Fabrika snova

U jednoj siromašnoj Afričkoj zemlji pre nekoliko godina, otegao se red pred jednim šalterom na stotine metara.

Navalili ljudi ko ludi, uplaćuju li ne uplaćuju tikete kod od šale, nije im zameriti, nekoliko meseci na Lotou nisu izvučeni brojevi koji dobijaju.

Jedan zapadni novinar prilazi kamerom i mikrofonom jednoj lokalnoj gospodji, koja je upravo uplatila svoj tiket.

Pita je novinar: gospodjo, šta ćete uraditi ako dobijete glavnu premiju!?

Kupiću kuću, ovo, ono, ma svašta ona mašta, a u nastavku novinar je pita: da li može da ode do njene kuće i vidi kako ona živi?

Naravno odu oni do nje, kad tamo kuća od pruća, blata, ma beda nevidjena, bruka.
Pita je novinar, dobro gospodjo, gde radite, ona odgovori, i zajedno odu do tog radnog mesta...hm, kad tamo novinar sazna da ista radi za dnevnicu od 1 $ dnevno.

Manje više svi u redu su bili crnci i uboga sirotinja, ali posao cveta što bi se reklo ko u Srbiji danas.

Na kraju balade, ovaj novinar je otišao da priča sa direktorom te lutriske organizacije, tamo raskoš, stakla, nameštaj, sve blješti, a pitanje njemu upućeno glasi: kako vi gospodine komentarišete tajnu i ovaj kontrast, da ugoga sirotinja puni vaš bubanj i račun, a sve čekajući u velikim redovima !?

Direktor ne trepnuvši iskeno priznade: znate gospodine, Mi smo jedna velika Fabrika snova, koja priizvodi te Snove, a ovde 98 % stanovništva voli da sanja. Pošteno.