Novosađanke

- tekst koji sledi je obećanje za poraz pri glasanju između bauer_ (nekad-bio-jack) i reanimator na jednom od mnogih zabavnih postova, a na link-ovima se ceo događaj može pratiti, dakle : nemalažinemaprevare, sve drugarski i čovečanski rešeno -

Opaske koje sam, tokom godina, slušala o Novosađankama bile su zbir najneverovatnijih utisaka, konstatacija, mišljenja, kratkih "evomojslučaj" pričica, ocena i procena izrečenih i od muškog i od ženskog sveta, a minimalnu veću "učestanost" obezbedili su izrazi "posebne", "samosvesne" i - "teške, brate!". Kad bi u razgovor "ušle" Beograđanke, Splićanke, Dubrovčanke, Banjalučanke - brzo bi se po učestanosti izdvojilo "lepeeeee!" ili "doterane" ili bi im dodavali Kotoranke, Subotičanke...ili žene iz bilo kog grada koji bi im "pao na pamet".
Jedan moj gari novosadski ima teoriju da Novosađanke, bez obzira za koga iz nekog drugog grada da se udaju - ostaju da žive u Nova Sadu, i tvrdio je da je to za njega velika misterija - kako to Novosađankama uspeva...

Mene je oduvek zanimalo ko su sve Novosađanke koje su u našem gradu živele pre nas, ubeđena sam da je to najbolji način da se i lakše i tačnije nađe odgovor na pitanja "ko smo, kakve smo, kakvima nas vide, po čemu smo tako slične ili različite od žiteljki drugih gradova..."
Zahvaljujući Gordani Stojaković, njenom radu, kao i sjajnim ženama sa "Ženskih studija" i Svenki Savić, pred nama je dovoljno podataka za pokušaj "osvetlimo ženski duh Nova Sada", bar par vekova iza nas.
Sasvim kratko, malko informacija o Nova Sadu u kojem su živele i koji su gradile i ostavile svima nama da ga čuvamo, volimo i pazimo:

Pre 261 godinu, 1.02.1748., Novi Sad je dobio status "slobodnog grada" plaćanjem 95 000 forinti Mariji Tereziji za svoju slobodu da upravljaju sobom i gradom, da budu slobodni gradjani/ke. Novac su skupili tadašnji žitelji Petrovaradinskog Šanca, trgovci, zanatlije, Nemci, Madjari,Srbi, Jevreji, Grci, Rusini, Jermeni, Cincari, svi zajedno, da bi dobili pravo vršenja samostalne sudske vlasti, ubiranje prihoda od pijaca, vašara, pivara i pecara, vodenica i mlinova u korist gradske blagajne kao i samostalno biranje lokalne uprave. Skoro pola Novosadjana su zanatlije, krajem XVIII veka ih je skoro 4000 od ukupno 8000 žitelja. Preživeli i zaboravljeni novosadski zanati, berberi, dunđeri, kolari, cimermani, abadžije, kapamadžije, šnajderi, ćurčije, kovači, čizmari, kujundžije, pekari, mesari, lecederi, voskari, užari, stolari, ...danas su još uvek sasvim vidljivi po starim ulicama i nastavljaju tradiciju zanatstva po novim delovima grada. Vredan svet. Novi Sad iz tog doba radi, razvija se, raste i veseli se i po čuvenim kafanama "Zeleni venac", "Bela lađa", "Kod tri krune"......Trgovina, pazari, zabave i zvona sa sedam novosadskih crkava, pet pravoslavnih i dve katoličke, kasnije i sa jednom od najlepših sinagoga. Imao je svoj magistrat, i imao je svoje "Znamenite žene novosadske" tokom celog svog trajanja. I mnogo bezimenih, sigurno, ali zato ništa manje važnih i vrednih da ih se i tako bezimenih setimo.

