Novi pocetak

Ah ta tecnost , ta dragocena tecnost … sve muke i problemi kao rukom odneseni . Ni ne planiram da stanem , osetim kako mi klizi niz grlo i svakim gutljajem se sve bolje osecam . Bolju stvar nisam nikad doziveo , nikad vise raspolozeniji , slobodniji , nisam slomljen , nista nije toliko vazno i nema tezinu … Ushicenje pri konzumiranju tog Rozea , likera ili vec bilo cega sto mi dodje pod ruku mogu da poredim sa velikom gladju koju treba bezkompromisno utoliti .Ulazim u vrtlog koji me baca na sve strane , ne kontrolisem sebe , nego to radi onaj poslednji gutljaj , a osmeh ne silazi s lica . Casu za casom , a onda i flase praznim sa uzitkom , dok ostajem poslednji i ispracam pricu jos jedne veceri . I nisam stao tu , zasto bi kad mogu jos i jos … nalazim se na vrhuncu i niko mi ne moze nista , bez grize savesti i kajanja nastavljam dalje . Dok je dobro , toliko je dobro dok ne postane lose i vise ne znam za sebe . Zavrsi se na nekom kaucu, podu kuhinje ili negde drugde . 
 Oci i ne otvaram , jer me zaslepljuje i zrak sunca koji se jedva probija kroz spustene roletne . Pokusavam da ustanem i vidim koliko je sati … Ne volim tisinu, ona me plasi i cini me usamljeno u toj prici jer otkriva moju istinu , kad ne lazem druge onda radim jos gore i pocnem sebe . Ali glavobolja , mamurluk i bol u svakoj kosti me baci nazad na zemlju i vrati u realnost . Mrzovoljan onoliko koliko sam sinoc leteo , ne zelim nikog da vidim ni cujem , ljut na sebe i sto je dan i bez nekog velikog razloga .
 I stavio bi ja na vagu sta je bolje da me taj vir nije toliko uvukao i neda mi da izadjem iz te agonije . To nije boemsko cuganje , to je potreba , stil i nacin zivota , za drugacije ne znam . Ne znam koji je dan , ali svaki dan je samo jedno u glavi ... postajem jos nervozniji i napetiji jer nista nisam popio , a ne zelim da se prica tako zavrsi . Pricam sam sa sobom i po ko zna koji put sebi obecavam i stavljam se na ispit ali ne ide , to je nesto i jace i vise od mene . Dizem ruke od svega … hmm i opet lazem sebe , kao da sam nesto i pokusao . 
Jos jedna noc me zove , a ja je nisam ni sacekao . Tonem ponovo i ponovo se nalazim u ambisu pomesanih emocija ... mogu samo sebe da krivim . 
Sve prestaje prvim gutljajem , odjedanput sam se nasao , otvorio oci , nevoza je nestala i osecao sam se „normalnim“ , svojim opet . Kao da se nalazim sa najboljim drugom , neka ne raskidiva veza nas je povezivala , kao omiljena droga , sila koja spaja dva magneta . I onda ponovo i jos jedna u nizu noci u kojoj dotaknem dno . Kao lavirint ili krug iz kog nema izlaska , neka G sila koja vuce uvek kontra od onog sto ja hocu .

Hodajuci ulicom video sam s kakvim me ljudi prezirom i gadjenjem gledaju ili jos gore sakrivaju poglede kao da sam utvara . Nikad nisam ni poricao moju „zedj“ , ali sam odlucio da nikad vise ne dozivim te poglede koji seku uzduz i popreko , da se osecam kao zaraza . Izgubio sve oko sebe , nikog izdao jel se niko nije ni uzdao u mene ... e doslo je vreme da se to promeni, bojim se da kazem – da okrenem novi list , jer sam ih do sada cepao sve do jednog . 
Danas , cetiri stotine i pedeset dva dana kasnije , bez kapi alkohola , dok iz neke potpuno nove perspektive gledam na ono sto sam zvao zivot .... mogu samo reci da se osecam kao covek . Neprospavane noci i dani kriziranja su tesko pali ali su nista u poredjenju sa spokojem i novim horizontom koji je predamnom . Iz pocetka , ponovo rodjen , novi ljudi , nova mesta i teme za razgovor . Setam uz reku i vidim da sam propustio i svez vazduh i osmeh slucajog prolaznika koji mi je bio kruna upeha mog truda . 
 Hodam uzdignute glave , a promena vise nego prija .