Halo taksi :)))

Ovaj post sam napisala pre godinu i nešto dana na jednom mom blogu...

Dečiji biser koga vredi sačuvati od zaborava.

Pre neki dan pada kiša, vreme tmurno i mamurno, a moj pametni mali sestrić " povređen " na času fizičkog...tj. neki klinac ga udario i njega zabolela noga.

Fizičko zadnji čas.

Izlazi on iz škole koja je možda 100 do 200 metara udaljena od njegove zgrade i prilazi tatinom kolegi:

" Čiko, jel možete da me vozite u...."

" Ma idi bre mali, beži "

" Ali, čiko, ja imam novac da platim vožnju, pada kiša..."

" Imaš na jakni kapuljaču, briši bre mali "

Dođe dete kući besno.

" Znaš šta tata, ti gledaš TV, a tvoj kolega nije hteo da me doveze do zgrade. Vi ste baš loše udruženje. Baš ste bezobrazni "

" Mama, gladan sam ko vuk, daj da jedem, stigao bih kući pre samo da je hteo onaj bezobraznik da me doveze "...

Sestra i zet su vrištali od smeha, orila se cela zgrada.

Moj pametni mali patuljak je večerao i igrao igricu na kompu, i bio je ljut cele večeri i sutradan...

Ja se smejem dok ovo pišem-stvarno je mali CAR...sav je na mene...ljubi ga tetka..:))))