Literatura

На Савиндан је рођен Лукијан Мушицки

miloradkakmar RSS / 26.01.2009. u 22:18

  Да ли је случајност да се на Савиндан , 27. јануара родио Лукијан Мушицки, владика , просветитељ, песник, полиглота...? Верујем да није.  Великан који је био испред свог времена, а о њему се тако мало зна ! Нема годишњицу, ретко се спомиње његово име, сем у родном Темерину  у  којем однедавно  име  Лукијаново  носе  културни центар, средња школа , извиђачка организација. Испред општинског здања псoтављена је биста Лукијана Мушицког.

 Нудим вам одабране реченице из текстова  умних људи који су увидели значај  Мушицког у српској књижевности, развоју језика , писмености и културе.

 

    Породица Емушицки прешла је из ваљевског краја, из села која се зову горњи и доњи Мушић. Породица је носила име Мушићани, које је у пописима становништва измењено у Мушицки. Отац песников учио је богословске школе у Новом Саду 1762/3. и према предању знао Јована Рајића. Лука (у монаштву Лукијан) рођен је у Темерину (Бачка)27.јануара 1777. Учио је најпре код даскала Павла Младеновића у Темерину, потом у Тителу, где је један његов сродник (Сава Поповић) био учитељ. Похађао је потом у Тителу немачку школу две године и ту је научио немачки. У Новом Саду и Сегедину учи гимназију и мађарски језик. С јесени 1794. Мушицки је у Пешти на студијама филозофије и права. Издржавао се дајући кондиције.
 Већ тада на студијама Мушицки се и сам почиње бавити поезијом. У Пешти он је студирао заједно са песником Михаилом Витковићем и завршивши студије имао је већ широко образовање, на основу којег ће касније Скерлић закључити да је Мушицки "најобразованији српски писац свога времена". Његово образовање обухватило је поред увида у античке изворе и познавање немачке, руске, мађарске и енглеске књижевности. У Пешти је научио грчки, италијански и француски.
Личне и књижевне везе с мађарским писцима класицистима, са Рајнишем, Вирагом, Баротијем и Казинцијем биле су у складу са општом оријентацијом Мушицког.

 После завршених студија Мушицки се носио мишљу да заједно са песником Атанасијем Стојковићем оде у Русију, али га од тог корака одвраћа породица, па чак и Стратимировић.. Мушицки тако одустаје од пута у Русију и буде пострижен у Гргетегу новембра 1802. и узме у монаштву име грчког античког сатиричара Лукијана Самосаћанина.У Карловцима 1803. Мушицки је постао придворни ђакон митрополита. Децембра 1805. постао је архиђакон, а дотле је био и професор на Карловачкој богословији. Како су на богословији учили и ученици других школа, године 1805. код Мушицког је слушао предавања и млади Вук Караџић. Коју годину раније, под утицајем Хердерових идеја, Мушицки се занимао за српско усмено песништво и 1803. писао Исидору Путнику да му забележи шта зна о "простом народа нашег спевању... оно што народ увеселенија свога и разговара (ради) пева и казује". Исти захтев поновио је и пред својим ученицима, међу којима је био и Вук, па то спада у прве подстицаје које је Вук добио у овом правцу још пре додира с Копитаром. Касније, Мушицки је и даље показивао жив интерес за народне песме и усмену књижевност и Теодора Петровић је утврдила да је преко стотину песама које је Вук унео у своје збирке – забележио и Вуку ставио на располагање Лукијан Мушицки.. Свето писмо је читао у оригиналу. Његова поезија у то време (низ ода и еклога, као и нешто младалачке галантне лирике) још се креће у водама рокајне версификације. У то време Мушицки се упознаје с Копитаром, и овај 1809. пише о Мушицкоме Добровском, помињући његов спис Serbia docta, за који помишља да би се могао у Пешти штампати.
Коришћење српског народног језика у делима високога стила значило је да Мушицки узима да је тај језик равноправан у књижевности славјанском, дакле црквеном језику.Мушицки тада шаље Вуку и Копитару у Беч на преглед и штампање своје оде, износи своје назоре о граматици. . Мушицки је у својим одама, писмима и епиграмима често дискутовао питања везана за Вуков рад, дао му је нацрте за писмена ћ и ђ и Вук их је усвојио, усвајајући на тај начин она иста писмена за ове гласове која су и пре Мушицког била у оптицају у српској монашкој средини, на пример код Венцловића. . Године 1821. дао је лирско-дидактичку песму Глас арфе шишатовачке, која је изазвала талас одзива у стиху. "Одзиви арфи шишатовачкој" пунили су странице српских гласила двадесетих година XIX века и створили Мушицкоме углед најистакнутијег српског песника. Он се тако нашао на челу школе српског класицизма, на челу друге генерације српских класициста, и то у часу када је српски класицизам достизао врхунац популарности. Разлози оваквог угледа били су засновани на многим песничким особеностима дела Лукијана Мушицког. Он је био формално најразноврснији песник српског класицизма; жанровски он је такође био један од најсвестранијих и неговао је песничке врсте од оде и елегије до еклоге, епистоле, епиграма, епитафа, епиграфа. Тематски његово песништво представља веома лепо мисаона поезија, која поставља питања настанка света и човека у њему, песнички пејсаж и његови описи природе даће печат класицизму друге генерације, он негује родољубиву лирику веома критички настројену. Она се управо овом скептичном нотом разликује од родољубља романтичара, које често наивније звучи од горког родољуба Лукијана Мушицког или касније Стерије.