Evo nekih od njih koje je u "mapu" skupila Gordana Stojaković:

1. JOVANKA STOJKOVIĆ (1855-1892) pijanistkinja, kompozitorka
Posle završenih studija klavira, kod Lista, koji je prema pisanju novosadskog Pozorišta Jovanku smatrao "prvom pijanistkinjom današnjeg veka" i Drajšoka, Jovanka dolazi u Novi Sad gde o njenom muziciranju sa oduševljenjem pišu Jovan Subotić i Laza Kostić.
Podstaknut virtuoznošću ove profesionalne pijanistkinje, Avgust Šenoa piše opširnu kritiku, posle njenog koncerta u Zagrebu. Željna usavršavanja, Jovanka u Italiji uči solo pevanje i nastupa ne samo kao pijanistkinja, već kao koncertna pevačica, a ogleda se i u komponovanju. Postoje podaci da je koncertirala u Beču, Pešti, Gracu, Londonu, Danskoj Rusiji... Njen repertoar je bio bogat i raznovrstan: List, Doniceti, Guno, Šubert, Mocart, Mendelson, Vagner, Stanković, sopstvene kompozicije. Poslednje godine života je provela u Parizu, gde je i umrla.

2. BERČEK ERŽEBET / BÖRCSÖK ERZSÉBET (1904-1971) spisateljica
Posle završene gimnazije u Temišvaru 1923, Eržebet radi kao nastavnica mađarskog i nemačkog jezika, da bi 1957. diplomirala na Višoj pedagoškoj školi u Novom Sadu. Ono po čemu će se pamtiti je njen književni rad, njena proza, koja je svrstava u red najznačajnijih književnih stvaralaca među jugoslovenskim Mađarima, između dva svetska rata. Vojvođansko podneblje dalo je prepoznatljiv ton njenom stvaralaštvu a zajednički život Srba i Mađara, položaj žene u društvu, osnovne su teme njenih dela. Među najznačajnija ubrajaju se novela Vándor a Nišavánál (Putnik na Nišavi) i roman A végtelen fal (Beskrajni zid).

3. SAVKA SUBOTIĆ (1834-1918) feministkinja, borkinja za ženska prava
Potiče iz poznate novosadske porodice Polita-Desančića. Ova obrazovana i energična žena bila je prva predsednica Srpskog narodnog ženskog saveza, Kola srpskih sestra i Zadruge Srpkinja Novosatkinja. Bavila se proučavanjem društvenog života žena u Vojvodini, a nekoliko njenih predavanja objavio je Ženski svet, glasilo Zadruge Srpkinja Novosatkinja. Bila je odlična retoričarka a nakon predavanja u bečkom Naučnom klubu 1910. nazvana je "Der Mutter eines Volkes". U celoj Evropi bila je poznata i cenjena. Pokrenula je pitanje osnivanja ženske zadruge sa zadatkom da siromašnu, a talentovanu žensku decu, pomogne u spremanju za učiteljice i da radi na otvaranju ženskih škola, naročito Više škole u Pančevu.

4. ANICA SAVIĆ REBAC (1892-1953) filološkinja, književnica, etičarka, istoričarka filosofije
Značajni krug intelektualaca, okupljenih oko Matice srpske u Novom Sadu, obeležio je detinjstvo Anice Savić. Od prvih prevoda Bajrona (sa 12 godina), studija klasične filologije u Beču, doktorske disertacije Pretplatonovska erotologija odbranjene 1932. na Univerzitetu u Beogradu, do njenog naučnog i pedagoškog rada, Anica je izgradila jedinstven put, koji je svrstava među najumnije i najobrazovanije žene ovog veka kod nas. Najznačajnija dela su joj: Helenski vidici, Antička estetika i nauka o književnosti, Mistična i tragična misao kod Grka. Kako je govorila skoro sve svetske jezike, prevela je sa latinskog Lukrecijeve stihove, a Njegoševu Luču mikrokozmu prevela je na engleski jezik. Njen život bio je "spreg mitova" i "svesni stav duha", koji je sama tragično okončala, na svoj rođendan 1953. U Novom Sadu postoji ulica koja nosi njeno ime.

5. MILICA TOMIĆ (1859-1944) spisateljica, urednica i vlasnica časopisa Žena
Uz oca, Svetozara Miletića, Milica se rano uključila u politički život Vojvodine. Hapšenje oca, sprečilo je Milicu da, posle završene privatne škole u Budimpešti, studira medicinu. Ipak, ona je jedna od retkih Novosađanki, toga doba, sa završenom srednjom školom. U periodu 1911-1921 izdaje i uređuje časopis Žena, koji se angažovano bavio položajem žene u društvu. U časopisu su objavljivani podaci o školovanju ženske dece, o ženskim društvima u Srbiji i Vojvodini kao i istorijat ženskog pokreta u Evropi. Žene su bile najznačajnije saradnice u časopisu. Za Jašu Tomića udaje se 1885, a on braneći čast porodice, kompromitovanu pismom koje je Milica pisala mnogo pre udaje za Jašu, nažalost ubija oponenta - Mišu Dimitrijevića i biva osuđen na 6 godina robije. U odbranu Jaše Tomića formirao se masovan pokret Novosađanki, čija delegacija je tim povodom išla u Peštu.

