A sta ako su u pravu?

Dugo je padala kisa.Nebo se spojilo sa zemljom i kao da je pretilo poplavu sveta.Bio je to jedan od onih dana kada vas bas nista nije moglo raspoloziti.Citanje,muzika,film,bas sve je bilo dosadno i zamarajuce.Gledajuci kroz prozor trazio sam mesto u proslosti u kome bi se mogao sakriti i pobeci.Zasto cutis?nije bilo odgovora,ako sam ti dosadila reci mi da znam,slegao sam ramenima,uzdahnula je zalupila vratima,jos je nesto rekla ali nisam mogao cuti vise sta.Tumarao sam hodnicima proslosti i trazio,kao da sam negdje nesta zaboravio ili izgubio,nesta jako vazno zbog cega nisam cela licnost.Deo mene je ostao negdje i ja sam resio da ga pronadjem.Susretao sam se sa razlicitim licnostima iz moje proslosti.Srecuci sebe u tom putovanju svakoga puta sam nailazio na sasvim drugu licnost od ove koja sam sada.Zar bas neces da mi kazes zasto cutis?Od jutros si sav nikakav,kazi mi sta te muci,gledao sam je bledo,prisla je i pomazila me po licu,kazi mi sta..moj pogled joj je presekao recenicu,dobro samo da znas da me brines.18 Avgust 2003,necu pamtiti zabog rodjendana i zurke na kojoj su bili moji prijatelji,jer takvih je bilo mnogo.Ko je te letnje noci,zauvek zarobio moje bice,cije usne su poljubcem zapecatile moju sudbinu?Kad dvoje gledaju jedno drugo u oci,i bez reci pricaju,bez dodira se miljuju,duse su nihove u tom momentu spojene,i jedno dise za drugo.I kao da sam u tom trenu presao u drugu dimenziju,neznam kako ali znam da sam sada ovde i gledam ovu kisu koja i dalje pada,izpruzi ruku,stvarna je.Znam da sam u nekom drugom svetu sa tobom,nekad u snoivima me zoves,ispruzenih ruku,lice ti sija,i gubis se,ne brini ja sve znam...Hoces li da..stala kisa prekidoh je,idemo negdje,razvukla je osmeh,i poljubila me.