По наредби Стратимировића 1823. године извршена је ревизија читаве истраге над Мушицким, дугови су са њега пренети на манастир и Мушицки је одређен за администратора упражњене горњокарловачке дијецезе у Хрватској и он јануара 1824. одлази у Плашки, у владичанску резиденцију. У Плашком Мушицки је радио као и у Шишатовцу: даје се на подизање запуштеног манастирског имања, оснива српску централну школу, издржава о свом трошку четрдесет ученика, и утемељује двогодишње училиште за свештенике.
 Био је изузетно популаран у периоду између 1820. и 1840. године, а његов ,,Глас арфе шишатовачке,, наишао је на више одјека но и један српски песнички производ пре њега. Велики Копитар га је називао ,,Српским Хорацијем,, а Шафарик ,,кнезом српских песника,,. За Његоша он је ,,геније рода,,, а за Ђуру Даничића је ,,отац новије српске књижевности,,.

 Гроб му је у Карловцу. На мрамору с предње стране пише ,,православном Епископу Славном српском пјеснику Лукијану Мушицком диже споменик признање српског народа,,.
Са задње стране је написано: ,,рођен у Темерину г. 1777. Епископ од године 1828. до год. 1837. Упокојио се дне 15. марта 1837. год.,,. Смрт Мушицког имала је снажан одјек. Његош је певао поводом смрти Мушицкога:

 

    Храм се српских Музах разруши на вјеки,

    Увјехнуше вјенци пастира и пјевца;

    Паде ступац. снажни отеческе цркве,

    Катедра је пуста, а лира пребјена,

    Мушицкога нема, началника кина!

 

 У сенци нових књижевних нараштаја који су прихватили романтизам судило се веома строго о Мушицком и његовој школи. О стотодишњици смрти Васа Стајић је 1938. године саставио један избор песама Лукијана Мушицког и то је једина књига у којој савремени читалац може да се шире обавести о књижевном напору негдашњег "кнеза српских песника".



Komentari (15)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

taube taube 23:03 26.01.2009

oda pravoslavnom episkopu

Svaka čast za ovakav tekst. Mislim da smo mnoge naše velikane gotovo zaboravili a Mušickog pogotovo. Potrebno je više ovakvih tekstova; samo bih dodala nešto što je napisao učenik Mušickog: ''Narodu se na silu može uzeti sve, ali mu se na silu ništa ne može dati''-Vuk Stefanović Karadžić
Srpskom narodu koji je tako poseban neophodno je podsećanje na ono što zaboravlja.Ovaj tekst je jedno od takvih podsećanja
dunja73 dunja73 00:15 27.01.2009

Re: oda pravoslavnom episkopu

Svaka mu cast koliko je jezika govorio ,posebno za grcki ...
miloradkakmar miloradkakmar 00:46 27.01.2009

Re: oda pravoslavnom episkopu

taube
Svaka čast za ovakav tekst. Mislim da smo mnoge naše velikane gotovo zaboravili a Mušickog pogotovo. Potrebno je više ovakvih tekstova; samo bih dodala nešto što je napisao učenik Mušickog: ''Narodu se na silu može uzeti sve, ali mu se na silu ništa ne može dati''-Vuk Stefanović Karadžić
Srpskom narodu koji je tako poseban neophodno je podsećanje na ono što zaboravlja.Ovaj tekst je jedno od takvih podsećanja


