O BLOKADAMA

Krenem jutros na posao, kad na vratima stana - blokada. Porodica iz potkrovlja blokirala mi izlaz iz stana zato što sam odbio da potpišem papir za adaptaciju potkrovlja. Šta ću, gde ću, žurim na posao, pa im stavih potpis na taj papir, samo da ih skinem s vrata, i naravno, ulaznih vrata. Krenem hitro do lifta, kad mi komšinica saopšti da je lift blokiran. Kako blokiran, zašto blokiran, upitah sav unezveren. Komšinica mi reče da su lift blokirali stanari, koji protestuju što njihove komšije voze u liftu svoje kućne ljubimce, kada ih izvode u šetnju zbog velike i male nužde, pa u kabini vonja. Jeste, tako je rekla, vonja, što u prevodu znači da se šire neprijatni, životinjski mirisi. Nema mi druge, krenem stepenicama napolje, kad na trećem spratu blokada stepenica. Komšije, koje imaju kućne ljubimce, protestuju zbog blokade lifta blokadom stepenica. Na svu sreću, uvek sam bio dobar prema pudlicama, kerovima i mačkama iz ulaza, tako da su me brzo propustili, pa pun elana krenuh prema izlazu iz zgrade. Ali, ne lezi vraže: na izlazu nova blokada: radnici investitora, koji ima sve potrebne dozvole za adaptacija potkrovlja u mojoj zgradi, protestuju što ih stanari ometaju u gradjevinskim radovima. Zato pozvonih kod komšinice u prizemlju, jedne simpatične bakice, koja sve vidi i svašta zna o tome šta se dešava u našoj zgradi. Zamolih je da udjem unutra, i dok se krstila od čuda, iskočih kroz prozor njene trpezarije napolje, pa pravo na posao.

Čim sam se dokopao ulice, gde obično hvatam autobus gradskog prevoza, ima šta da vidim: radnici obližnje propale fabrike blokirali ulicu, traže zaostale 53 plate, plus regrese za godišnji. Krenem peške, do sledeće ulice, da uhvatim drugi autobus ili taksi. Kad tamo, nova blokada: ulicu blokirali taksisti, protestuju što moraju da ugrade pored taksimetra i fiskalne kasice, koje mušterijama štampaju račune za vožnje. Vidim ja koliko je sati, krenem peške prema obližnjem auto-putu, računam tamo ću da nadjem nešto za prevoz, makar i stopirao. Javim sekretarici šefa da ću zakasniti, a onda trk prema odredištu.

Čim sam stigao do bankine auto-puta, vidim veliki zastoj. Pitam, ko je blokirao auto-put, a vozači mi besni, procediše: saobraćajna policija. Upitah zašto, da ne dolazi neka važna faca u naš grad, a oni odmahuju glavama. Kažu, opet neki obračun mafijaša na auto-putu, pa dok ne izvrše uvidjaj i sklone mrtve i ranjene, kao i izrešetane automobile, nema ništa od saobraćaja.

Sav očajan, gledam prema tramvajima, koji preko nadvožnjaka auto-puta idu prema centru grada. Pojurih prema tramvajskoj stanici i        uleteh u prvi tramvaj, srećan što ću zakasniti samo sat vremena. I taman što sam se lepo namestio pored jedne fino namirisane gospodjice ili gospodje, tramvaj stade. Šta bi, dreknuh ja!? Jedan nezadovoljan putnik, koga su kontrolori uhvatili sa neispravno poništenom kartom, legao preko šina i blokirao saobraćaj. Neće da ustane dok ne dodje policija da napravi zapisnik.

Ubijen u pojam, izadjem iz tramvaja i krenem peške prema poslu. Nisam prepešačio ni  stotinak metara, kad na levoj strani grudi osetih snažan bol. Uhvatih se za grudi, i to je poslednje čega se sećam.

Kada sam se probudio, ugledao sam oko sebe lekare i medicinske sestre. Kažu mi, vi ste u Urgentnom centru. Zašto, pitam ja, a dežurni lekar će na to: imate blokadu leve pretkomore.

Put u Evropu je blokiran komšijskim crknutim kravama!