IDE NOVA GODINA

Ide Nova Godina,a mi nikako da se oslobodimo tereta stare godine i mnogih problema koje na svojim plecima nosimo vec nekoliko decenija.

Budzet za 2009-tu usvojen je u minut do dvanaest,sindikati najavljuju kolektivne strajkove zbog izneveravanja kolektivnih ugovora,ljudi se medjusobno ubijaju,podmecu jedni drugima klipove i bombe...Ekonomska kriza ne kuca - ona u Srbiju ulazi na otvorena vrata.Vlada je slaba,slabija od svih poslednjih posle petog oktobra,ali u dogledno vreme i ne moze da bude bolje vlade.

Radnici se otpustaju,poslodavci gase preduzeca,duznici na razne nacine izbegavaju svoje poverioce i placanje obaveza i dugovanja.Javni sektor vec odavno je na kolenima...Ali ne,tu nije u pitanju sota ili cocek,kazacok ili rep.U pitanju je dno!Izgleda da smo ga,konacno,dotakli.Iako odavno mislimo da smo na dnu.Ili to dno ima vise nivoa i pregrada,kao u one nekadasnje,davno zaboravljene,svercerske torbe,koja je bila glavni rekvizit na raznim turama u inostranstvo.

Zbog svega toga,nema one prave praznicne atmosfere,ni radosti u pretpraznicno vece.Skromni ukrasi po gradu,u centru i okolini,nekako mu dodju kao suvisan dekor.Dole,na ulicama i trgovima,sve je nekako sumorno i mrtvo.Zivo je po radnjama,buticima i soping molovima,ali trgovci se zale da je vrlo malo onih koji nesto i kupuju.Izgleda da je novi vid zabave upravo to,uzaludno razgledanje robe i ducana.

Ziva je omladina,ona kao da se jedina bori,iako je prva zrtva sveg ovog naseg haosa i beznadja.

Naravno,preziveli su nasi preci i mnoga gora vremena,i mi cemo ova.Ali,zivot kao da gubi svaku draz.I oni koji jos,kao nekako,zive,umrtvljuju se i strepe,onako iz potaje.Kao kad osluskijes i cekas da oluja prodje.

A oluja tek dolazi....

No,to je tako,i nema se kud.Zato i ne ocekujemo neko veliko slavlje.Ni petardi nema kao ranije,da praste po ulicama danima pre,ali i posle dolaska Nove godine...

Mnogi su otputovali u inostranstvo,da se tamo vesele i raduju novom letu.Nece im biti bas svejedno kada se budu vracali u ovaj nas tamni vilajet,a oni drugi,koji su ostali ovde,radovace se toj njihovoj nesreci povratka u svoj zavicaj.

Ja znam da ce jednom biti bolje.Ali to cekanje ima da potraje.U medjuvremenu,mogu da se dogode i lepe stvari.Recimo da se vratimo sebi,i ljudima oko sebe,a posebno onima koje volimo.

U to ime treba podici case,i s dozom prkosa,uzviknuti -Ziveli!

Jer zivot mora da ide dalje,i ici ce.O toku tog zivljenja,zivuckanja,prezivljavanja i izivljavanja,onih najotpornijih na krizu,pricace oni koji prezive...

Bice svakojakih prica,o onima koji dobijaju,i o onima koji gube.Nasa moderna knjizevnost medju retkima je koji svoju srecu mogu da potraze na obe strane!I medju dobitnicima i medju gubitnicima.

Naravno,ako i knjizevnost prezivi!

Nadam se da hoce,i u to ime - u ruke uzimam novu knjigu.Ko cita,o zlu ne misli!