Kada se u Temerinu pre sedam-osam godina započeo u javnosti češće spominjati Lukijan i postavljanje njegove biste, Srbi su se protivili tome misleći da je Mađar , a nažalost , mnogi i danas tako misle. Inače, još pre 2o-ak godina bio je urađen " model"-kalup " za bistu, međutim tadašnje opštinske strukture su smatrale da nije vreme, ustavri nisu ništa znale o Lukijanu Mušickom.
miloradkakmar miloradkakmar 01:12 27.01.2009

Re: oda pravoslavnom episkopu

dunja73
Svaka mu cast koliko je jezika govorio ,posebno za grcki ...



Malo se istoričara književnosti, teoretičara, kritičara zanimalo za delo Lukijana Mušickog. Uglavno je to bilo pre Drugog svetskog rata odakle se crpila " građa " da se o njemu piše., što je svakako dobro, ali nedovoljno.
Knjiga eseja, dr Save Damjanova “Apokrifna istorija srpske (post)moderne” - novo citanje tradicije , trebala bi da uspostave nove relacije i vrednosti i kada je u pitanju Mušicki o kome govori u eseju " Pesništvo Lukijana Mušickog u (post)modernoj perspektivi ".
112358oo 112358oo 12:19 27.01.2009

Глас арфе шишатовачке

milorade, veliko hvala!

tražim i ne ide mi da pronađem Глас арфе шишатовачке, te ću ovde ostaviti samo jedan njen deo.....

Над самим собом најтежа победа!
Не дај да расту заједно с силама
Ти тајни врази твои. Вољу
Најпре под јарам подвергни ума.
miloradkakmar miloradkakmar 15:31 27.01.2009

Re: Глас арфе шишатовачке

112358oo
milorade, veliko hvala!

tražim i ne ide mi da pronađem Глас арфе шишатовачке, te ću ovde ostaviti samo jedan njen deo.....

Над самим собом најтежа победа!
Не дај да расту заједно с силама
Ти тајни врази твои. Вољу
Најпре под јарам подвергни ума.



Kasnije ću postaviti celu pesmu .Trenutno nisam u mogućnosti.
miloradkakmar miloradkakmar 19:26 27.01.2009

ГЛАС (Х)АРФЕ ШИШАТОВАЧКЕ




ГЛАС (Х)АРФЕ ШИШАТОВАЧКЕ

/ У Шишатовцу 1821. /


О, ако сам ти икада, музо, ја
Са песмом сербском, земни , угодио
(У самој беди с тобом срећан);
Варвит ми сладошћу обли данас!

Приведи струне победоносно у
Согласје. Данас песмуниспошљи ми,
Која ће живит' док је сербска
Племена јарким под сунцем! Младим,

Ви'ш, готовим се певати Сербљима;
Семена сејат' нежна у сердца, и
Душе по светој вољи твојој!
Певцима име и славу дајеш.

У теби гледим, сербска о јуности,
Млад народ сербски. Потом си надежда
Оцева. Потом силна брига
Њи(х)ова, умом и тело здрава

Да будеш. Потом своја скровишта
Подашном руком радо отварају,
Да вечну срећу теби милој
Створе и народној чести дигну

Стуб! Ти си мени њива желајема,
На којој желим, док је у телу дух,
Семена чиста Доброг, Красног,
Истинитог сејати, теби, роду

За златну жетву! Труд је тај једини
На општем пољу свију најслађи и
Свободан от клевете подле,
Кивна угризања, грозни (х) стрела.

Сердца вам стоје нравном зидару на
На свак час отворена. Дух родољубиви,
Рад в храму задужбине зидат' ,
Не чека времена бољег, к труду с'

Предаје; краси лик добродетели
По вечном вкусу; слади са трудом труд .
Напуту среће младеж даје
Дан благодарности благодеју.

