Moja je sreća srneća

Njegova mističnost čini ga posebnim.

Ispunjava sve uslove da se oseća poželjnim i srećnim.

Diznijeva verzija slaganja mozaika imena jedne žene.

Njegov pogled koji ledi i dodir koji topi, skupa, čine da se svaki put zapitam hoću li ikada moći bez te ubitačne kombinacije.

* * *

Ti možeš da ti uvek budem dostupna, da neću mudrovati, da ću te nasmejati, biti topla i nežna, strastvena… Volela bih da verujem da nisam zaljubljena.

Srela sam te, i zaljubila se. Zaljubila sam se iz jednog razloga: od tebe ne očekujem ništa. Dovoljno je voleti te, biti sa tobom u mislima, obojiti grad tvojim koracima, rečima, nežnošću.

Sposobna sam da te... Ljubav je kao i slikarstvo...Traži tehniku, strpljenje, ali pre svega, traži vežbu. Traži smelost. Nešto si što je počinjalo nagoveštajem, a preraslo u stvar o kojoj neprestano razmišljam.

Ali, ćutim. Ne jadikujem, ne cvilim. Samo analiziram. A oduvek sam bila prva za to da bi romantične sanjarije trebalo zabraniti zakonom.
I srećna sam što te poznajem.

Ti nemoj ništa reći. Da ćutiš, da ti verujem. Nemoj reći, pokaži mi...

Ne želim da patim. Voleću te ćutanjem. Zato, i ovog puta ništa neću reći.
Ćutaću svaki put kada pomislim na tebe.

U snovima je sve dozvoljeno?!

I sanjam te. I sanjala sam te. Samo sam ti srce videla. Pružio si mi ruku. Dala sam ti sve.
Stvarali smo svet od snova.

I... želja želju sustiže. Potreban si mi.
Radi šta hoćeš, samo me pusti da budem pored tebe.
Želim sve onako kako ti želiš. Volim te jer te ne posedujem. Želim da te zagrlim.

* * *

Dijalog. Ritam i smeh. Tišina. Goli izmedju vrata. Trenutak. Sistem izmešten. Zatrpani sobom.

Napiši jednu ljubavnu prstima po mojim leđima.
Zadigni mi noćnu košulju. Pokrij me onda jednom svojom nedeljom.

Možda niko nije uspeo da te želi ovako kao ja noćas.

Govorimo u mislima, i u svetu moje mašte, ljubiš me snažno i žudno, miluješ me, drhtim, mešaš nežnost i grubost. Skidaš me, ostajem naga i bez ikakvog prethodnog rituala, nemajući vremena da kažem da li je to dobro ili loše, ja ti se predajem..
I ne moraš da tražiš dozvolu.
Znaš da si dobrodošao, da sam te očekivala.
Jedino želim da zapamtim svaki ovaj trenutak.
Samo ti u meni i unutar moje duše, pojačavaš ritam,
ali me ne pitaš da li mi se dopada. Ne pitaš, jer odgovor znaš.
Kako je dobro! Biti posedovana i ne posedovati! S'malo čežnje, a više želje, osećati ogromno zadovoljstvo. I još veću želju da me ponovo imaš. Da me opet poseduješ. Da ti sve dozvolim.

Sve što sada vidim podseća me na Onaj Grad.
Naša vrsta voli starinske filmove.
Pitam se hoću li u Drugom gradu imati svoje mesto i nekog poput tebe da mi upotpuni popodneva mokrih subota... Pomalo se brinem... Znaš već... Znam da znaš.

Nemoj me zaboraviti.
Doći će još jedno proleće.

''Vremenom će svi zaboraviti, vremenom će tragove ovih srna prekriti moćne saobraćajnice od čelika i asfalta. Koliko su srne nekada spajale, toliko će putevi tada razdvajati ljude.
Biće ona najtužnija stvorenja koja je Bog stvorio ikada.

Zamisli samo, da li bi mogao da ubiješ srnu?''