Hvala Vladi Crne Gore

Mir Božji Hristos se rodi. (Po)rodiše se i izbori. Hvala Vladi Crne Gore. I za mir, i za Isusa i za izbore. Mir nam je sačuvala kad je bilo najteže, Isusa priznala još onog dana kad je petokraku nazvala crvenom žabom, dok za izbore joj i ne treba mnogo zahvaljivati. Ona ih raspisuje samo kada joj je rezultat unaprijed poznat. Zato Cedem i Cesid ne moraju raditi ispitivanje javnog mnjenja. Naši dobijaju - BEZ DILEME.

Hvala Vladi Crne Gore što je sugerisala raspuštanje parlamenta. Kako se samo prije nije sjetila. Trebalo ga je i ranije, kako je svojevremeno predlagao jedan njihov disident, “rasturiti kao bugarsku skupštinu”. Sada se pokazuje da je, u to davno vrijeme, i premijer bio u pravu kada je predlagao da se raspiše referndum po pitanju uvođenja višestranačkog sistema. Da smo ga poslušali toliko toga bi bilo spašeno. I novca, i vremena, i što je najvažnije, ljudskih života. A bili bi pošteđeni i zablude da smo ušli u vode parlamentarne demokratije.

Hvala Vladi Crne Gore i na obrazloženju. Taman kada smo pomislili da im se žuri s izborima jer se boje bankrota države u drugoj polovini godine, oni nam objasniše da je razlog opet u evropskim integracijama. Naime, nakon aplikacije Vlada želi da se temeljno pripremi za odgovor na četiri hiljade pitanja kako bi nas žedne preko vode uvela u EU. Već vidim Solanu kako uoči izbora prima Prijatelja i uz pitanja mu, ispod stola, dotura i kvitice sa odgovorima. Zna da se premijer neće ljutiti jer nikad nije bio neki đak pa mu prepisivanje dobro dođe.

Hvala Vladi Crne Gore što je u skladu sa najboljom tradicijom parlamentarne demokrtaije izbore raspisala na prepad. Čak ni popularni multipraktik DPS-a Vuković nije znao da se tako nešto sprema. U ponedjeljak je u 3 i 15 je izjavio da njegova stranka još nije razmatrala mogućnost prijevremenih izbora, da bi ga samo sat kasnije “šef” poklopio saopštenjem u kome i Miška i (manje zatečenu) javnost obavještava o svojoj nakani. Koliko je tek bio šokiran lider SDP-a. On nam je najavljivao izbore za 2010! Mada poznavaoci prilika kažu da je to bio čisti blef – tvrdio je pazar oko kolicije sa Đukanovićem. Kao, ako nema koalicije, nema ni izbora. A zna u kakvoj je nuždi veliki brat.

Hvala Vladi Crne Gore što raspisivanjem izbora nije opoziciju uhvatila na spavanju. Oni su, po običaju, spremni za glasanje “u po dana, u po noći”. A kamo li kada ih o tome obavijestite tri mjeseca unaprijed. Istina dotad trebaju da se formiraju, rastave, sastave, udruže, razduže, saberu, izmire, i eto ih na izborima. U jednoj, dvije ili više kolona. Šta god da izaberu znamo da će biti najbolje. S njima jednostavno “nema neizvesnosti”.

Hvala Vladi Crne Gore što je radila i u dane odmora. To je Vlada koja misli na svoj narod. Dok se pučanstvo rasteže po kaučima i pokušava svariti sedodnevnu trpezu Vlada ne zna za odmor. Nema odmora dok traje obnova. S tim što ova obnova traje mnogo duže nego ona koja je porodila ovaj slogan. Onda je sve bilo uz pjesmu, jednakost i bratstvo. Sada je malo kome do pjesme, jednakost je neprimjerena konceptu vladajuće liberalne ekonomije, dok su u bratstvu okupljeni samo pokrovitelji unosnih i monopolskih poslova. Nekad bili oružje i nafta, doskora duvan i droga, sada gradnja i investicije.

Hvala Vladi Crne Gore što je istovremeno sa raspisivanje izbora saopštila da će, ukoliko stvari krenu po zlu, morati da dođe do rebalansa budžeta. Nedavno su nam obećavali rast od 8 odsto, onda su se spustili na 5, sada kažu biće rebalans. Što znači neće biti ne pet. U stvari to niko ne zna. Osim naravno šefa. Mada ni on nije siguran. Zato ova nagađanja. A kako će znati kada sve zavisi od Arapa. Kada više nema Rusa, dobri su i Arapi, kaže Marović. On kao ideolog najbolje zna da novac vrti đe burgija neće.

Na kraju, hvala Vladi Crne Gore što nije zatražila izbore prije nego je stavila Prvu banku na noge. U stvari ispostavilo se da je najveća kriza u istorije banke osnovane 1901. bila stimulativna za izbore. Još jednom se pokazalo da u svakoj nesreći ima i po malo sreće. Naime, utjerivanje dugova kod prezauduženih tajkuna, pokazuje se, bila je samo dobra uvertira za izbornu utrku. Sada će svi oni, poučeni skorašnjim iskustvom, mnogo lakše donirati za kampanju vladajuće stranke. U protivnom, eto ih u gepeku, trezoru, betonjerki ili vječnom lovištu. Ne daj Bože. Mir Bože. I samo mir. Jer, kako legenda kaže, Hristos se rodi.

Zeljko Ivanovic

Vijesti, 07.01.09.