Тим јој , ти, мене,народа геније
Навек учини: мудрост нам долази
С Олимпа. Дај, казуј под перо
Правила полезна; пут ко срећи

Отвори. Чујте! Народ ће с' родит' из
Вас сербски. Може постати народ млад
Каквим сам (х)оће, кад нам њиме
Штедар и праведан скиптар влада

И поверења к сопственим силама
Оклоп на груди носи. Који оставља
Сам себе, туђе данас није
Помоћи достојан. Много може

Род храбри, зашт' му с' чини да може он.
Познајте најпре Сербљином Сербљин чим'
Је, пак свом снагом духа, сердца
Слож'те с' да светињу обдержите.

Через мене знате!Та вам је прадедни
Језик и вера; свети и грађански
Оцева стари обичај:
Стара без основа зла је новост!

Гледајте како царства сограђени
По пољу свога језика ревнивим
Борењем спеше к светој цели.
Сербљин међ' первима бити може!

Изображење народу нравствену
Моћ даје, јачу груба исполина.
Води в согласје ум и средце.
Дарове муза присвоји род.

Свак себи мету силама сво(ј)има
Изабери сходну рано и шествуј к њој
Скор. Штеди за њу силе тела.
Взаименом помоћју ум и тело

Свагда су венац славе добили.
У жару лета храбро Улису дај
Следуј! “Претерпи, уздржи се!”
Те су нам мудрости двер'ма речи.

Позно се кају, ментора лишени!
Измисли твердо, верно па свршуј то.
Без посведневне крепке воље
К цели с' не долази! Бежи време!

Премудрост вечна управља вселеном!
Силна јој љубав к твар'ма диханија;
Ко сваком добру даје време.
Људи су весници, носци тога !

То ако уму ценити, ползоват'
Се њим; онда су божје воље, па
И силе снаследници. Тешко
Томе, бездејствије ком је слатко!

Зажели, смисли, љубавју внутрени
Зажежи орган к намери полезној.
Без потпетице коњ не лети.
Успећеш, право тек трчи к цели.

Многи су к слави путови, к блаженом
Животу стазе различне! Размисли
Ко(ј)им ћеш путем ширим, којом
Стазицом поћи, па иди срећан!

Много препона имаћеш, даљњом ти
На путу. Храбри с' ! Борбом се твори муж.
На вама штит мој. Много човек
тајни врагова у себи носи.

На стране с' тужи, несрећним али га
Све чини свој. Најпре победи те,
Лако ћеш стране, били јавни,
Или у мраку, победит' моћи.

Над самим собом најтежа победа !
Не дај да расту заједно с силама
Ти тајни врази тво(ј)и. Вољу
Најпре под јарам подвергни ума.

Ненаучена служити, владаће
Немудро с тобом. Сили мечтателној
Утесни предел: свог живота
оставља та у мними лети.

У недостатку бедственост није ти;
У жеђи к вешт'ма неситој лежи та !
Излишност жеље срежи равно
Силама; биће ти душа мирна.

Затвори твоје битије у перси
И те огради мудрошћу; нећеш ми
Ти зле бит' среће.Зло најтеже
Кад си га привео самим собом !

Лакше је кад ти сувом на путу на
Врат браћа силом варварски наметну.
Ах, Аристида, Фокиона,
Сократа, Милоша, опомен'те се.

У ланцу беде блажен је , средце ком'
Порок, злодејство, на брата бачено
Зло, нит' на јави нити у сну,
Подобно черву не гризе. Памти !

Научи с' рано дужности званија
Претпочитоват' склоност'ма милима!
Научи с' сност' судбу: свега
Лишити с' кад добродетељ иште!

Крик сербског рода звезде домаша већ
Противу злобе, зависти, неслоге!
Дај , роде, преобуци с' в нову
Ризу доброте и божја света!

На вас погледа младежи цели свет !
Од вас чека то Немања тиха сен!
Доста! На стол вам мећем знаке
Намере путне: избер'те себи.

Представи взору, о, Теодоровићу,
Те знак к цели. Младеж нек' често њи(х)
Погледа; цел удуби духу.
Једноме не, ал' све можно свима !
112358oo 112358oo 02:04 28.01.2009

Re: ГЛАС (Х)АРФЕ ШИШАТОВАЧКЕ

hvala puno!

