ADA

Upravo se vratih sa setnje po Adi.Bilo je bas hladno,-11.Jezero se skoro skroz zaledilo.Bez leda je samo onaj deo levo od sudijskog tornja,odnosno,donji spic jezera.Bojim se da ce uskoro sva povrsina vode biti pod ledom.Kazem bojim se,jer je ispod,u vodi puno riba.Otkako je ribolov zabranjen,a ima tome skoro godinu dana,jezero kljuca od riba.Mnogobrojni setaci i vlasnici restorana i kafica duz setalisne staze, hranili su ih kao sto se hrane,recimo,kokoske.Samo bacis komadic,dva hleba i eto ih,citava jata.Ako poledi celo jezero,nece biti dovoljno vazduha za ribe.No,verujem da ima ko o tome da vodi racuna.Cak sam siguran da je tako,jer cela Ada Ciganlija,njen izgled,govori o tome da tu ima puno ljudi koji svoj posao rade kako treba i brinu o svemu.

Svaka cast,gospodo!

Ada danas izgleda kao da je u Svajcarskoj,ili u Nemackoj.Svaki pedalj je sredjen,ima svoju namenu i sadrzaj,Pravi je raj za setace,rekreativce,ali i one koji tamo rade.Mozda su i zato ljudi tu mnogo opusteniji.Ako nigde drugde u gradu,tu cete,i na ovom mrazu,naici na nasmejane ljude.Sto nije malo,u ovo vreme sveopste ekonomske krize i kolektivne brige Beogradjana o tome sta se dogadja danas i sta ce biti sutra.

Pamtim Adu jos iz vremena kada nije bilo vodoutvrda,nasipa,sredjenih terena i staza.Cesto se desavalo da se Sava izlije i poplavi sve.Voda je znala da bude duboka i vise od jednog metra na Adi Ciganliji.No,i tada je ovo izletiste imalo svoju lepotu i draz.Istina,bilo je mnogo topola i drugog drveca koje su oborili razni vetrovi,starih nasukanih camaca i brodova,buljuka rascupane i nemirne dece,puno cigancica i drugih divljih kupaca...Divljih,jer sve je tu ionako bilo takvo - divlje.Voleo sam da se kupam na sljunkari,peskovitom sprudu sa desne strane,one makiske.Taj sprud isao je skoro do same polovine jezera.Cevapi su bili fantasticni bilo gde,jer kada se umoris i izgladnis od kupanja,trcanja i fudbala na pesku,mozes da pojedes vola,i sve ti je ukusno.Ipak,kod Jankare je bilo uvek najbolje.Deset sa lukom,ili pljeskavica i ledeno pivo,ili gemist,belo i redje crno vino...

Veslacki klubovi Crvena Zvezda i Partizan bili su samo veslacki klubovi,bez danasnjih pratecih sadrzaja,jedrilicarski klub Beograd okupljao je opet momke druge fele,oni su,kao,bili elita...Oko tih klubova uvek je bilo mnogo devojaka,jer su takmicari uglavnom bili mladici.Mladi,visoki,snazni,lepi....Neke od devojaka znale su vesto da odglume slucajan pad u reku i davljenje,ne bi li se neko od tih vitkih momaka bacio u rukavac da ih spasava.

Bilo je to i drugacije vreme,mnogo mirnije,kada je bilo vremena za sve.I za detinjstvo,i za odrastanje,i za mladost,a posle je vec nekako sve islo svojim uhodanim tokom.Tada se znalo kada se islo u provod,kada se legalo,ustajalo,bilo je i posla,da se radi i zaradi,bas onoliko koliko i treba za svakodnevni zivot,i letovanje ili zimovanje,jednom godisnje...

Bilo je na Adi i fazana,ponekad i divljih svinja,zeceva,lisica i lovaca,pored stalno prisutnih ribolovaca i raznih ptica,od pataka do caplji i roda....

Ma koliko bila neobicna i lepa,sama po sebi,u svoj onoj neurednosti i neobuzdanosti,Ada Ciganlija je uvek pre bila sirotica,no raskosna lepotica.Uvek,nekako u ritovima i ritama.Ima tamo iza Veslackog kluba Crvena Zvezda i jedno jezerce sa pijavicama.I tu smo voleli da se kupamo.Voda je uvek bila najtoplija,ali su kupace napadale te pijavice,kojih je znalo da bude i desetak po celom telu,kada se izadje iz vode.Ili iz bare.Jer je to jezero meni uvek vise licilo na baru...

Elem,ta vremena su minula,davno.Sada je 21.vek zakoracio na ovu stranu sigurnim korakom.I mozemo da budemo ponosni na izgled ove beogradske lepotice!

Zato,svima onima koji su zasluzni za to,jos jednom,sva priznanja,kapa dole,i veliko HVALA!Tako se ide u Evropu!Kad Evropa moze da se prepozna i ovde,na Adi Ciganliji!