Brian je zaspao

Brian Stoneman je bio moj prijatelj i vrhunski ptičar. Odrastao u londonskom East Endu, govorio je teško razumljivim kokni akcentom. Školu je napustio sa 16 i zaposlio se u fabrici, koja će mu kasnije doći glave. Kada se sa oko 50 godina penzionisao, lekari su mu zbog azbesta u plućima davali svega dve godine života. Ipak, Brian se preselio u Tursku, gde je kupio nedovršenu kućicu čije su temelje zapljuskivali talasi Egeja, sreo ljubav svog života i uspeo da prevari lekare za dobrih 10 godina. Živeo je od penzije i povremenog vođenja turista u posmatranje ptica.

Tako smo se i upoznali. Jedino što je mene, iz samo njemu znanog poriva, u ptičarenje vodio iz prijateljstva, a ne honorara radi. Njegovim Land Cruiserom smo obišli slanu lagunu Tuzla, u rimsko doba luku Bargiliju, gde smo posmatrali vivka ostrugaša i kudravog nesita, unutrašnjost Bodrumskog poluostrva - posmatrali krškog sokola i orla zmijara kako u letu guta zmiju (!), reku Akyol sa brojnim žbunjarima i modrovranama, te Uyku Vadisi (Snenu dolinu) sa crnoglavom strnadicom.

Podno razgranatog oraha u senci litice i uz stalni šum slapa, Uyku Vadisi je čarobno mesto, koje vas čini pospanim i nevoljnim da ga napustite. Pred neumitnim napredovanjem raka pluća, i Brian je zaspao... pod krošnjom oraha u Snenoj dolini.

 

 

 

O ptičarenju s Brianom:  http://blog.b92.net/text/10639/Hamza-Uyku-Vadisi-i-Bargilija/