čitam već nekoliko puta Глас (x)арфе шишатовачке... tražim po internetu šta još mogu da pronađem..... da je živeo u vreme kada se srbija posle četvorovekovnog ropstva budila, da je isticao veru, jezik i stare srpske običaje, da se pesmom obraćao onima koji nisu morali, a hteli su da potpadnu pod nesrpski književi uticaj, da je govorio da pisci koji osnovu svoje poetike nemaju u kulturi naroda iz kojeg potiču ne mogu biti veliki pisci, da je opevao da uvek treba govoriti istinu, težiti pravdi, opštem dobru i časnosti, te slaviti i uzdizati poeziju svoga naroda i time svoju državu, da je želeo da izgradi porušeno, da izgradi neizgrađeno, da je tražio srbiji mesto u sadruštvu sa drugim kulturama..... da je ukazivao na put kojim srbija treba da krene, ali i da srbija tim putem krenula nije....

i da li je slučajno što je lukijan mušicki rođen na savindan.... i ja mislim da nije....
miloradkakmar miloradkakmar 19:27 27.01.2009

ГЛАС (Х)АРФЕ ШИШАТОВАЧКЕ




ГЛАС (Х)АРФЕ ШИШАТОВАЧКЕ

/ У Шишатовцу 1821. /


О, ако сам ти икада, музо, ја
Са песмом сербском, земни , угодио
(У самој беди с тобом срећан);
Варвит ми сладошћу обли данас!

Приведи струне победоносно у
Согласје. Данас песмуниспошљи ми,
Која ће живит' док је сербска
Племена јарким под сунцем! Младим,

Ви'ш, готовим се певати Сербљима;
Семена сејат' нежна у сердца, и
Душе по светој вољи твојој!
Певцима име и славу дајеш.

У теби гледим, сербска о јуности,
Млад народ сербски. Потом си надежда
Оцева. Потом силна брига
Њи(х)ова, умом и тело здрава

Да будеш. Потом своја скровишта
Подашном руком радо отварају,
Да вечну срећу теби милој
Створе и народној чести дигну

Стуб! Ти си мени њива желајема,
На којој желим, док је у телу дух,
Семена чиста Доброг, Красног,
Истинитог сејати, теби, роду

За златну жетву! Труд је тај једини
На општем пољу свију најслађи и
Свободан от клевете подле,
Кивна угризања, грозни (х) стрела.

Сердца вам стоје нравном зидару на
На свак час отворена. Дух родољубиви,
Рад в храму задужбине зидат' ,
Не чека времена бољег, к труду с'

Предаје; краси лик добродетели
По вечном вкусу; слади са трудом труд .
Напуту среће младеж даје
Дан благодарности благодеју.

Тим јој , ти, мене,народа геније
Навек учини: мудрост нам долази
С Олимпа. Дај, казуј под перо
Правила полезна; пут ко срећи

Отвори. Чујте! Народ ће с' родит' из
Вас сербски. Може постати народ млад
Каквим сам (х)оће, кад нам њиме
Штедар и праведан скиптар влада

И поверења к сопственим силама
Оклоп на груди носи. Који оставља
Сам себе, туђе данас није
Помоћи достојан. Много може

Род храбри, зашт' му с' чини да може он.
Познајте најпре Сербљином Сербљин чим'
Је, пак свом снагом духа, сердца
Слож'те с' да светињу обдержите.

Через мене знате!Та вам је прадедни
Језик и вера; свети и грађански
Оцева стари обичај:
Стара без основа зла је новост!

Гледајте како царства сограђени
По пољу свога језика ревнивим
Борењем спеше к светој цели.
Сербљин међ' первима бити може!

Изображење народу нравствену
Моћ даје, јачу груба исполина.
Води в согласје ум и средце.
Дарове муза присвоји род.

Свак себи мету силама сво(ј)има
Изабери сходну рано и шествуј к њој
Скор. Штеди за њу силе тела.
Взаименом помоћју ум и тело

Свагда су венац славе добили.
У жару лета храбро Улису дај
Следуј! “Претерпи, уздржи се!”
Те су нам мудрости двер'ма речи.

Позно се кају, ментора лишени!
Измисли твердо, верно па свршуј то.
Без посведневне крепке воље
К цели с' не долази! Бежи време!

Премудрост вечна управља вселеном!
Силна јој љубав к твар'ма диханија;
Ко сваком добру даје време.
Људи су весници, носци тога !

То ако уму ценити, ползоват'
Се њим; онда су божје воље, па
И силе снаследници. Тешко
Томе, бездејствије ком је слатко!