6. NINKOVIĆ MILICA (1854-1881) i ANKA (1855-1923) prve socijalistkinje, feministkinje
Sestre Ninkovićse mogu smatrati prvim feministkinjama, koje su praktično primenjivale ideje u koje su verovale. Pod uticajem socijalističkih ideja, posle studija pedagogije u Cirihu, u Kragujevcu su pokušale da otvore prvu privatnu višu žensku školu. Obe su bile izuzetno obrazovane. Bavile su se prevođenjem, naročito Milica, koja je započela i studije medicine u Petrogradu, Cirihu i Parizu, ali se razbolela i umrla kod sestre Anke u Kragujevcu. Anka je jedno vreme bila vaspitačica i upravnica Doma učenica u Beogradu. Za sestre Ninković se može reći da su prve žene koje su aktivno učestvovale u političkom životu Srbije, priključivši se Svetozaru Markoviću, boreći se za emancipaciju žena. Sestre Ninković su rođene u Novom Sadu. U blizini Novosadskog sajma postoji ulica koja nosi njihovo ime.

7. JELENA KON (1883-1942) dobrotvorka
U vreme velike ekonomske krize 1925. Jelena Kon je u Novom Sadu osnovala humanitarno društvo Kora hleba koje se pre svega brinulo o siromašnoj deci, majkama i svima koji su bili u nevolji. U okviru društva osnovano je dečije obdanište i savetovalište za majke, koje su tu mogle da dobiju sigurno mleko za svoju decu. Da bi udruženje imalo što veće donacije, Jelena Kon je organizovala brojne humanitarne koncerte. Tako su u Novom Sadu gostovali, između ostalih, Bronislav Huberman (1928), Artur Rubinštajn (1929). Za vreme mađarske okupacije, tokom zloglasne racije 1942. Jelena Kon je kao Jevrejka uhapšena, mučena a zatim ubijena i bačena u Dunav, zajedno sa velikim brojem Novosađana, uglavnom Srba i Jevreja.

8. MILKA MARKOVIĆ (1869-1930) glumica i rediteljka
Jedna od naših najobrazovanijih glumica i rediteljki, Milka Marković, kći je Sofije Vujić, poznate i cenjene novosadske glumice (koja je svoj profesionalni angažman u SNP-u počela u desetoj godini). Milka je studirala i usavršavala svoje glumačko umeće u Beču, Minhenu, Pragu, Drezdenu, Berlinu, Kelnu, Parizu, Milanu, Rimu... Njen angažman u SNP-u u Novom Sadu započinje 1885. i traje sve do smrti poznate umetnice. Milka pripada krugu najvećih naših glumica, o kojoj je kritika govorila kao o jednoj od vodećih "na slovenskom Jugu". Proslavila se ulogama u dramskim, tragičnim komadima. Bila je prva rediteljka kod nas. Režirala je komad Ljubav (1911). Za svoj umetnički rad odlikovana je ordenom Svetog Save. Starost je proživela u siromaštvu, zaboravljena i sama. U novosadskom naselju Klisa nalazi se ulica sa njenim imenom .

9. MARIJA POPOVIĆ TRANDAFIL (oko 1811- 1883) dobrotvorka
Potiče iz bogate novosadske porodice Popović. Posle smrti muža, tokom 20-te godine, sama stiče kapital i pretvara ga u različita zaveštanja, čija ukupna vrednost dostiže sumu od 700.000 forinti, što je čini najvećom dobrotvorkom kod Srba. Osnovala je fondove za đačke stipendije, udaju sirotih devojaka, izdržavanje udovica, postradalih i nemoćnih ljudi a najznačajnije zaveštanje je Zavod za pravoslavnu siročad (danas zgrada Matice srpske). Marija je osim pravoslavne, pomagala i druge zajednice u gradu. Pomogla je gradnju jermenske crkve a u vreme velike gladi, 6 nedelja hranila sve ljude bez obzira na veru i naciju. Uz velike počasti, sahranjena je u Nikolajevskoj crkvi, koju je posle bombardovanja u buni 1849, iz temelja obnovila. U Novom Sadu, na Vidovdanskom naselju, nalazi se ulica koja nosi njeno ime.

10. MILICA STOJADINOVIĆ SRPKINJA (1828-1858) spisateljica
"Vrdnička vila", kako su je zvali, bila je obrazovana i talentovana pesnikinja, svojom poezijom i srcem vezana za Frušku goru. Nije bilo slavnih savremenika koji se sa njom nisu dopisivali (nemački pisci Sajdl i Frankl, Vuk i Mina Karadžić, Đorđe Rajković, Ljuba Nenadović). Prevodila je dela Balzaka, Getea, Frankla. Napisala je dnevnik U Fruškoj gori 1854 i zbirku pesama. Bila je poštovalac i saradnica na sakupljanju narodnih pesama Vuka Karadžića, a on njen zaštitnik. Bila je saradnica mnogih listova i prva je žena ratni izveštač. Umrla je u Beogradu, potpuno zaboravljena u krajnjoj bedi. Savremena kritika Milicu smatra predvodnicom plejade ukletih srpskih pesnika.Njena lirika se smatra "osnovom srpskog sentimentalizma" i vezom srpskog pesništva sa Evropom toga doba. Milici u čast ustanovljena je književna nagrada, koja nosi njeno ime, a svake godine u oktobru u Vrdniku i Novom Sadu održava se pesnička manifestacija Milici u pohode. U novijem delu Novog Sada, na Limanu, postoji ulica sa njenim imenom.

11. MILEVA MARIĆ AJNŠTAJN (1875-1948) matematičarka
Prva Srpkinja koja je studirala na Visokoj politehničkoj školi u Cirihu, kao darovita matematičarka talentovana za muziku. Tu je upoznala budućeg muža Alberta Ajnštajna i svojom ljubavlju grejala njegov um. Sinovi Mileve Marić, Hans Albert i Edvard kršteni su u Nikolajevskoj crkvi u Novom Sadu. Posle razvoda (1919) Mileva se okrenula porodičnom životu a, porodicu je izdržavala držanjem privatnih časova. U starost je bila bolesna i zaboravljena. Kuća Milevinih roditelja nalazi se u Novom Sadu u ulici Kisačkoj broj 20. U njoj su 1905. i 1907. "boravili Albert Ajnštajn, tvorac teorije relativiteta, i njegova naučna saradnica i supruga Mileva Marić", nažalost, piše na spomen ploči postavljenoj na ovu kuću povodom stogodišnjice Milevinog rođenja. I dok traju diskusije o njenim doprinosu nauci, grad se odužuje sugrađanki. Univerzitet u Novom Sadu 1994 ustanovio je nagradu za najbolje studente magistrante i doktorante iz oblasti matematike, jedan simpozijum njoj u slavu, jedna ulica u gradu nosi njeno ime. Ženske studije i istraživanja u Novom Sadu nose njeno ime kao simbol umne žene koja je živela pre svog vremena.

12. JUHAS ERŽEBET / JUHÁSZ ERSZÉBET (1947-1998) spisateljica, knjižvna kritičarka, istoričarka umetnosti
Životna priča Eržebet Juhas uključuje i druga zanimanja: profesorica, novinarka, bibliotekarka, naučnica. Doktorsku tezu iz mađarske književnosti odbranila je 1990. Njena proza istražuje uzroke i posledice gubljenja tradicionalnih vrednosti na ličnom planu i u društvu. Koristeći efektan postupak kombinovanja dokumenata i podataka sa jedne strane i sopstveno iskustvo sa druge, ona uspeva da oživi nestali svet bačke građanske porodice iz palanačkog miljea. Proces raspada tradicije i društva u liku monarhije Eržebet daje analizirajući likove Krudija, Krleže i jugoslovenskih pisaca Kiša, Crnjanskog i Desnice. Za svoj književni rad dobila je nagrade Ervin Šinko, časopisa Híd i Karolja Sirmaija. Na žalost, umrla je veoma mlada.

Gordana Stojaković još kaže:

"Na Ženskim studijama sam radila seriju plakata - prve lekarke, pedagoškinje, umetnice, filozofkinje, pa prva žena koja se deklarisala kao feministkinja - Vladislava Beba Polit (1886 -?). Postojao je otpor sredine prema njenom javnom izražavanju feminizma, ali budući da je pripadala moćnoj i bogatoj porodici Polit, gledalo joj se kroz prste. Ona je bila bratanica Savke Subotić (1834-1918), koja svakako spada u najznačajnije žene svog doba. Savka je uspela da ženski pokret, bar onaj njegov deo kojem je pripadala, izdigne na evropski nivo. Zna se da je sarađivala sa naznačajnijim evropskim feministkinjama, između ostalih sa Rozom Švimer (1877-1948), Kete Širmaher (1865-1930).
Htela bih da izdvojim i ime Judite Horovic (1787-1857). Još 1844, dakle pre Bune, ona je bila samostalna trgovkinja, znači ‘muška' glava porodice. I zapisana je tako u listi jevrejske zajednice u Novom Sadu. Ona je 1848. smatrala da treba da postoji posebna ženska zajednica u okviru jevrejske zajednice koja će se baviti ženskim problemima. Naravno, dozvolu joj nisu izdali.
Adel Nemešanji (1857-1933) prva je direktorka Novosadske devojačke građanske škole na mađarskom jeziku u Novom Sadu, dok je direktor Srpske više devojačke škole bio muškarac. Reč je o kraju XIX i početku XX veka. Ona je osmislila jedan oblik usavršavanja nastavnica viših devojačkih škola, osnovala je humanitarno udruženje "Marija Dorotea".
Za mene je važna i Ana Cimer (1906-1967). Ona je žena koja je bila u naučnom timu zaslužnom za pronalazak C vitamina. Za to otkriće je mađarski naučnik Sent-Đerđi dobio Nobelovu nagradu za medicinu 1937. Pored naučničke karijere, u Novom Sadu u kome se trajno nastanila od 1945. Ana je imala i neformalni književni salon."
I još:
Prva žena među guslarima
- Srpska baština poznaje mnoge guslare, a imena guslarki nisu sačuvana. Međutim, Olga Kovačević je prva žena u Vojvodini za koju se zna da je bila uspešna guslarka. Da bi bila prihvaćena, nije mogla da uz gusle peva sve narodne pesme već samo one u kojima se pominju majka, ljuba, seja i Srpkinja. Kao guslarka bila je prihvaćena i slavljena, ali više nije bila poželjna prilika za ženidbu kakva bi bila bilo koja druga neeksponirana popovska kći s mirazom - navodi Gordana Stojaković.

Iz Novog Sada u svet
Mnoge poznate umetnice započinjale su svoje uspešne karijere upravo u Novom Sadu. Ondašnje novine beležile su nastupe glumica i operskih pevačica Draginje Ružić, Milke Grgurove, Sofije Vujović, Tinke Lukić, Danice Matejić, Milice Milke Marković, Sultane Cijuk, Drage Spasić, pijanistkinje Jovanke Stojković...

Žene koje su svojim radom i biografijama ostavile "pečat ženskog duha" i otisak u prostoru Nova Sada nisu (same od sebe) o sebi ostavile dovoljno podataka, ali meni se čini da nije slučajno da su sve što su htele da urade i (sa puno teškoća) mogle da urade, uradile baš u - Nova Sadu.I sasvim sam sigurna da takvih "ženskih pečata iz istorije" ima i u mnogo drugih gradova (ako ne i u svim). Pa šta Novosađanke onda (ako uopšte) čini drugačijim, "posebnijim", "težim za opisati" (a o drugome, kažu i da se ne govori! :))
I koliko mi, današnje Novosađanke, ličimo ili koliko smo (ako smo) različite od žena koje su živele ovde pre nas?
Meni se čini da je obrazovanje "ženskinja" u Nova Sadu počelo nešto ranije nego drugde i da je to jedna od "razlika" kada pogledamo "znamenite žene" drugih gradova. Mada, ja sam uvek više zainteresovana da tražimo i nađemo - sličnosti, ne razlike. Razlike je uvek lako naći, razlike su uvek vidljive, sličnosti umeju da budu - skrivene.
Kako nas je "zeitgeist" današnjih dana oslikao za naše savremenike? Jesmo li još uvek "frajlice", "kaćiperke", "šmizle tatine i mamine", "samosvesne", "opasne", "teške i ne mo`š i` u`vatiti, nikako!", "druKče",....ili već šta se sve kaže...
O tome odgovor (dobar) verovatno mogu dati samo drugi, a ne mi - Novosađanke.
Pa, ipak...ako čita koja Novosađanka, možda bi nam pomogla da proba da odgovori na pitanje:
"Čija si ti, mala? I - kak`a si to?"