Dan na Nijagari

Kazu da ako odes u Las Vegas a ne prokockas neke novce kao da nisi ni bio ; u Koloradu ne vidis kanjon , Francuskoj Ajfela , Moskvi Crveni Trg itd . Drugim recima , sta ces tamo ako ne vidis obelezje jednog grada ili drzave za kojim bruji ceo svet a imas sansu ? Isto kao da presedas u Milanu i kazes da si bio u Italiji , a od Italije si vid`o zastavu i pitao – skuza gde je WC ? 
Moj kratkotrajni boravak u Torontu nije smeo da se zavrsi suvim obilaskom centra grada i periferije , tako da sam , sad vec i zaboravio koji dan , otisao na te cuvene Nijagarine vodopade . 
Noc pred polazak me uhvatila neka ravnodusnost , vreovatno zbog ostalih stvari koje su se desavale tih dana , a i zbog novog okruzenja . Ni svestan da odlazim na mesto snimanja kultnog Supermena i mesto gde je dosta budala izgubilo zivot , a bog`me i prezivelo pokusavajuci da se spuste niz isti . Malo toga novog vam mogu reci o njemu , sto se vec ne zna , ali samo znam da su moja ocekivanja bila mnogostruko nadmasena tim fieldtrip-om . 
U Kanadu sam stigao sa pristojnih 0 stepeni , ali je za dve noci napadao sneg do kolena i temperatura visestruko pala . Pravo lice sam osetio na sam dan puta ... divno Decembarsko suncano jutro bez i jednog oblacka na nebu a ja se taman ponadao toplijem danu . Izlazimo napolje , a vetar brije , 25 u minusu , ne bi ni macku pustio napolje … Nakon nekog vremena kola su se zagrejala i sat vremena voznje kroz ravnicu , put nas je doveo u mesto Nijagara , e kako mi se nije izlazilo iz kola ,jedva je i soferka odledila … Parkirali negde gde se nije placao parking i pravac do reke ; a mesto je licilo na Holivud u malom , puno nekih svetlecih reklama i ostalog kica . 
Odjedanput ogromna masa vode i magla u dljini koja se stvara od cestica vode koje se dizu u vis . Pogled koji se mora doziveti … odprilike je tu mocna kao Dunav samo mnogo cistija i naravno velicanstveni vodopad i ambis od kojeg sam se najezio . Tone vode koje se spustaju i prave zaglusujucu buku … prvo sto sam pomislio je – koji kreten bi se bacio dole , ali kakav bi to bio pogled iz prvog reda ? 
Sve je bilo pod ledom , od betonske ograde do granja i stena koje je su virile iz same reke . Prekoputa se nalaze vodopadi na Amrickoj strani koji ni izbliza nisu toliko impresivni kao Kanadski , ali pod snegom i zaledjeni bili su vredni paznje Kinezima koji su se taj dan nasli tamo u enormnom broju . Koliko sam puta morao da zastanem da ih slikam ,cinilo se ko da idu dva fotoaparata na jednog Lee-a . 
Jedine prepreke setnji lepo zamrzlom setalistu bila je niska temperatura , moja tanka jakna i jos tanja majca ispod , zbog kojih smo ubrzali setnju ne bi li dosli kraja .
Na kraju keja se moze doci do same ivice , na dva-tri metra od vodopada , koji jednostavno izgleda zastrasujuce , i opet , “svaka cast” onome ko se spustio ovuda ! Pogled od kojeg zastaje dah i definitivno voda koja vas ne smiruje . Jos ja se kao nagnuo ,preko ograde okovane ledom , da vidim gde ona vodurina pada , kao iz prve ruke . Kristalno cista voda koja se pretvara u pena belu i nestaje . U daljini je stajala stara Teslina Elektrana , a zaglusujuca buka te je terala da cutis , jer bi svaki komentar bio suvisan u tom trenutku . 
Bilo je vreme da se vratimo jer vise nisam bio siguran da imam sve prste na nogama a usput smo se slikali na svako malo , tako da se povratak oduzio … i sve u svemu bio je to dogadjaj koji se ne zaboravlja i danas prepricava . A da sve bude u duhu zime , u povratku se pokvarilo grejanje u kolima . Ja gledm na to ovako – da je bio obican dan doziveo bi samo reku , a ovako i cuvenu Kanadsku zimu . Nesto sto nesmete propustiti !