" Dan posle...

This Masquerade -George Benson

Kakav dan, bar za mene, možda i za druge, koji su bili iznenađeni svim ovim što se dešavalo na prošlom blogu , kao i ja sam priznajem, jer nisam navikao da komuniciram na takav način, Za sve postoji prvi put , rekli bi neki verovatno.

Da li je u pitanju "ruski" fitilj, kako je neko rekao, ne znam,

Ja sam posle svega napisanog siguran da je samo došlo do nesretnog, i neželjenog nesporazuma .

Mnoge okolnosti su išle u prilog tom nemilom dešavanju, a gledano iz mog ugla.Možda je u jednom trenutku to izgledala kao "hajka na vuka", kako je napisao Jaril, a ja sam najmanje to želeo postavljanjem takvog teksta, iako je trebalo da pretpostavim da će sve otići na tu stranu.

Samo, koliko to izgledalo nekom smešno , mislim da možda postoji i dobra strana svega toga.

Komentari , koje sam pratio ,ali nisam hteo da se mešam,( neki će pomisliti" da ubacio bubu u uho i sakrio se ko...),po mom mišljenju, razvili su se u nekim trenucima u vrlo zanimljivu diskusiju, gde je bilo i dosta suprotstavljenih mišljenja, ali ta interesantna razmena ni u jednom trenutku nije prešla onu zamišljenu liniju pristojnosti, ( zahvaljujem se svima koji su učestvovali, na tome i ujedno izvinjavam što nisam svima odgovorio)),o kojoj smo pričali na blogu "Nije teško biti fin-Blogoton" autori constrictoria i Jaril
Mislim da je takvim načinom ophođenja jednih prema drugima, ustvari uspela zamisao već pomenutih autora,a kako je i sam Jaril objasnio, što je i bila namera tog teksta.
Ja se nadam da su svi nesporazumi izglađeni, bar što se mene tiče jesu,dobio sam objašnjenje, meni je dovoljno razumljivo, , a nadam se i za constrictoriu.
Verujem da njoj ovo nije bilo , blago rečeno , najprijatnije, što se diskusija o tekstu koji je postavila kod nje nastavila ovde, .

Sigurno je da sam pogrešio što se sve ovo izrodilo u takvu reakciju, (iako isprovociran (, iako virtalni, ljudi smo ,grešni, ili kako je napisao Jaril, imamo pravo na greh, niko nije savršen, bezgrešan, ja sigurno nisam izuzetak, ne gajim nikakve iluzije u tom smislu, toliko sebe mogu da protumačim. Samo se nadam se da mi je oprošteno, da mi se neće uzeti za zlo, i da me neće upamtiti kao takvog ,(".... ako me se sete, za dan bezbednosti, sete...."-.)
Praštati mogu samo veliki ili kako su rekli božanski.Sigurno je da do svega ovoga ne bi došlo, da sam poštovao nešto što sam preneo jednom prilikom
"Potrudite se da dobijete ono što volite, jer će vas naterati da volite ono što dobijete" .

.Hm..da.. ja često kažem živ čovek , gotova robija, nije neka pametna, ali nije ni daleko od istine, Nešto mislim, mnogi govore ovo je samo virtualno, odjaviš se , i nije te briga, ali ako toliko vremena posvetiš nečemu, ne može a da ti nešto ne znači komunikacija koju ostvariš sa nekim, upoznaš se razmeniš neke tekstove. Ne mislim da je pitanje života i smrti,nešto ipak jeste...
Svi, sa kojima sam imao zadovoljstvo da komuniciram tokom ove godine., bilo da su vernici, agnostici, ateisti, ali ljudi pre svega i verujem da bez obzira na razlike koje postoje među nama, možemo ostvariti mnogo toga dobrog, bar poslati neke dobre vibracije, koje taj neko drugi mora da oseti, a samo je malo potrebno..

Vernici, imaju zapovesti,stihove zapisane u svetim knjigama koje slede.

Njihove svete knjige ih uče da budu blagi , da imaju razumevanja i ljubav za druge,

Oni koji nemaju svete knjige ,stihove iz kojih bi učili, mogu biti bliski drugim ljudima i samo ljubavlju se može nadvladati nešto što je zlo. Tako i mene uči srce. a samo otvoreno srce je puno ljubavi.

.....
Himna ljubavi

Ako jezike čovečije i andjeoske govorim, a ljubavi nemam,

onda sam kao zvono koje ječi, ili praporac koji zveči.
I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sva znanja,
i ako imam svu veru da i gore premestam, a ljubavi nemam, nista sam.
I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže,

a ljubavi nemam, nista mi ne koristi.

Ljubav dugo trpi, blagotvorna je;
ljubav ne zavidi; ljubav se ne gordi
, ne nadima se;
ne cini sto ne valja, sto ne pristoji;
ne trazi svoje; ne srdi se;
ne misli o zlu; ne raduje se nepravdi,
a raduje se istini;
sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi..

