavljali da su masovne grobnice, ali i svega drugog što je pronađeno u „žutoj kući" i oko nje - lekovi, hirurški instrumenti, špricevi, kontejneri za medicinski otpad...
Na fotografijama koje su Unmikovi forenzičari snimili još 4. februara 2004. godine, a koje je neko krio od javnosti gotovo punih pet godina, vide se i komadi gaze, bočice „tranksena" (koji opušta mišiće), „eferalgana", „hloramfenikola", makaze, noževi...
„To su sve materijali koje koriste samo hirurzi", ističe Vekarić.
U delu do sada skrivenog Unmikovog izveštaja, koji je tužilaštvu do skora bio nedostupan, nalaze se i fotografije tri lokacije za koje su istražitelji smatrali da su masovne grobnice u kojima su zakopana tela otetih i ubijenih Srba - dve su močvare u okolini Burelja, dok je treća ravnica koja se nalazi 1,6 kilometara od stravične „žute kuće".
Vekarić kaže da tužilaštvo raspolaže sa preko sto stranica materijala kao i iskazima više od 130 svedoka, sa čim će biti upoznat i Marti.
Zanimljivo je da je nemački politički nedeljnik Špigl u nedavnoj reportaži „s kraja civilizacije" pisao o selu Ribe nadomak grada Burelja i „žutoj kući" porodice Katući.
„Porodica razjareno odbacuje glasine da su u njihovom podrumu srpskim zarobljenicima vađeni organi i zatim prodavani za transplantaciju. Ipak, sumnja ostaje", konstatuje Špigl u tekstu „Kuća na kraju sveta", u kojoj govori o Burelju, koji „izgleda kao uklet". U opisu razgovora sa 77-godišnjim gazdom „kuće strave" Abdulom Katućijem, Špigl prenosi starčevu izjavu „da su jednog dana, u februaru 2004. godine, u njegovu kuću, dok je on čuvao ovce u brdu, banuli teško naoružani policajci i stranci, zajedno s jednim albanskim državnim tužiocem, sve preokrenuli, čak i pikavce pokupili, a nekom hemijskom tečnošću, da bi otkrili tragove krvi, poprskali sobe".
Nemački nedeljnik ukazuje i na detalje iz priče starca, kome, kad god ne može nešto da objasni, u pomoć priskaču unuci.

Kako su preneli mediji, u istragu trgovine organima uključili su se i Rusi, koji osnovano sumnjaju da su među nestalim Srbima i drugim nelabancima sa Kosova i Metohije nalazi i 50 Rusa koji su oteti u južnoj srpskoj pokrajini sredinom 1999. godine.
Rusi su formirali svoju komisiju koja treba da ispita ovu strašnu aferu, ali i da istovremeno spreči dalje uništavanje tragova i dokaza. Naime, postoje opravdane indicije da je sadašnji albanski premijer Salji Beriša sa bivšim komandantom terorističke „OVK" i nekadašnjim kosmetskim „premijerom" Ramušom Haradinajem već uništio ili sakrio dosta dokaza.

Jedna od takvih muka za starca bilo je i pitanje čemu su služile prazne flaše od infuzione tečnosti sa sredstvima za opuštanje mišića, zavoji i igle, koje su pronašli istražni organi u blizini starčeve kuće.
„U ovom okruženju, bez odgovarajuće medicinske brige je potpuno normalno da ljudi sami sebi u nuždi daju injcije", prenosi list izjavu 26-godišnje Katućijeve unuke, ocenjujući da to, ipak, ne zvuči uverljivo.
Kad je reč o pronađenim ostacima krvi u njihovoj porodičnoj kući, unuka kaže da se tu porodila jedna žena, a osim toga, tu se i za islamske praznike, kako je rekla devojka, „kolje stoka" (usred kuće !), prim. P. P.).
I kod boje kuće u pomoć dedi opet su priskakali unuci - svi svedoci opisali su je kao žutu, a ona je sada bela. I za to Katućijevi imaju „objašnjenje". Iako su u početku tvrdili da je kuća uvek bila bela, unuka se kasnije „prisetila" „da su je prekrečili za jednu svadbu", prenosi Špigl, ukazujući na to da su istražni organi ispod bele boje, ipak, pronašli - žutu.

Nadam se da nastavk sledi.

6. Želim vam svima srećnu i uspešnu novu 2009. godinu i da vam se sve želje ustvare. SREĆNO.