Dadov - 50 godina

Moj gost: Marijana Terzin, PR Amaterskog pozorišta Dadov

 

Ovih dana, Alternativni pozorišni centar Dadov u Beogradu obeležava 50 godina rada. Gotovo pola veka, Dadov predstavlja svojevrsni fenomen naše kulture. Nastao daleke 1958. godine u neobičnim okolnostima adaptirane privatne zgrade u Molerovoj 33, na Vračaru, Dadov je počeo rad sa idejom o repertoarskom, alternativnom pozorištu koje je trebalo da bude neka vrsta protivteže profesionalnim teatrima, poput „of Brodveja”, pariskih džepnih pozorišta, londonskih eksperimentalnih i sličnih trupa.

 

Dadov je skraćenica za "Dramski atelje Doma omladine Vračar". I to je bitno danas, pola veka od osnivanja, kada slovi za “republiku slobodnog duha, centar asfaltnog humora, beogradsku emociju” koja je uspela da na scenu iznese sve što drugi nisu mogli, hteli ili smeli da igraju i odneguje stotinak eminentnih glumaca, reditelja i dramskih pisaca.

Sve je počelo na inicijativu Zorana Ratkovića, Momčila Baljka, Jovana Ristića i Mihajla Tošića. Za dan osnivanja uzima se 27. decembar 1958. kada je izvedena prva predstava “Gradinar”. Publici se se tada poklonili Miloš Žutić, Jelisaveta Sablić, Ninoslava Radošević i Srba Milin.

 

Pozorište koje je tek stasavalo, uspelo je da iz Molerove 33 iseli Komitet omladine Vračara. Mada su sledeće predstave u nuždi izvodjene u Božidarcu i Pozorištu na krstu, ideja o stvaranju prvog repertoarskog omladinskog beogradskog pozorista samo se utvrdjivala da bi 1969. godine Dadov dobio stalnu adresu u ulici Danice Maksimović 6a (nekada Djure Salaja).

 

Prkoseći dogmi i stereotipima, ozbiljne drame pozorišnih klasika “dadovci” su čitali na savremen način i razbijali društvene tabue. Šekspirov komad “Mnogo buke ni oko čega” postavili su na scenu kao mjuzikl, Molijerov “Tartif” je dobio drugaciji kraj a Trifkovićeva “Izbiračica” izvedena u ironijskom kontekstu donela ansamblu prvo mesto na Svetskom festivalu amaterskih pozorišta u Monte Karlu. Jedan od najvećih pozorišnih umetnika prošlog veka, osnivač čuvenog francuskog Nacionalnog teatra, slavni Žan Vilar nazvao je ovu predstavu "enciklopedijom pozorišta" i tom prilikom je izgovorio da "Trupu sa Vračara krase red, ukus, prefinjenost i talenat".

 

Princip da se na repertoar stavljaju neizvođena dela domaćih i stranih autora naišao je na odobravanje publike koja je gotovo uvek ispunjavala salu Dadova do poslednjeg mesta. Tako su na ovoj sceni izvođene „dadovske” verzije Šekspira, Molijera, Gogolja, Dostojevskog, Rucantea, Tagore, Andersona, Šoa, Joneska, Koktoa, Dibijara, Halivela, Bonda, Veskera, Mrožeka, Direnmata, Olbija i drugih stranih pisaca, dok su od domaćih bili zastupljeni Kosta Trifković, Momčilo Nastasijević, Ljubomir Simović, Dušan Kovačević, Velimir Lukić, Miodrag Ilić, Vuk Vučo, Boro Drašković i mnogobrojni mladi pisci čija su dela ugledala svet upravo na sceni ovog pozorišta.

 

Dadov je u proteklih 50 godina imao preko 200 premijera i veliki broj repriza pružajući šansu piscima, dramaturzima, rediteljima, scenografima, kostimografima, kompozitorima scenske muzike i naročito glumcima od kojih su neki postali velika imena našeg glumišta. Miloš Žutić, Jelisaveta Sabljić, Svetlana Bojković, Predrag Ejdus, Slavenko Saletović, Goran Sultanović, Branko Cvejić, Zorica Jovanović, Cvijeta Mesić, Feđa Stojanović, Mirjana Karanović, Dara Džokić, Srba Milin, Zlata Numanagić, Milena Pavlović, Marinko Madžgalj, Marija Karan, Marko Živić, Alisa Stojanović - samo su neka od imena stotinak glumaca koji danas pripadaju našim najvećim profesionalnim kućama.

 

Reditelji Zoran Ratković, Želimir Orešković, Jovan Ristić, Mihailo Tošić, Vladimir Putnik, Oliver Viktorović, Darijan Mihailović, Anja Suša, Alisa Stojanović, Predrag Stojmenović i mnogi drugi imali su u Dadovu prvu fazu svog umetničkog rada. I danas se iz profesionalnog sveta, radeći za svoju dušu odmetnu reditelji Kokan Mladenović i Jug Radivojević.

