СЕНКЕ СНОВА

СЕНКЕ  СНОВА

Песник : Сабах  Ал-Зубеиди

Јесење јутро  у које се спустио снег

Приземнио се нежно и пажљиво

И ево ме на вратима дана

После свих година даљине и одласка

Мешам снове са снегом

Грлим своју самоћу

Као сироче

Када жуди за милосрдним грудима

А на обалама странствовања

Идем по снегу

Обраћам се  јатима голубова

Кад се враћам

Али чујем одјек гласова  изгубљеног облака

Како ме зове

Странче

Нећеш се вратити.

ХХХ

У  збуњености

Упркос жестини зиме

Дивљаштву сабласти уништења

У времену ратова и куге

У времену  у коме су нас речи угушиле

Настављам да пливам у мојим сновима

Насред  многобројних таласа  сна

Да спојим твоју душу са мојом

А да би се свака  чежња и носталгија уздигле

Са падањем снега

Још увек си моја домовино

Моја велика песма

И мој тужни месец

ХХХ

Ова зима је окончала своје снове

Приближило се пролеће

И одлазе са нјом  духови-грешнице

Појавио нам се живот

Са јутарњим зрацима

Када се враћају врапци  пролећа

И завршава се дуга ноћ

А на обали живота

Разбићу окове мог дисања

И загрлићу нову зору.

Београд ,

31.01.2008