KAD SEKE MASIRAJU

Filmor, Kalifornija, SAD; epicentar ekonomske krize; svetsko finansijsko grotlo; užas je naša furka!

U proleće, te sada tako davne 2001. godine, kuću u ulici Džordža Buša broj 911 u Filmoru, mister Adam Džonson platio je za to vreme solidnih 100 hiljada dolara. Shodno pravnim normama i kolektivnim ugovorima, stambeni kredit odobrila mu je banka AH. Godine su prošle pune muka kako u SAD tako u ostalim prijateljskim zemljama od brdovitog Balkana do peskovitog, pomalo udaljenog a opet Bliskog istoka. A onda kao grom iz oblacima blago prošaranog neba, kada se pošten građanin & poreski obveznik SAD tome najmanje nadao, cene nekretnina su ničim izazvane najednom počele najpre da rastu a potom i da divljaju. U jesen 2005. ista ona kuća koja je tako zavodljivo zaintrigirala pažnju čitaoca u prvoj rečenici naše priče, dakle baš tu zgradu u ulici Džordža Buša broj 911 u Filmoru, uz veseli komentar "ćuti samo kad se našlo" kupio je gospodin Robert Smit... Cena? Ma sića... oko 300 hiljada dolara a kredit je odobrila finansijska firma OH. Adam je (to je onaj prvi) banci AH vratio stotku koju je dugovao a 200 hiljadarki odmah uložio u privatan biznis postavši advokat.

Pošto je za to vreme, više nego jeftino pazario krov nad glavom, Robert nije časio časa već je jednako srećan & zadovoljan (i kako red nalaže) iz onih stopa napravio veliku žurku. U novosvijeno porodično gnezdo pozvao je rođake, prijatelje, kolege i... taštu iz Teksasa. U lepo uređenom i bugenvilijama ukrašenom dvorištu raspalio je roštilj, iz frižidera izvadio pivo a na ražanj natakao pile. Iste večeri Robertova supruga Samanta popila je nekih desetak martinija i završila u krevetu sa komšijom Stivom. Ovaj podjednako tužan, potencijalno tragičan ali nadasve lascivan detalj ipak nije sudbonosno uticao na dalji tok ove visokostručno naučno-ekonomsko-finansijske studije. (PS tj. digresija: Ako prislonimo ruku na srce pa onako... takoreći nezvanično pojasnimo situaciju moralo bi se priznati da ovo iskustvo ne beše Samanti sefte... ali 'ajde da ne kvarimo empirijski karakter istraživanja). Elem, svojom bezbrižnom svakodnevicom Smitovi su frivolno iscrtavali idiličnu sliku uokvrenu ramom njihovog skromnog porodičnog budžeta. "Prostirali su se prema guberu" simpatično, mudro i tekšaski nežno komentarisala je Robertova tašta Viki.

Početkom 2008. opet iznenada, bez najave i valjanog razloga cene nekretnina počeše da padaju... Robert je vredno radio, Ameriku gradio... a Samantu su poput narodne pesme s kolena na koleno nežno prenosili mnogi... od šefova i kolega do poštara, komšija i slučajnih prolaznika. Porodična idila trajala je sve do oktobra 2008. kada se jedne kobne večeri sa malog ekrana Robertovog prijemnika oglasillo poznato TV lice. Lepo obučena i uredno začešljana, strogo ali  pravično namrštena mlada dama pročitala važno saopštenje: "Pažnja, pažnja, čujte i počujte, u Americi je danas svečano i radno počela velika ekonomska kriza. Daje se na znanje da će se dramatična finansijska situacija već koliko sutra preneti i u ostale delove sveta. Od ovog trenutka za nevolje, probleme i svekolike zajebancije optužićemo dežurnog krivca... a to je drugarica SEKA - Svetska Ekonomska KrizA !"
Istog momenta Robert Smit je trepnuo dvaput, obuk'o je kaput... i odlučio da se razvede od žene!

Advokat Adam Džonson koga smo upoznali još u prvom pasusu naše sage, po prodaji kuće u ulici Džordža Buša broj 911 veoma brzo je stao na svoje noge i postao prilično uspešan poslovni čovek... d'izvinete - advokat. Sedeo je za pisaćim stolom, meš'o brlju s koka-kolom a krajičkom oka spazio Roberta kako skrušeno ulazi u njegovu kancelariju... i zaista, čim ga je video odmah ga je spazio... Nepunih pola sata kasnije dogovor je sklopljen, brakorazvodna parnica spremna a sudska taktika do detalja razrađena... Adam je obećao ubrzanu proceduru uz komentar: "Biće to gotovo očas posla... sudija razume situaciju nedavno se i sam razveo... a boga mi i ova kriza... omlatićemo ih k'o mače muškatlu!"

Pirot, Srbija; kakva kriza kakvi bakrači ma ne može nam niko ništa; fa fa la si mi ti fala ti 

Po varoši se priča da je Dimče ostao bez posla. Onomad u kafani, Bata Muta pustio buvu da Englezi neće da ulože pare i da nema ništa od otvaranja novog pogona u Tigru... Priča Muta da i svi oni silni strani turisti pristigli u Pirot od site kraišti na svetot već otkazuju sobe u hotelu "Mir" u Zvonačkoj Banji... A toliko smo se nadali... obećavali su nova radna mesta, turizam... Dimče bre postao zvezda... slikali su ga za sve moguće novine... bio je i na italijanskoj televiziji... u noćnom programu s one gologuze igračice. "Ma sve je to zbog ove globalne ekonomske krize" dobacio je Sima Kerefeka "opet ti Ameri... upropastiše nam naki pos'o dete im ono kaubojsko 'ebem..."

