Turning Japanese

Blato, pa šta? Po staroj japanskoj priči postanja, u početku je Svet i bio samo blatnjava kaljuga. Vrhovni nebeski komandant Kamui ga je stvorio kao okrugli okean, postavivši ga na velike pastrmku...tako nešto...Kada riba u sebe uvuče vodu, nastaje oseka, a kada je izbaci iz sebe, nastaje plima, a kada se pomeri, nastaju zemljotresi...Jednoga dana, Kamui vidi svet ispod sebe, ono silno blato, te pošalje svoju pticu, vodenu plisku, da učini nešto ...Sirota ptica nije znala odakle da krene...Sve okolo blato i voda...I onda je počela da gazi blato, da leprša krilima I udara repom, načinivši prvobitna ostrvca suve zemlje..

Dan je počeo da me napada blatom još jutros na Najlon pijaci. Ali, u duhu starojapanskog sistema energetskog isceljivanja i spiritualnog razvoja, zbog kojeg me mnogi danas zovu Sensei Vlasta, uporno sam se šetala po gustom blatu i klečala po muzgavim najlon kesama, tražeći markirane bulje za po 100 dinara, razvlačeći usput i Lenu, koja je mislila da mama u gomili starudije traži detetu klizaljke. U pauzi između dva klečanja je majka povela dete da ga počasti pogačicama sa čvarcima, vrelim, nedopočenim i punim bibera. Ali, muke su se isplatile i sensei je kupila nešto bulja. Izbegla sam svesno preskupu Dolce & Gabanna tuniku i Kalvin Clein sako, i sve pare, svih 400 dinara, dala Ciganki Dari za četiri košulje Giorgia Armania, i to iz samo zbog toga što se modna filozofija Sensei Armanija slagala sa mojom: elegaMciju postiže onaj koji uspe utišati buku trenutnih trendova. Amin, bre. Neću da menjam trend iz sezone u sezonu. Oću da kupim bulje iz Holandije i budem u trendu...Sve u svemu, divno, blatnjavo, sunčano jutro.
Kada smo stigli kući, nakon frontalnog prsa-na-prsa okršaja na kasama mega marketa, krenula je subotnja idila. Okrenula sam se oko sebe i stručnim okom najpre odmerila štetu. Mega cool. Muž odlazi da cepa drva, ja dezintegrišem jelku, a dete igra igrice na BBC sajtu.
I onda, ne znam šta se dogodilo. Da li se ona pastrmka na kojoj počiva svet trgla kada smo spomenuli riblji nedeljni ručak, šta li, tek, na sredini dnevne sobe odjednom se našlo do 150 kg đubreta, plus neke kese Audio Ruleta pune džidžabidža, štampanih pločica, tranzistora i žičica, koje mu je očigledno doneo Deda Mraz, jer su stajale pod jelkom. Uzdahnem bono i odem da stavim drugu mašinu veša, preskačući Lenu i Ogija koji se svađaju oko onog đubreta, kao lovci zavađenih plemena oko retka plena. Da ih ne bih počela gađati taze naseckanim cepanicama, odem da bacim đubre, vratim se, operem papuče od blata, ponovo ih navučem, operem sudove, vidim da nisam bacila dve sarme od prošlog meseca iz frižidera, ponovo krenem u dno bašte, opet operem papuče, izbegnem gornju fioku sa šalovima i kapama, zalepim je super lepkom i vratim, ali, tu već počnem pažljivije da koračam po kući, sve osvrćući se preko ramena u iščekivanju napada..Sensei je osetila opasnost, ali se smirila.
U pitanju je specijalna metoda ogvožđavanja ličnosti. Da se neko našao u blizini, prilika bi se zgodno upotrebila za demonstraciju valjanja po blatu u cilju potpunog pročišćenja, jer bi svakog živog stvora, računajući i crnu trudnu macu, verovatno oborila u vatru u provukla jedno pe-šes' puta...
Huuuh.. Udahnem malo lavande za koju su japanski stručnjaci otkrili da pomaže koncentraciji i zakoračim u kupatilo, kad osetim mokro oko članaka, a sve mi se čini i oko potkolenice...Stajala sam u sred potopa u rođenom kupatilu, dok je mašina bolno štuckala, okrećući bubanj na suvo. Sagnem se i odvrnem ventil i tu na mene iscuri preostalih pet hiljada litara vode, te jedva uspeh da spasim peškire na gornjim zakačaljkama i rezervni toalet papir na vodokotliću. U filteru, pored kamenca, na kojem bi mi pozavidela Beočinska cementara u vreme sumiranja rezultata rada prvog tromesečja, pronađem i jednu najlon čarapu, model kratki, boje crne, poreklo nepoznato. Pomerim mašinu, a sve kozmetičke sitnice sa nje upadnu u onu štrokavu kamenu vodu.
Sada idem da operem sve to, a onda bosa do Dunavca, čujem da je zamrznut. Oko štica je led tanji, pa ću tu skakati. I ako bude sreće, eto sutra šarančeta za planirani nedeljni ručak. A pastrmku - hvala lepo, samo u tuđoj kući.