PRVI SNEG

Pao je prvi sneg,i kao u svakoj decjoj pesmi,pokrio breg,

Ja sam izveo u setnju kuce,zlatnog ritrivera,a ona svoju kcer.

U svoj onoj belini,tamo na nekoj lokalnoj prtini,na brdu,

Videh samo da se i njena kosa,kao i kosa njene devojcice,zlati.

Sneg je nagrnuo kao da se kraj nas visoki Alpi dizu,i vetar neki poce,

Moj zlatni Pasa jurnu na Sneska,na sankama decjim dete se smeska.

I tako,bila bi to prava snezna idila,da ona zanosna dama ne pridje sama,

Oprostite,da li imate vatre?Kad to upita,odjednom u meni sve se satre!

Preturam nervozno po dzepovima,trazim sta treba,ali nema,il mi se ne da,

A ona samo stoji,i lepo vidim - bez cigarete,a opet,cudno me gleda.

Pridje neki dasa,cuo sta trazi,sibicu nudi,al ona odmahne glavom - nece.

Pomislih,da ne bi - ovde da pali logorske vatre,ili onu cigansku,kraj neke satre...

Stojim ja,i ona stoji,i ni makac.Jasno joj stavim do znanja da nemam,

I da onaj moj pas,i ono njeno vragolasto dete,po stazi samo lete.

A ona,nista.Trepce onim plavim ocima,klap-klap, i bludno usne puci,

Bojim se da nije ljuta,al' onaj lep,topao pogled,vraca me sa tog puta.

I taman kad htedoh da kazem - Ma,pusti me devojko,eno pobeze Pasa,

Sjuri se sankama njena kci,bas na nas,i tras - zajedno padosmo u sneg.

Onako svo troje,ona na meni,ja na njoj,dete se smeje,svi beli od snega,

Nije bas bilo tako prijatno kako se vama cini,jer sve to bas potraja,na onoj snezini.

Ustasmo nekako,kao dve velike grudve,ona se nesto,kao,izvinjava,

Pogledam dole,a ono bas izmedju nas,reklamni upaljac - 'Rosijagas'.

Ona mi pridje,poljubi me u obraz i kaze -Izvinite,ovo je skrivena kamera!

'Rosijagas' je spremio poklon za vas!Nas novi sponzor,za Novu 2oo9. godinu!

Mozete da mislite!Zabezeknuo sam se od cuda - Rusi vec dosli!

A siroti Tadic tek sto se vratio iz Moskve!