Anatomija jedne smrti-prvi deo

Može li se bolesti i smrti gledati u oči. Teško je, ali dodje i taj trenutak. Od trenutka kada saznate za bolest i gotovo izvesnu smrt neke bliske i drage osobe, imate jedan period šoka i prepadnutosti. Totalna konfuzija osećanja, a naravno preovladjuje, tuga, nemoć, bol. Nakon te zbrkanosti neverice, očaja i bespomoćnosti krećete da se konsolidujete. Ok dijagnoza je ta, lekari kažu to i to, tu su prognoze koliko je vremena još ostalo. U mom slučaju, rečeno je da će moj otac živeti najduže mesec do dva. Ne treba gubiti vreme, odmah krenuti u napad. Bioenergetičari, travari, nuticionisti, čudotvorci. Koju terapiju izabrati? Lečenje hranom, biljem, elektromagnetnim talasima, akupunktura ili tradicionalnom medicinom. Praviti kombinaciju tradicionalne i alternativne medicine. Saveti pljušte na sve strane. Prijatelji zovu telefonom, ostavljaju telefone čudotvoraca koji sve leče koji vraćaju iz mrtvih, produžavaju život decenijama, pričaju neverovatne priče. Nekako ti se vraća optimizan. Preko potreban. Ti veruješ. Ma šta veruješ ti zanš da će sve biti dobro. Ali šta odabrati. tu nastaje problem. Teško se odreći zvanične medicine, a alternativa deluje primaljivo. Pomogla je mnogima.Javlja se još jedan problem. Moja mama veruje komšinici, dugogodišnjoj prijateljici. Ona je lekar, ona je bog.Ona je rekla da je ostalo jeos samo mesec do dva. Pokušavam da je ubedim da kažem daje svaki organizam drugačiji da reaguje drugačije da će sa tatom biti drugačije. Ne vredi. Pokušavam da predložim  neke druge meteode ne vredi. Sukob je najmanje što nam je svima potrebno.Šta dalje? Važana napomena, ocu nismo rekli dijagnozu. On vidi da mu nije dobro, ali mi smo dolučili da mu ne kazemo. tako smo procenili. Tako je bolje. On je jako osetljiv i voli nas previše, mislimo da bi ubrzao svoju smrt. Potpuno bi se predao. Ovako sve pripisujemo godinama. Svi se pravimo kao da se nista ozbiljno ne dešava. Očevo stanje se objašpnjava godinama. On ima 81. u februaru će biti 82. Svi igramo svoje uloge. On kaze da veruje da će se oporaviti. Ja kad god dodjem da ga vidim svakog vikanda, kazem kako izgleda bolje nego prošli put. Mama to potvrdjuje i tako u krug. Od svih silinih terapija koje sam imala na umu ni jednu ne primenjujemo. Lekari su rekli, tumor je na takvom mestu da nema operacije, pojavile su se metastaze i nema smisla primeniti bilo kakvu zračnu terapiju niti cictostatike. Ostaje jedino da se čeka. Čekati, a unapraed zanti da je loš da je ishod smrt  jako je teško. Mnogo boli. Kako to preživeti? Ja sam našla način. Provodim što je više vremena moguće sa ocem. Nije lako živimo u različitim gradovima. Oko NG sam uzela kraći odmor i bila 9 dana sa njim. I bilo je predivno. Mislim da je to jedan od Božića koji ću pamtiti dok sam živa. Srećana sam što sam osim dugih i lepih razgovorakoje smo vodili  uspela da mu pročitala celu jednu knjigu. Bio je srećan, jako srećan, jer zbog godina slabo vidi, a zbog bolesti koncentracija mu je slaba.Uživao je. Komentarisao jezik, poruku kao da je sa decom u učionici. Ponovo je bio profesor književnosti u učionici. Ja sam bila sva njegova deca i učenici pažljivo sam ga slušala i pratila. Zapravo sam uživala. Za ovaj vikend spremila sam novu knjigu. Ako imate neki predlog za čitanje budite ljubazni recite da nabavim. Želela bih da mu što duže čitam i da mu čitam najbolje od najboljeg. Unapred hvala.