Tirke

 

autor:Jasmina Lekić

Vest da je umro Bogdan Tirnanić zatekla me na ulici.U stvari, poruka : sad je javila Dara, umro Tirke.

Ma koliko se znalo da je dugo i teško bolovao, smrt Tirketova me je jako pogodila.

Iz mnogo, mnogo razloga.

Odrasli u istom kraju, poznajemo se iz detinjstva.

Išli u Desetu beogradsku na Brdu, samo što je on zbrisao glavom bez obzira, prezirući iz dubine duše ono što gimnazija kao takva nudi.

Tirke je mnogo, gotovo sve znao o svemu, najviše o filmu, a to sve je sam učio i temeljno naučio.

Tirke je, hoću reći, bio moj idol u novinarstvu.

Ne samo moj.

Svi su ga kopirali.

Ima on više sledbenika i imitatora nego rukopisa,

a napisao je, brat bratu, nekoliko stotina hiljada tekstova.

Neumorno je i bukvalno a politički dosledno pisao

DO POSLEDNJEG DAHA.

Smatrao je da mu se može da kaže tačno ono što misli, nije štedeo političare, a bio je sklon nacionalnoj liniji i odolevao svim, ponekad i gnusnim vredjanjima.

Terao je Tirke svoje a otišao rano, prerano.

Njegova smrt me je I zato kosnula.

Odlazimo.

S Tirketom naše mladosti, odlazimo i mi koji smo bili s njim, delili iste redakcije, festivale, premijere, kafane...

Tirke je bio beskrajno duhovit i često ciničan.

Znao je da ujede za srce, ali bi se kasnije to pokazalo kao dobra pedagoška mera.

Morali ste da pazite šta govorite u njegovom društvu, jer je imao sjajnu koncentraciju i fenomenalnu memoriju.

Morali ste i da pazite šta pišete ako ste znali da vas čita.

Nije praštao greške, još manje gluposti.Ni drugima, ni sebi.

Meni je davno obećao, a na moju molbu, da će mi napisati in memoriam.

Niko lepše in memoriame nije pisao od Tirketa.

Poštovao je odlazak.

Pretekao me je, verovatno za malo, za kratko.U redu je.

Verujem da je Bogdan Tirnanić jedini novinar koji zaslužuje državnu sahranu.

Otići ću svakako, ako se već nije pobrinuo za ono : u najužem krugu.

Ne bi me iznenadilo.Ne bi.

Tirke je nosio gorčinu, hodala je ona s njim, baš kao što nije bio licemeran.

Bio je svoj i jedinstven.

S njim nestaje zauvek čitav jedan veliki period jugoslovenskog, pa i, neminovno, srpskog novinarstva.

Čitava epoha umire.

S Tirketom odlaze i mnogi medju nama,

sasvim slučajno još živi.

...

Da, sad sam čula Tijanića, lepo je i sasvim, ali sasvim tačno rekao

da je Tirketa ubilo novo vreme i nove tehnologije kojima takav autor nije bio potreban, ali ga je ubilo i ovo novo a nepismeno i beznačajno novinarstvo.

To istrpeti on nije mogao.

Istina cela.

p.s.

opet, ja verujem da je Tirketa takodje bolelo, ono mnogo i previše bolelo, što je izgubio obožavaoce, ajmo reći publiku, zato što više nije bio najčitaniji, najomiljeniji ...

a dugo je, dugo, uživeo taj status.

sredjivali su ga stručno i sistematično oni koji su politički drugačije razmišljali od njega.

pokazalo se na kraju - a to samo ja tako mislim - da ga je dotuklo manje ljubavi around.