Skladište gasa Banatski Dvor, sad ili ostaje nikad

Skladište u B.Dvoru radi se više decenija, a da nikad ni u jednoj srpskoj Vladi nije bilo razumevanja da se oštro potencira njegova izgradnja. Realizacija ove ideje praktično teče od 1986.godine. Naftagas je bio nosilac celog posla do 1992. godine, kada nadležnosti preuzima NIS, a od 2005, nakon restruktuiranja NIS-a, preuzeo je Srbija gas. Nažalost, značaj skladišta podcenili su i oni pre i oni posle, a i tadašnja ministarstva. Razne reorganizacije bez pravih analiza i spoznaje interesa za celu Srbiju, rasitnjavanog, pa ukrupnjavanog i opet rasitnjavanog naftno-gasnog sektora, sa ministarstvima kao nosiocima osnovne doktrine, dovelo je do rezultata koje sad imamo; energetsku nestabilnost i zavisnost. Prema tome odgovornost je šira, rekao bih srpska, datira odavno i bilo bi najbolje da se izvuče pouka iz ove situacije, takva da će jedan od glavnih prioriteta svih budućih Skupština i Vlada, biti iniciranje završetka svih radnji na skladištu i njegovo puštanje u eksploataciju. Treba imati u vidu da R.Srbija, nema mega naftno-gasna polja, međutim poseduje mnogo više potencijala za skladištenje gasa, u odnosu na kapacitet GS Banatski Dvor. Kada se Projekat GS Banatski Dvor izuzme kao lokalitet, jer je u fazi realizacije, u Vojvodini postoji još nekoliko lokaliteta koji se mogu uvrastiti u kandidate za podzemno skladište gasa. To su postojeća gasna ležišta i polja i na većini postoje delovi infrastruktura. Tokom faze istraživanja, razrade i proizvodnje upoznata su njihova petrofizička i kolektorska svojstva. To je vrlo važno, jer uz pomoć bušotinskih podataka i poznavanja istorijata proizvodnje, mogu se bolje oceniti pogodnosti za svaki lokalitet i  uraditi, relativno brzo, kvalitetna tehno-ekonomska anliza pokazatelja. Ova činjenica je sad, posebno važna, u odnosu na realizaciju međudržavnog projekata „Južni tok". Nije još kasno, treba se pripremiti na vreme. Kada bi se uradila prava studija i postojala odlučnost svih relevantnih faktora, bez obzira na političke interese, da se realizuje bar trećina kapaciteta, Srbija bi pored lične energetske stabilnosti, ubirala veliki profit rentirajući ista i postala istinski lider u regionu. Međutim, takav projekat zahtava angažovanje svih političkih,  upravljačkih i naročito stručnih struktura u zemlji, a pre svega svest, da se stvar dotera do kraja i na opšte dobro svih, bez obzira ko je trenutno na vlasti. To treba da su projekti od posebnog državnog interesa.       Dosadašnje nerazumevanje, bezkonceptualnost i inertnost Vlada i resornih ministarstva, unazad 20-tak godina uzrokovala je krizu u oblasti istraživanja i domaće proizvodnje nafte i gasa, koja je vrlo važna za otkrivanje novih količina ovih energenata kako na našoj teritoriji, tako i na koncesijama u inostranstvu. Novo otkrivena ležišta ugljovodonika,  neobnovljiva su i od posebnog strateškog značaja za prevazilaženje ovakvih kriznih situacija. Bez intenziviranja istraživanja na naftu i gas, pravog modela investiranja u ovaj proces, nema ni održavanja i povećanja domaće proizvodnje nafte i gasa, a time ni energetske sigurnosti. Na kraju krajeva i sankcije su bile amortizovane, domaćom proizvodnjom nafte i gasa. Da ne govorimo o njenom značajnom uticaju na smanjenje spoljnotrgovačkog deficita.  

