Profili bez teksta

Hvala Draganu Jakovljeviću  za inspiraciju..:)

U svom novom tekstu  Dragan Jakovljević  se bavi temom špijunaže. Zanimljiva tema, i večita inspiracija.

Kada neko spomene špijunažu prvo pomislim na babu iz susednog ulaza koju svi u zgradi od milja zovemo " video nadzor ".

Na prozoru je od ranih jutarnjih, do kasnih večernjih sati. Zna kad ko dolazi u zgradu, šta kupuje, kad nekome dolaze gosti. Obaveštena je o svemu. Verovatno to radi iz radoznalosti i dosade. Nema svoj lični život i bavi se tuđim životima. Strašno, ali istinito.

Špijunaža me asocira i na jutarnje i popodnevno otkucavanje u mojoj firmi. Svaki dolazak zaposlenih i odlazak se snima. To je pravilo.

Ponekad, kad imam vremena svratim u ERC i smejem se sa kolegama kada gledamo zbunjena i uplašena lica naših drugih kolega. Kamera ih plaši. Zašto, ne znam...

Špijunaža nije tema ovog mog teksta. Samo sam je, usput, spomenula.

Pre desetak dana sam čitala raznorazne blogove, kliktala na profile blogera i videla da su prazni.

Zašto ljudi pišu, ili komentarišu a skrivaju svoj identitet?

OK, i ja imam samo nik, ali mi nije problem da se kulturno predstavim svima koji mi pošalju privatnu poruku.

Moj profil nije prazan. Ispunjen je kratkim i zanimljivim podacima. Pišem i knjigu i potpisaću se - naravno, sa punim imenom i prezimenom.

Pitam se, zašto ljudi kriju identitet?

Da li je to strah da će identitet biti zloupotrebljen ili se plaše eksponiranja u medijima- ne zaboravite, Internet je postao jedan od medija, i to veoma aktuelan.

Strah od otkrivanja identiteta postoji i u pravom životu. 

Radim sa strankama, i kada im službeno tražim ličnu kartu na uvid, oni se zbune i nerado pristaju da je daju.

Kada kažem, da po službenoj dužnosti moram da imam njihovu kopiju lične karte, oni su u strahu.

Plaše se uprave. Policije. Suda. Medija. Plaše se da će im stići neka kazna ili da će imati neku neprijatnost.

Drugi opet idu u drugu krajnost i u roku od pet minuta brzo mi prepričaju delove svog života.

Oba slučaja posmatram kao sociološki fenomen.

Mislim da treba da se postigne neka ravnoteža. Ne smemo se plašiti javnih ustanova, medija, niti Interneta. Takođe treba da znamo gde je granica naše otvorenosti.

Ne možemo strancima, na tanci, servirati svoj lični život. To možemo sa ljudima koji su poznanici, ali želimo ih za prijatelje i otvaranje mora da bude obostrano.

Na jednom net forumu, devojka xy krije svoj identitet, iako se većina nas upoznala, i družimo se privatno.

Pretpostavljam da želi druženje samo u VL, i da je postavila granicu između VL i RL.

U redu. Njeno je pravo da postavlja granicu, ali u tom slučaju nije u redu da radoznalo želi da zna sve o drugima, a da krije sve vezano za sebe.

Ovde na blogu postoje ljudi koji su ostavili prazan profil. Možemo ih upoznati na osnovu tekstova, ali to nije dovoljno. Praznina ostaje.

Niko ne mora da ovde postavlja delove svoje intime, ali pojedini podaci ne mogu da škode.

Ne verujem da bilo ko od registrovanih učesnika - blogera i komentatora dolazi ovde da bi zloupotrebljavao tuđe podatke.

Svi smo odrasli. Punoletni smo, i nismo ovde da bi radili nešto kažnjivo.

Blog doživljavam kao jednu vrstu druženja. Ovde sam zato što mislim da mogu da upoznam različita mišljenja, različite ljude, da nešto saznam ili da podelim svoje znanje sa drugima.

Komentari mogu biti i pozitivni i negativni, ne mora ih ni biti. Svi smo dobrovoljno došli na blog. Nije nam ovo obaveza. Ali smo, dolaskom na blog prihvatili pravila sajta, i moramo da shvatimo da neće uvek biti onih komentara koji nam se dopadaju. Ništa nije idealno. Idealno ne postoji.

Postoje razlike, i one su korisne.

Možda će se ti prazni profili popuniti. Možda će i komentatori jednog dana početi da pišu. 

Pisanje je samo po sebi, kreativno i dobro.

Ostaje nam samo da čekamo. Da se zatvoreni tipovi ličnosti otvore, promene, na bolje.

I ostaje samo da mi koji pišemo pod nikovima, jednog dana napišemo i prava imena.

Živimo u 21.veku, brzom i modernom vremenu. Predrasude iz prošlosti moramo da ostavimo u prošlosti.

Ko želi. Ko ne želi, to je njegovo pravo.

Sve je stvar dobre volje i ličnog izbora.