Lepe su to bile godine. Bar tako pricaju. Titova, bre, Jugoslavija, siroka zemlja, kad krenes iz Maribora, spavas tri puta do Skoplja. Pa turske kafice, ratluci do krasovih bonbona za srecan put i uz put. Na sve strane krediti, stanovi se dele, pa kradu, svi nesto kao zale se nije to zapad, a zapad bio iza nas ihahaj. Ljudi srecni, haljine sarene, silikona nigde. Eh, lepo je bilo samoupravljanje...
I tako u jednom gradu, koji je samo na kratko bio prestonica, u jednom preduzecu, vladala je opsta narodna ljubavna harmonija. Direktor, inace bivsi partisan ozenjen partizankom, ima ljubavnicu! E, da je jedna, bilo bi dobro... E, sad, ljubavnica ima ljubavnika (ovde nismo sigurni da li je jedan bio ili vise). Znaci muz+ljubavnik+ljubavnik, opa kredit za novi namestaj, a bogami i letovanje na veliko nadomak grck-jugoslovenske granice. A mozda i neki putic za Trstic ili Istanbulcic!? Nek je samo veselo. Verni tako jedni drugima, uz osmeh i dobru rakijicu, ponekad podgrejan gulas ili ovogodisnji ajvar, ziveli su i radili su i gradili su. A direktori bili, kazu i oni, a i one, veliki svaleri. Opasni. To kad prodje hodnikom preduzeca, to zamirise na pino silvestre, a radnice - potencijalne ljubavnice samo trepkaju i namestaju svoje sik mackaste naocare. Nadvio se ruzicasti oblak svalerizma nad federalnim Balkanom, pa sve puca! Ko koga ovde bi da krivi? Bila je Liz in i bio je Barton in. U to vreme jos smo imali i poneki bioskop, cak pet! Pa, sta hocete? Zar je vernost nesto sa cim se covek, u ovom slucaju, direktor, covek, ali i ucesnik NOB-a,radja?! Zar to treba kriviti? No, no, mon Dieu, treba ziveti, n`est pas?
U takvoj jednoj atmosferi, prefinjena, nezna, zalutala devojka, zvacemo je Diana, radila je kod robusnog i nabedjenog frajera direktora.
Direktora zvacemo Mister Silvester, zbog kolonje. Diana nije bila nesto voljena, jer nije dala da je vole. Imala je svoje JA i to je bilo to, i njoj i njima. Uvek u bojama tempere, plavom kosom i precizno stavljenom sminkom, ona je bila hladna Kim Novak preduzeca. Sta je sve proslo pored nje, kolike je godine vernosti odbacenih, i vec u novom zagrljaju docekanih, ona videla i ispratila. Ali je cutala. Posao tajnice je tisina, lepo braca Hrvati dadose ovom pojmu naziv. Diana je imala dobru prijateljicu, punacku i veselu Miss S koja je bila tu uvek za nju. I ova za nju. Obe su bile tu jedna za drugu, i tako su na primer, po prvi put zelele da se napiju ili da potpuno polude pa kupe neki ludi ves! A ves treba kupiti! 60 i neke to je mozda i bio problem. Treba uci i izabrati, a sramota! Pomagale su jedna drugu, ko sto rekoh. Uglavnom ves je na ovaj ili onaj nacin, bio kupljen, i nadamo se redovno upotrebljavan.
Diana je jednog dana, kao i svi ostali bila jako iznenadjena! U takvu idilu cvrstim korakom usetala je Madam M. Visoka, krupna zena isto tako krupnog imena koji je podsecao na nemacke proplanke, usla je u njihov svet i postavila svoja pravila. Zapravo, ona se i nije nesto bas nametala, ali lepo je bilo gledati nekog drugog koji je jednostavno naucio da zivi malo drugacije. Madam M je imala takodje ljubavnika, problematicnog sina, koji, opet, kazu, nije voleo zene, za ono vreme, bio je tabu, i to tabu presedan! Madam M je imala svoje navike, pa joj je tako malo bilo i vruce leti preko dana. Volela je da svoje noge, broj 43 opere u lavabou preduzeca i onda dugo, dugo sljapka po hodnicima u sivim gumenjacima.
Jednoga dana dodje tako in a sastanak radnickog saveta. Sve sami komunisti, a Madam M, bitna zbog svoje diplome, otvori vrata kancelarije u udje ponosno u kancelariju siroku, vrelu i zadimljenu. Svi pogledase u Madam M, a ona mirno pokusa da se tako visoka i nezgrpana ugura za sto. Sede. Silvester, kako je pusio, podize pogled iza debelih naocara. Zaprepasti se covek.
Pobogu, Madam (drugarice)M! Pa sta radis sa tim mokrim peskirom oko vrata!??
Pa... vruce mi je, tu na vrat, direktore-odgovori nervozno M, mada bi ga, da moze rukom samoupravno zalepila za zid!
Odma` da si skinula taj peskir! ODMA! Zar sa peskirom na radnicki savet!?Iznesite mokar peskir napolje -zagrme direktor, a sve se njegove bivse, sadasnje i buduce verne ljubavnice, pomalo upiskise od straha na svojim stolicama.
Sve je to posmatrala ispod oka, naslonjena na zid, prekrstenih ruku, kafe-kuvarica i davala polako u glavi bodove prisutnima. Silvester je mogao lako da `litne`, ako ne bi bio po njenoj meri. Smenjivala je ona mnoge direktore, pa sto bi Silvester bio izuzetak? No, skromna Diana ustade i po naredbi Silvestra iznese neduzni mokri peskiric, ali ne i sve ostalo sta je krupna M unela u njhove zivote.
O ovom dogadjaju se dugo prepricavalo. O tome da, o nekim drugim stvarima ne. Te `druge stvari` su bile `zdravo sa gotovo`.
A sedamdesete su bile odmah tu iza ugla.