                  Analizom činjenica iz prošlosti može se zaključiti da sva restruktuiranja i/ili reorganizovanja naftno-gasnog sektora i nisu bila baš najsretnija po Srbiju. Pitanje je da li su ona rađena u svrhu poboljšanja energetske efikasnosti ili su se prilagođavala potrebama političkih prilika. Iz ovog ugla reklo bi se ovo drugo.

                   Prva otkrića nafte i gasa u Srbiji dovela su do ekspanzije naftne delatnosti u Srbiji. Naftagas kao nosilac ovog razvoja, najači je bio u vremenu 80-tih, kad je država prema delatnosti imala poseban interes i efikasan model investiranja. Tad je najviše učinjeno da gasno polje Banatski Dvor dobije status budućeg skladišta. Zalog za to, Naftagas je pored investicija u istraživanja, imao izbušene bušotine, deo infrastrukture i rezerve gasa koje su garantovale funkcionisanje budućeg skladišta. Tada je postojao plan gasifikacije cele R.Srbije. Na osnovu njega, verovatno, postojao je interes da se gasni deo izdvoji, pa je nastalo posebno preduzeće koje se bavilo distribucijom ovog energenta. Ne samo da se formiralo u Vojvodini, kao RO Gas, već i u Beogradu kao Energogas. To je bio ključni momenat da dođe do pravno-ekonomskih problema koji su u osnovi prvi usporili realizaciju PGS Banatski Dvor. Naime ingerencije PGS Banatski Dvor prelaze u RO Gas, kasnije NIS Gas i od 2005. godine Srbija gas. Gasni deo (oba gasna preduzeća)  u finalu nije imao finansijskih moći da završi posao do kraja. Jedan od osnovnoh problema je bio je, kao i sad, slaba naplativost, naročito od privrede. Naftagas nije više bio u obavezi, dovoljno je uložio kapitala i nije odgovoran što u vremenu sankcija je potrošena količina gasa koja je činila gasni jastuk koji održava lešište u pogodnom režimu. Nastankom tvorevine NIS, koja je zadovoljavala potrebe države u tom vremenu, Naftagas nije bio pravni subjekt. Moguće je, što se može samo predpostaviti, da je i interes posrednika pri uvozu gasa bio da se skladište ne realizuje. Niko ni tad, a i do sad, nije se štrecao što se velike pare ostavljaju u Mađarskoj za skladištenje naših količina gasa.

             Nakon 2000-te godine, stanje po ovom pitanju ne da se popravlja kako se očekivalo, NIS ostaje nepromenjen (verovatno je odgovaralo) i inertnost se nastavlja. Manifestovale su se (u ministarstvu i NIS-u) namerne ili nenamerne nekompetentnosti i nerazumevanje suštinske potrebe za skladištem gasa na teritoriji Srbije. Tome su sigurno doprinele česte promene ministara i direktora, kao i političke nesuglasice oko potreba Pokrajne u odnosu na Srbiju južno od Dunava. Veliko je pitanje, zašto se stalo sa gasifikacijom i projektima ove vrste na Dunavu. Nije li i tu učinjena šteta, kao i ova sa skladištem.

              Znači, u ovim periodima nigde država nije pokazala interes i odlučnost da učvrsti svoju energetsku sigurnost realizacijom Projekta GS Banatski Dvor, time što će kao oročen, prioritetni zadatak, postaviti poslovostvima ovih preduzeća da ga okončaju. Setimo se  predizbornih obećanja u vezi Banatskog Dvora. Morala je da zagudi zima i da nas kriza natera da razmišljamo o ovom interesu Srbije.

             Države u okruženju koje nisu odvajale ili ne na ovaj način reorganizovale naftno-gasni sektor, imaju jedno i više skladišta na svojim prostorima. Otud i razmišljanje da li su sva restruktuiranja urađena na osnovu pravih analiza ili naručena u odnosu na neke druge interese.