Зажели, смисли, љубавју внутрени
Зажежи орган к намери полезној.
Без потпетице коњ не лети.
Успећеш, право тек трчи к цели.

Многи су к слави путови, к блаженом
Животу стазе различне! Размисли
Ко(ј)им ћеш путем ширим, којом
Стазицом поћи, па иди срећан!

Много препона имаћеш, даљњом ти
На путу. Храбри с' ! Борбом се твори муж.
На вама штит мој. Много човек
тајни врагова у себи носи.

На стране с' тужи, несрећним али га
Све чини свој. Најпре победи те,
Лако ћеш стране, били јавни,
Или у мраку, победит' моћи.

Над самим собом најтежа победа !
Не дај да расту заједно с силама
Ти тајни врази тво(ј)и. Вољу
Најпре под јарам подвергни ума.

Ненаучена служити, владаће
Немудро с тобом. Сили мечтателној
Утесни предел: свог живота
оставља та у мними лети.

У недостатку бедственост није ти;
У жеђи к вешт'ма неситој лежи та !
Излишност жеље срежи равно
Силама; биће ти душа мирна.

Затвори твоје битије у перси
И те огради мудрошћу; нећеш ми
Ти зле бит' среће.Зло најтеже
Кад си га привео самим собом !

Лакше је кад ти сувом на путу на
Врат браћа силом варварски наметну.
Ах, Аристида, Фокиона,
Сократа, Милоша, опомен'те се.

У ланцу беде блажен је , средце ком'
Порок, злодејство, на брата бачено
Зло, нит' на јави нити у сну,
Подобно черву не гризе. Памти !

Научи с' рано дужности званија
Претпочитоват' склоност'ма милима!
Научи с' сност' судбу: свега
Лишити с' кад добродетељ иште!

Крик сербског рода звезде домаша већ
Противу злобе, зависти, неслоге!
Дај , роде, преобуци с' в нову
Ризу доброте и божја света!

На вас погледа младежи цели свет !
Од вас чека то Немања тиха сен!
Доста! На стол вам мећем знаке
Намере путне: избер'те себи.

Представи взору, о, Теодоровићу,
Те знак к цели. Младеж нек' често њи(х)
Погледа; цел удуби духу.
Једноме не, ал' све можно свима !
112358oo 112358oo 10:53 29.01.2009

Re: ГЛАС (Х)АРФЕ ШИШАТОВАЧКЕ

evo, još jednom ostavljam svoj komentar, nisam siguran da si ga video gore između dve (x)арфе....

ako jesi, izvinjavam se na dupliranju....

hvala puno!

čitam već nekoliko puta Глас (x)арфе шишатовачке... tražim po internetu šta još mogu da pronađem..... da je živeo u vreme kada se srbija posle četvorovekovnog ropstva budila, da je isticao veru, jezik i stare srpske običaje, da se pesmom obraćao onima koji nisu morali, a hteli su da potpadnu pod nesrpski književi uticaj, da je govorio da pisci koji osnovu svoje poetike nemaju u kulturi naroda iz kojeg potiču ne mogu biti veliki pisci, da je opevao da uvek treba govoriti istinu, težiti pravdi, opštem dobru i časnosti, te slaviti i uzdizati poeziju svoga naroda i time svoju državu, da je želeo da izgradi porušeno, da izgradi neizgrađeno, da je tražio srbiji mesto u sadruštvu sa drugim kulturama..... da je ukazivao na put kojim srbija treba da krene, ali i da srbija tim putem krenula nije....

i da li je slučajno što je lukijan mušicki rođen na savindan.... i ja mislim da nije....
miloradkakmar miloradkakmar 18:09 29.01.2009

Re: ГЛАС (Х)АРФЕ ШИШАТОВАЧКЕ

112358oo
evo, još jednom ostavljam svoj komentar, nisam siguran da si ga video gore između dve (x)арфе....

ako jesi, izvinjavam se na dupliranju....

hvala puno!

