IDEM SAD...

Idem sad,na kraj moje ulice,Da obidjem one 'strasne' pse lutalice.Moje Kopokabance,One sto

uvek prkosno na cosku stoje,Kao na mrtvoj strazi,puni jeda,besa i kurazi.Do Nove godine jos dosta

ima,Svi se bave ljudima,a ja bih,jos malo,psima.

Nosim im svasta - za jelo,Bar na praznik da ugreju dusu,i osnaze telo.Nikome ne trebaju,i niko ih

nece,Zalud im topao pogled,i ono njihovo lepo oko,psece...

Zaista,kada ih covek vidi - prava su banda,Samo reze i laju,Ne daju nista svoje,a opet,Oni nista ni

nemaju.Proklet je taj njihov zivot pseci,zivot hudi,Ali,ako mene pitate,Iskreno,ti psi bolji su od mnogih

ljudi!

I zato,haj'te 'vamo,drugari stari,na gozbu,na praznicni pir,Na tren bar,odagnajte strepnju,strah,i

nemir,Utisajte glas,sada ja strazarim umesto vas.

Ceo grad dok slavi,prilazi mi polako jedan krupan,sareni,divlji,Lizne me po ruci,i na koleno mi svoju

sapu stavi.Kao da kaze - Hvala!Za sve...

Ponoc je,svuda se peva,igra i veseli,Ta silna vreva ceo copor plasi.Cute,osluskuju,drhte i strepe,Sami su

na celom svetu,a svi im prete.Ti veseli ljudi sto svuda okolo slave,mnogima vec dosli su glave.

Na stalnoj strazi njihovo je oko,ono duboko,psece...Ne plasi se,prijatelju,Ako si dobar covek,nista ti oni 

nece.

Evo je i Nova godina,Stize,A oni i dalje na svom cosku,osmatraju,reze,i laju,Zver u coveku,prvi

prepoznaju!

Vuf,vuf....vuf,vuf,Grrrrrrrrr!Grrrrrrrrrrrrr......