Uznemiravanje

Stize mi jednog dana sms sa nepoznatog broja: 'Gde si? Sta radis?' Pretpostavljajuci da je neko od ljudi koji cesto menjaju brojeve-odgovorim... Razmenimo tu par poruka, onako neobaveznih (bez upotrebe roda, u prezentu), ali dovoljno da shvatim da nije niko od onih za koje sam mislila da mogu biti sa druge strane displeja... A vidim taj neko kao da zna ko je sa ove strane. Ili blefira...

Okrenem broj-ne javlja se.

Stize poruka: 'Ne zelim da razgovaram, malo sam stidljiv...' Mislim-neko je ciji glas znam, zato se ne javlja... Ne odgovaram. Stize: 'Od kada su mi umrli roditelji pre deset godina ne mogu da se oporavim. Stalno mislim o njima.' O, boze, zasto bi to iko ikome napisao?

Ne odgovorim. Poruke nastavljaju da stizu. Jasno mi: ili nije normalan ili me zeza. U oba slucaja-ne zelim da ucestvujem.

Ali poruke idalje stizu. Posaljem ja: 'Stvarno ne zelim da razgovaram ovako. Ako hoces mozemo se naci u gradu da popijemo kafu.' Kaze: 'Ne zelim da me vidis.' Kazem: 'Ja ne zelim da razgovaramo.'

Sutradan ponovo poruke... Nesto u rimi poput onoga: 'bas mi trebas, ne mogu bez tebe...' i tome slicno. Ne odgovaram.

Zove. Javim se-cuti.

Zove-ne javljam se.

Zove, zove i zove... Uporno. Gotovo bez razmaka. Jednom odzvoni do kraja i vec ponovo zvoni! Stizu poruke... Pa ponovo pozivi.

Tako i sutradan. I dan posle. I posle. I posle...

Pozivi me bude ujutru pre 7 sati. Po nekoliko puta zaredom zove, pa ne zove par sati, pa ponovo zove. I tako do ponoci. I stizu poruke.

Jasno mi je-nije normalan-ko god da je. Ali racunam-umorice se-prestace. Dani prolaze, ali ne prestaje... Ja polako gubim strpljenje. Osecam neprijatnost, a nerviram se sto se uznemiravam zbog toga.

Pocinju da stizu poruke erotske prirode (one: 'zamisljam te kako...', 'zamisljam se kako...'). I idalje zove. Ja se ne javljam. Kad se javi muski glas-prekida. Ali idalje zove... Ja vec na ivici zivaca. Sve mogucnosti razmatram sem da ja promenim broj telefona. To jedino ne dolazi u obzir! Ali moram nesto da uradim, ne mogu vise da trpim dvadesetcetvorocasovnu torturu. Primecujem, a primecuju i ljudi oko mene, da sam napeta, nervozna, uznemirena...

Krecem da poqsam da resim problem na jedini raspoloziv nacin, a ni sama ne verujem da je moguce da ce prestati. Plasim se da nikad nece prestati...

Njegov mobilni operater ne moze da mi da informaciju ciji je broj. Cak ni ako podnesem tuzbu za uznemiravanje u policiji. Moram da podnesem molbu kod mog operatera da posalju upozorenje. A mene vise zanima ko je, nego sto mi je potrebno da ga plasi operater.

Mislila sam da neko ko je spreman da zove preko deset puta dnevno, vise od petnaest dana zaredom, u svako doba dana i noci, nece odustati zbog pretnje gasenjem kartice. Uostalom, moze qpiti drugu. Ali nemam izbora-podnesem molbu za upozorenje korisnika da ce mu kartica biti ugasena ako nastavi da zove moj broj. I potpuno neocekivano-uznemiravanje stvarno prestaje.

Konacno!

Proslo je vise od godinu dana od tad, cak sam i potpuno zaboravila za to, ali me skoro neki razgovor podsetilo... I opet se pitam ko je to bio. Neko meni poznat? Neko ko je zeleo da me maltretira iz nekog licnog razloga? Ili neko ko je slucajno izabrao broj na koji ce da istrese svu svoju patologiju?