A sve je počelo neposredno pred ove poslednje izbore. Lokalni mediji u Pirotu objavili su ekskluzivni intervju sa Lori Flaherty. Gospođa zadužena za marketing u poznatom engleskom magnatu Durex, najavila je otvaranje pogona za proizvodnju XXL kondoma. Reč je o prvom projektu ove vrste u svetu. Na pitanje zašto baš Pirot, miss Flaherty je naglasila fantastičan ekonomski potencijal kompanije Tigar sa posebnim akcentom na pogone za proizvodnju traktorskih guma. "Uz to", podvukla je gospođa Flaherty, "u ovom živopisnom gradu na jugu Srbije upoznala sam Dimčeta, pirotsku legendu... čoveka čiji je talenat u najvećoj meri pomogao poslovni projekat decenije." Naime, reproduktivni organ (za lirski nadahnute čitaoce - ljubavni žalac) ovog kršnog Piroćanca poslužio je kao model za izradu kalupa. Na ovaj način XXL kondomi "Bucko" u potpunosti se mogu smatrati domaćim proizvodom.

Iako informacija o povlačenju engleskog partnera iz posla stoleća još uvek nije potvrđena, ministar Dinkić sa žaljenjem je konstatovao: "Šta cemo, viša sila...  globalna ekonomska kriza na žalost ni nas nije mimoišla!" U isto vreme, poslanik u Skupštini Srbije Velimir Ilić, šaljivo i vrcavo kako samo on to ume dao je sledeću izjavu : "SEKA, SEKA... seku li joj sekinu... a taman sam planir'o da pazarim "Bucka"!"

Gaza, igre bez granica na ničijoj zemlji; čiko nemoj da me braniš molim te; sad' mi brate mnogo žao za koga sam ratovao?

Isak: Udri sve u živo meso!
Aron: A šta će da kažu Ameri?
Isak: Ma ko ih jebe vidiš da se i Buš i Obama odmaraju!
Aron: U pravu si... a i ova ekonomska kriza... Pali!

Moskva, Rusija; zemlja gasa, socijalizma, snega i alkoholizma; volođine čuke, debele babuške, troika i perestrojka

"Baš mi se jedu princes krofne!" pomislio je Dmitrij Anatoljevič dok je odsutno menjao televizijske kanale. Posle uspešnog potpisivanja tzv. "krovnog političkog sporazuma" sa predsednikom Tadićem i obilne večere sa ićem i pićem... zaključio je da bi mu baš prijalo nešto slatko. Lenjo je otišao do kuhinje i iz treće fioke hitro zgrabio tablu friškog Eurokrem bloka (Made in G. Milanovac)... Uživao je u čokolanoj aromi svoje omiljene poslastice kada ga je u pola posla prekinuo crveni telefon... zvonio je dvaput kratko i jednom dugačko...

Putin: Halo Medvede, što se ne javljaš ti bre? Čujem da si potpisao ugovor sa ovim zamlatama iz Srbije.
Medvedev: Izvinite Volođa... tako sam nespretan dragoj... jedem neku čokoladu i mislim na vas baćuška!
Putin: Nemoj da bi ti se to opet ponovilo... volim kada lepu vest odmah čujem... još niko nam do sada nije poklonio energetski potencijal zemlje...
Medvedev: Lepo ste to rekli tovariš, pazarili smo NIS za badava... nego šta ćemo sa Ukrajinom?
Putin: Ma jebeš im mater smotanu... zavrni slavinu... sada je ionako ova kao ekonomska kriza... niko neće ni primetiti...

Pakistan, Sedeo je za mašinom kuc'o je. Pitala ga verna žena kako je. "Ne pitaj me ženo draga kako sam, igr'o bi se s dugmićima takav sam!"

Čim je otkucao poslednje slovce, tačnije donju tačku na znaku uzvika, Muhammad Saleem Rajput još jednom je u sebi, elegantno mičući usne, pročitao sadržaj kratke ali nadsve jasne e-mail poruke upućene Mason efendiji Slobodanu Zidariću: "Gazda, ja više ne mogu da čekam. Ili rešavajte tu ekonomsku krizu & situaciju ili ću ja da pritisnem dugme... pa šta bude!" a onda je kliknuo kvadratić... takoreći ikonicu na kojoj je pisalo SEND...

Sedište "velikog brata"; lokacija i identitet istog poznati redakciji; "I rijeka nije bila rijeka u samom početku, i nije nužno da ne bude ponornica do kraja, što se događa kad mrtvi fazani lete iznad naših glava, kad mrtvi fazani lete, a ni jedan ne pada"

Veliki brat: Jao ljudi što je ovo dobra zajebancija... kako su se svi brzo primili na globalnu ekonomsku krizu... moraću da smislim nešto još zanimljivije... kada smo ono poslednji put imali neki pravi, onako veliki, globalni... mislim svetski rat?

"Što se događa kad očajanje zahvati ljude
Kad očajanje neumitno prelazi u kajanje
Gledajući iz daljine konture na sceni
Padaju mi na pamet vodene boje
Umazane ruke brzo se peru"