. Ljubav nikad ne prestaje,
dok će prorostva nestati, jezici će zamuknuti, znanje i razum ce nestati.
Jer delimicno znamo, a delimicno prorokujemo;
A kad dodje savrseno, onda ce prestati sto je delimicno.
Kad bijah dete, kao dete govorih, kao dete misljah, kao dete razmisljah;
a kad postadoh covek, odbacih ono sto je detinjasto.
Jer sad vidimo kao kroz staklo, kao kroz ogledalo, u zagonetki...
a onda cemo licem u lice.
Sad znam delimicno,
a onda cu znati kao sto sam znan, poznati kao sto bih poznat...
A sad ostaje vera, nada, ljubav, samo ovo troje;
ali je ljubav najveca medju njima...

Prva poslanica svetog apostola Pavla Korincanima (glava 13) (1 Kor. 13, 4-13)
....
, Osoba čije je srce izloženo djelovanju Lijepoga Božijega Imena „Koji voli", shodno hadisu hazreti Pejgambera, alejhisselam, u kojem naređuje vjernicima:
„Voli ljudima ono što voliš sebi"
(Hadis bilježe Ebu Ja'la, Taberani, Hakim i Bejheki, prenoseći ga od hazreti Jezida ibn Eseda), nastoji se prema drugome ophoditi na najljepši način. Konstantno čeka priliku da učini neko dobro, da pomogne drugima, a neke od njih, poput hazreti Ensarija, drugima čak i daju prednost u odnosu na sebe:
"i više vole njima nego sebi, mada im je i samima potrebno..."
(Kur'an, sura el-Hašr, ajet 9.)
Po jednoj predaji, uzvišeni Allah objavio je jednome od prijašnjih poslanika:
„Potomče Ademov, stvari sam stvorio zbog tebe, a tebe sam stvorio zbog Mene, pa nemoj upropaštavati ono što sam stvorio zbog Mene radi onoga što sam stvorio zbog tebe. Potomče Ademov, volim te uslijed prava koji imaš kod Mene, pa tako ti Moga prava koji imam kod tebe, i ti Mene voli."
Kazao je hazreti Poslanik, a.s.:

"Međusobno se darivajte, međusobno će te se voljeti!"
(Hadis se bilježi od Ebu Hurejre, r.a.)

....
Univerzalna vrata manifestuju sebe
u huku plime što se valja.
Slušajući i vežbajući tako, postajemo dete,
iz srca lotosa rođeno,
jedro, čisto i srećno,
sposobno da govori i sasluša
u skladu sa univerzalnim vratima.
Sa samo jednom kapljom vode
milosrđa
sa vrbine grane
proleće se na veliku Zemlju vraća.
(iz knjige: Da bi budućnost bila moguća- Thich Nhat Hanh)

....

Pobratimstvo lica u svemiru

Ne boj se! Nisi sam! Ima i drugih nego ti
koji nepoznati od tebe žive tvojim životom.

I ono sve sto ti bje, ću i sto sni
gori u njima istim zarom, ljepotom i čistotom.
Ne gordi se! Tvoje misli nisu samo tvoje! One u drugima žive

Mi smo svi prešli iste putove u mraku,
mi smo svi jednako lutali u znaku
traženja, i svima jednako se dive.
Sa svakim nešto dijeliš, i više vas ste isti.
I pamti da je tako od prastarih vremena.

I svi se ponavljamo, i veliki i čisti ,
kao djeca što ne znaju još ni svojih imena.
I snagu nam, i grijehe drugi s nama dijele,
i sni su naši sami iz zajedničkog vrela.
I hrana nam je duše iz nase opće zdjele,
i sebični je pečat jedan nasred čela.
Strašno je ovo reci u uho oholosti,
no vrlo srećno za očajničku sreću,
da svi smo isti u zloći i radosti,
i da nam breme kobi počiva na pleću.
Ja sam u nekom tamo neznancu, i na zvijezdi
dalekoj, raspreden, a ovdje u jednoj niti,
u cvijetu ugaslom, razbit u svijetu sto jezdi,
pa kad ću ipak biti tamo u mojoj biti?
Ja sam ipak ja, svojeglav i onda kad me nema,
ja sam šiljak s vrha žrtvovan u masi;
o vasiono! ja živim i umirem u svjema;
ja bezimeno ustrajem u braći.
Stojimo čovjek protiv čovjeka, u znanju
da svi smo bolji, medjusobni, svi skupa tmuša,
a nasa krv, i poraz svih nas, u klanju,
opet je samo jedna istorija duša.

Tin Ujević

Molitva

Mesec jasni, zvezda jato,
I sunašce umiljato,
Zoru što nam nebo sara,
A i munju sto ga para,
I tu silnu groma buku,
I oluje strašnu fuku
Ti satvori velje Boze,
Ko ovako joste moze!

Cveće ljupko i dolinu,
Stado, vrelo i planinu,
Tiu reku, silno more,
I pod nebom orla gore,
I nad orlom sarnu dugu,
I slavuja u tom lugu,
I još njegov glas umilni
Ti satvori Bože silni.

Osim drugog ovde svega
Mene stvori iz ničega,
Duom svojim ti podunu,
U meneka dušu sunu;

Pa mi Bože jošte tade
I u dušu nešto dade,
Ta i moja pesma ova
I nju meni ti darova.

Fala Bože na dar ovi,
O pomozi blagoslovi,
Da mi kako s prava puta
Duša mlada ne zaluta!

Branko Radičević