 

Knjiga "Duh Dadova" u izdanju samog Pozorišta i Iterprinta iz Beograda, doživela je svoju premijeru na ovogodišnjem Sajmu knjiga. To je priča o preko dve stotine premijera dela koja nikada nisu izvođena u našim profesionalnim teatrima ispričana rečima osnivača ovog pozorišta, teatrologa, pozorišnih kritičara, najpoznatijih glumaca i reditelja danasnjice, o trnovitom putu dugom pola veka. Istovremeno i za zainteresovanog čitaoca i za stručnjake ova knjiga u kojoj se pojavljuje blizu stotinak autora otkriva smisao reči „duh Dadova“ koje znače mnogo više od istorijata jednog pozorišta. To je priča o odbrani grada, pobuni protiv socrealističkog kulturnog miljea, čežnji za lepotom i poštenjem, za lepšim i kvalitetnijim životom, kontaktom sa svetom, sukobu sa primitivizmom i opankom, viziji jedne modernije budućnosti. 

 

Izrastao na dragocenom iskustvu omladinskog amaterizma, Dadov u svom ansamblu danas okuplja oko 300 članova, igrajući prvenstveno za srednjoškolsku publiku. Tako ispunjava pozorišnu prazninu izmedju dečjih i pozorišta za odrasle. Imajući to na umu, krajem februara 2008. godine, Skupština grada Beograda proglasila je Dadov ustanovom kulture od značaja za grad Beograd. Tako je grad postao bogatiji za još jedno pozorište a Omladinska scena posle tačno pedeset godina stekla punu afirmaciju svog rada kojim se stiglo do dvesta premijerno izvedenih komada.

 

Obeležavanje 50 godina postojanja traje od 21. do 27. decembra pod nazivom "Omladinska radna akcija Dadov". Autor celokupnog programa proslave je reditelj Kokan Mladenović. Više od 100 omladinaca Dramskog studija, simbolično obučenih u brigadirske uniforme, započelo je ORA čišćenjem dvorišta omladinskog pozorišta, a na jarbole su podignute zastave Beograda i pozorišta Dadov. Po rečima jednog od osnivača pozorišta Jovana Ristića, i osnivanje Dadova bilo je praćeno sličnim akcijama. Pokušaj stvaranja nove scene zahtevao je da se okreči sala pa su prvi dadovci radno prionuli na posao. Najviše muke zadavao im je plafon na kojem je do prve premijere i osnivanja Dadova ostala nesanirana fleka. - kaže Ristić.

 

Uz niz maštovitih programa i susreta sadašnjih i bivših "dadovaca", proslavu obeležavaju prikazivanje dokumentarnog filma "Tamo gde snovi počinju" posvećenog 50. godišnjici Dadova, radionice nekadašnjih umetničkih direktora Alise Stojanović, Slobodana Šuljagića i Gorana Golovka (sada već profesora Akademije lepih umetnosti u Splitu koji je na proslavu došao sa jedanaest svojih studenata - oni su izveli Molijerov komad "Učene žene"). Kako je Dadov bio poznat po mini rok sceni gde su karijeru počeli slavni muzičari, večernja druženja tokom sedmodnevne proslave obeležili su nastupi grupe Vroom, Ane Sofrenović, Branka Marušića Čuture, a sutra i u subotu nas još čekaju nastupi Dece Loših Muzičara i Marinka Madžgalja. Povodom godišnjice, izadata je i posebna prigodna poštanska marka.

 

Završnica proslave označiće 27. decembra u 20 časova premijera predstave "Želite li da postanete Dadovac" ili "Istorija Dadova u 26 slika". Ovaj svojersni pozorišni spetakl režira Kokan Mladenović po tekstu M. Gedžića i K. Bidžića. U predstavi učestvuje 20-tak članova pozorišta Dadov koji će kroz poigravanje i parodiju na popularne kvizove znanja i preživljavanja izabrati "najboljeg od najboljih" dadovaca za novi vek. Biće to prilika da se u duhovitom konceptu postavke učesnici i gosti dobro zabave ali i nauče nešto iz bogate istorije Omladinskog pozorišta. Scenograf je Marija Kalabić a kostimograf Maja Mirković. Posle premijere sledi velika žurka u okviru programa "Ko ne sluša pesmu, slušaće oluju".

 

Za one mlade, koji bi želeli da se priključe ovoj trupi, audicije za prijem u članstvo zakazane su za poslednje dve subote januara, 24. i 31. od 11 časova.

 

 

 

***

 

Dadov se nalazio i nalazi još uvek u dvorištu moje nekadašnje škole - VIII Beogradske gimnazije. Deli ih 10 metara. Sećam se kako smo s vremena na vreme vodjali poznate likove kako dolaze u pozorište. Najupečatljivija je bila pojava Dragana Nikolića koji je dolazio BMW-om po Milenu Dravić i čekao da završi probe. Gledao sam i par predstava, tada i kasnije. Igrom slučaja, bliži sam bio pozorištu "Krsmanca", društva u kome sam igrao folklor. U svakom slučaju, Dadov mi je uvek bio primer istrajnosti i svetionik amaterizma. Srećan sam što su dogurali do 50-togodišnjice i želim im još mnogo, mnogo uspeha.