ZRNO TUGE

 

 

 

Dok sve igra i peva,

Vino se razno toči - belo,rumeno i crno,

U mojoj praznoj časi,razigralo se jedno zrno.

 

Igra i zveči,bez reči,

A onda,na samu ivicu skoči,

Pomislim - pravo će u oči!

 

Ko si,i šta si,

Čemu taj silni nemir u tebi?

Vreme je slavlja,sve se zaboravlja.

 

Zrno je crno,kao gar,

Prvi zrak sumnje,pretvara ga u žar.

Žari i gori,zalud kad se voli.

 

I čemu da pijem,

I čemu da se veselim,

Kada je nemam,a nju jedino želim...

 

Na kraju,

Pitate me ko je ona,i da li postoji.

Ne,nje nema,i ne može je biti,

Nikada je neću zagrliti.