Jedna

Ima jedna…bezobrazna

Startovala me preko MSN-a…uzas jedan

Kaze, svidja joj se kako pisem…ma kakvo pisanje, kazem ja, sve je to fikcija

Ma nema sanse…misli ona da sam ja nekakva romanticna dusa…svasta. Mani se devojko corava posla, gadna sam ja sorta. Pisem ono sto ne mislim, govorim onako kako pisem…tuga pregolema. Nikako da joj u glavu utuvim. A lepa glava…pametna,plava. Nije da sam ravnodusan. Samo mi krivo…

Oce, veli, da me upozna. Oce da se uveri, oce da se razuveri. Oce da mi pogled sretne. Ma nisam ja drukciji od ostalih, ko i svaki balkanac koji bi da metne… Kako da joj kazem, kako da joj dokazem…da joj u stvari samo pomazem? Nema,plava glava, ona prava, misli bice strava…

U iluziji zivis, rekao sam joj, nisam ja ni blizu toga…tako mi Boga, gledaj da me izbegnes. Ja duse jedem, hranim se njima…javno, pred svima…ona glavom klima…kaze mi da lupam. Ma svi sto pisu nisu dobri ljudi…ona se cudi…ja joj kazem pravo. Okreni se  od mene, nemoj reci zdravo. Mlada si i lepa, nije ti jos vreme…

Insistira ona, uporan sam ja. Pocela i da kuka, bezobrazan sam, kaze. Mislio sam da to pomaze. Al ne lezi vraze, usla mi pod kozu, sad je kasno, ne vredi da se laze. Pametna je mala, i jos joj se svidjam…pitam samog sebe, da li lud sam stvarno? Pa nikoga ne vidjam, mogao bih malo.

Rekoh joj na koncu, ako bas zeli…mozemo na pice, ili tako nesto…preduhitri me vesto, oce pored vode, negde da se seta. Gde nema guzve, oce da me slusa,a da niko ne smeta. Ali sta da pricam, o cemu da zborim? Pa i sam se tesko sa mislima borim. Plasim se da ne izgorim…

I tako, ne znam sad sta da radim…kasno je da se vadim. Progut’o sam mamac, ili je to ona…mozda je to tako trebalo,vise  nemam pojma. O majka mu stara, izlazak bez para, a mozda ce i da se kara? Ako voli moje redove, ako voli moja slova…nemam zasto da se plasim...jer na kraju, ja sam stari lisac, pored toga nabedjeni pisac. Serbedzijo, brate…da li ce zene ikada da shvate ?