čitam već nekoliko puta Глас (x)арфе шишатовачке... tražim po internetu šta još mogu da pronađem..... da je živeo u vreme kada se srbija posle četvorovekovnog ropstva budila, da je isticao veru, jezik i stare srpske običaje, da se pesmom obraćao onima koji nisu morali, a hteli su da potpadnu pod nesrpski književi uticaj, da je govorio da pisci koji osnovu svoje poetike nemaju u kulturi naroda iz kojeg potiču ne mogu biti veliki pisci, da je opevao da uvek treba govoriti istinu, težiti pravdi, opštem dobru i časnosti, te slaviti i uzdizati poeziju svoga naroda i time svoju državu, da je želeo da izgradi porušeno, da izgradi neizgrađeno, da je tražio srbiji mesto u sadruštvu sa drugim kulturama..... da je ukazivao na put kojim srbija treba da krene, ali i da srbija tim putem krenula nije....

i da li je slučajno što je lukijan mušicki rođen na savindan.... i ja mislim da nije....


Promašio sam prvi komentar, verovatno zbog dužine " arfe šišatovačke " /35 strofa puta dva /

da je ukazivao na put kojim srbija treba da krene, ali i da srbija tim putem krenula nije...


Igore , da pošaljemo " Arfu " voditeljima naše države , da je isčitavaju malkice , ne moraju odjednom sve , strofu po strofu...
112358oo 112358oo 18:42 29.01.2009

Re: ГЛАС (Х)АРФЕ ШИШАТОВАЧКЕ

Igore , da pošaljemo " Arfu " voditeljima naše države , da je isčitavaju malkice , ne moraju odjednom sve , strofu po strofu...

bilo bi lepo milorade..... ali možda ne danas..... danas sam naučio važnu lekciju o demokratiji i slobodi govora.... neću ovde, kod libkonz-a u tekstu No comment je mnogo toga rečeno.....
constrictoria92 constrictoria92 23:23 27.01.2009

Mnogi nasi

izistinski velikani su zakopani duboko u koferima proslosti...
Hvala tebi sto si bar jednog od njih oziveo nanovo ovim textom i pruzio ljudima uvid u lik i delo Musickog.
nadam se da se neces zaustaviti na njemu...
preporuka i za tebe i za text!
miloradkakmar miloradkakmar 00:08 28.01.2009

Re: Mnogi nasi

constrictoria92
izistinski velikani su zakopani duboko u koferima proslosti...
Hvala tebi sto si bar jednog od njih oziveo nanovo ovim textom i pruzio ljudima uvid u lik i delo Musickog.
nadam se da se neces zaustaviti na njemu...
preporuka i za tebe i za text!


Mnoštvo je znamenitih ličnosti iz dalje ili bliže istorije koji se iz raznolikih razloga jednostavno ne spominju. Da li su u svoje vreme bili preskormni , nenametljivi ili se pak nisu dopadali tadašnjoj naučnoj , kulturnoj, političkoj eliti, otkrićemo samo ukoliko začeprkamo " u kofer prošlosti ".
Ljudi godinama , npr , žive u ulici sa određenim imenom , a da o njemu ništa ne znaju. Kada u medijima to ime spomene neki aktuelan zvučni lik onda odreaguju sa " vidi, vidi..pa zar je moguće !?".Nažalost slična je situacija i sa većim brojem "intelektualaca", kako bi rekao jedan moj prijatelj : "znaju da se prekrste , ali beže od krsta".
Nastavljam čeprkanje.
Zahvaljujem na preporukama.
miloradkakmar miloradkakmar 00:10 28.01.2009

Re: Mnogi nasi

constrictoria92
izistinski velikani su zakopani duboko u koferima proslosti...
Hvala tebi sto si bar jednog od njih oziveo nanovo ovim textom i pruzio ljudima uvid u lik i delo Musickog.
nadam se da se neces zaustaviti na njemu...
preporuka i za tebe i za text!


Mnoštvo je znamenitih ličnosti iz dalje ili bliže istorije koji se iz raznolikih razloga jednostavno ne spominju. Da li su u svoje vreme bili preskormni , nenametljivi ili se pak nisu dopadali tadašnjoj naučnoj , kulturnoj, političkoj eliti, otkrićemo samo ukoliko začeprkamo " u kofer prošlosti ".
Ljudi godinama , npr , žive u ulici sa određenim imenom , a da o njemu ništa ne znaju. Kada u medijima to ime spomene neki aktuelan zvučni lik onda odreaguju sa " vidi, vidi..pa zar je moguće !?".Nažalost slična je situacija i sa većim brojem "intelektualaca", kako bi rekao jedan moj prijatelj : "znaju da se prekrste , ali beže od krsta".
Nastavljam čeprkanje.
Zahvaljujem na preporukama.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana