Draga ministarko Malović,

Sve čestitke za rođenje ćerkice! Da je živa, zdrava i srećna! (Puj, puj, puj.) Vama, takođe, iskreno divljenje za predani rad do poslednjih dana trudnoće, kao i planirani povratak na posao nakon samo dve nedelje porodiljskog bolovanja, što mediji izveštavaju da ste uradili i u slučaju rođenja prve ćerke, pre sedam godina. Svaka Vama čast!

Pišem Vam ne samo da bih Vam čestitala, već i da bih Vas priupitala za iskustvo iz porodilišta. Ne znam da li ste upoznati s Građanskom inicijativom "Majka hrabrost", te ukratko želim samo da vas informišem da je reč o ženama koje su se okupile kako bi izrazile svoje nezadovoljstvo iskustvima iz različitih porodilišta u Srbiji. Na vebsajtu http://www.majkahrabrost.com/ možete pročitati priče o iskustvima 300 žena na preko 500 porođaja, mada to nije sve, jer novopristigle priče još preko 100 žena čekaju da ih ovih dana učitam na vebsajt.

Bilo bi nam neizmerno drago da sa nama podelite svoje iskustvo iz porodilišta. Mislim, da se ne lažemo, jasno je nama da je Vaša priča verovatno izuzetno pozitivna, ipak ste Vi ministarka, i kao takvoj Vam ne treba veza da biste imali posebno dobar tretman u porodilištu. Međutim, uprkos tome, ili upravo zbog toga, bilo bi zanimljivo čuti baš Vaše iskustvo, i to ne samo ovo poslednje, već i ono od pre 7 godina. Jasno nam je da ste sad verovatno u totalnom haosu oko bebe i da imate preča posla nego da boravite pred kompjuterom, ali nema žurbe - kad god našli vremena, neće biti kasno. A s obzirom da nam informacija da se nakon samo dve nedelje porodiljskog bolovanja vraćate na posao govori da ste WonderWoman, uvereni smo da ćete to vreme kad tad uspeti da izdvojite za nas.

S obzirom da ste se porodili u Višegradskoj, za koju imam sveže informacije insajdera od juče da ne poštuje u celosti zakonsku odredbu po kojoj svi zaposleni moraju nositi identifikacione bedeževe s imenom, prezimenom i funkcijom, a na koju ih je (kao i sve ostale zdravstvene ustanove, uostalom) početkom novembra prošle godine ministar zdravlja cirkularnim pismom podsetio - naročito bi nam bilo važno da od Vas direktno čujemo potvrdu ili opovrgavanje te informacije. Dakle, prvo pitanje o Vašem iskustvu u porodilištu bi glasilo:

1) Da li su svi zaposleni u Višegradskoj s kojima ste vi dolazili u kontakt nosili vidno istaknute identifikacione bedževe s imenom, prezimenom i funkcijom?

Ostala pitanja, koja služe kao smernice za opisivanje iskustva iz porodilišta svim ženama koje su ispričale svoje priče, glase:

2) Da li ste u porodilištu doživeli bilo kakve neprijatnosti? Kakve? Da li vas je neko vređao i ponižavao? Kako?

3) Kako su vas oslovljavali u porodilištu? Imenom i prezimenom, ili nekim nadimcima? Kojim?

4) Da li je bilo problema sa smeštajem ili opremom? Kakvih?

5) Kada ste, nakon porođaja, prvi put videli svoje dete? Koliko ste ga često viđali? Da li ste mogli da ga vidite kad god želite?

6) Kada ste, nakon porođaja, prvi put podojili svoje dete? Da li je bilo problema s dojenjem? Kakvih?

7) Da li ste ikada posumnjali u stručnost lekara i lekarskog osoblja? Kada i zašto?

8) Da li ste ikada posumnjali u opravdanost nekih protokola i pravila u porodilištu? Kojih? Zašto? Kako biste ih vi promenili?

9) Da li ste nekoga morali potplatiti? Ako jeste, koga (zanimanje, ne ime)? Za šta? Koliko?

10) Imate li bilo kakvih drugih zapažanja ili komentara koji gornjim pitanjima nisu obuhvaćeni, a smatrate ih važnim?

Žene obično na ova pitanja odgovaraju anonimno, jer ako planiraju još dece, a iznose negativna iskustva, žele da se zaštite od eventualnih konsekvenci zbog svoje iskrenosti. Vi ste, međutim, javna ličnost, predstavnik vlasti, te se uzdam u vašu hrabrost da se, ako i imate kakvih primedbi i negativnih iskustava iz porodilišta, nećete libiti da imenom i prezimenom stanete iza njih.

Za kraj samo da kažem da se među pomenutim objavljenim pričama nalaze i one koje iznose pozitivna iskustva, i da su ona svakako više nego dobrodošla. Žene rado hvale medicinsko osoblje, kad za to imaju razloga, mnogo rađe nego što ih kude. Nažalost, do sada primljene priče u najvećem broju iznose negativna iskustva. Kako od Vas očekujem opis pozitivnog iskustva (zovite to i predrasudom, ali takva su mi očekivanja, da se ne lažemo), nadam se da ono može biti primer kako stvari MOGU DA FUNKCIONIŠU.

Još jednom, sve čestitke i najlepše želje. Nadamo se da nas, usled rastrzanosti između roditeljstva i poslovnih obaveza, ipak nećete zaboraviti, te da ćete nas obradovati pričom o ličnom iskustvu iz porodilišta. Ostale majke Srbije biće Vam zahvalne.

S poštovanjem,

Branka Stamenković aka Krugolina Borup
ispred Građanske inicijative "Majka hrabrost"

ps: Upravo mi je skrenuta pažnja od strane blogera da bi se ovakvo javno obraćanje Vama moglo doživeti kao napad na Vašu privatnost. Ako ste to tako doživeli, duboko Vam se izvinjavam i molim za oproštaj. Na Vama je da odlučite da li ćete jedno tako lično iskustvo podeliti javno ili ne, i svaka vaša odluka je za poštovanje. Ako odlučite da ga ne podelite s nama, to će biti potpuno razumljivo, ali bih Vas ipak molila da nam i u tom slučaju odgovorite samo na jedno jedino pitanje, koje nikako ne zadire u privatnost Vašeg iskustva: Da li su svi zaposleni u porodilištu s kojima ste dolazili u kontakt nosili bedževe s imenom, prezimenom i funkcijom ili ne?.