Koga, zašto i kako štiti zaštitnik građana (ombudsman)?

/ 26.08.2007. u 10:34

Komentari: 68
Čitanost: 34118
/
Preporuke: 2160
/

Zaštitinik građana/građanki je nezavisna institucija (često se zove i "ombudsman") čije su nadležnosti određene odgovarajućim zakonom, a osnovni cilj mu je zaštita građana (građanki, dece, poreskih obveznika, svih) od loše državne uprave.Ova institucija postoji u 130 zemalja sveta, a njihova funkcija je da ispituju "da li je državni organ ili organizacija koja vrši javna ovlašćenja zakonito i pravilno rešavala o nekom pravu ili interesu građana", a ako nije, onda on/ona zahteva da se greška ispravi i predlaže način za to. Zaštitnik kontroliše ne samo formalno poštovanje zakona već i etičnost, nepristrasnost i korektnost u radu kao i poštovanje dostojanstva pojedinca/pojedinke u kontaktu sa javnom administracijom.Mora da reaguje uvek kada su prava građana/ki uskraćena zbog samovolje, nemara, birokratske arogancije, opstrukcije, diskriminacije, korupcije ili drugih nesavesnosti i nezakonitosti.

U Srbiji do maja 2006.g. deset opština i gradova su ustanovili ombudsmana (Zrenjanin, Bačka Topola, Sombor,Šabac,Kragujevac, Vlasotince, Vladičin Han,Niš, Grocka i Rakovica). U Leskovcu i Beogradu je usvojena ’’Odluka o građanskom braniocu’’, dok je u opštinama Bač, Bački Petrovac, Batočina, Bela Palanka, Bosilegrad, Bujanovac, Golubac, Kikinda, Kraljevo, Kruševac, Lebane, Majdanpek, Malo Crniće, Mionica, Odžaci, Opovo, Petrovac, Priboj, Raška, Ruma, Senta, Trgovište, Valjevo, Varvarin, Veliko Gradište, Vlasotince, Vranje, Žabalj, Zaječar, institucija ombudsmana samo odobrena opštinskim statutom.

UNMIK (Privremena uprava misije UN na Kosovu ) je Uredbom br. 2000/38 osnovala instituciju ombudsmana za teritoriju Kosova koja pored centralne kancelarije u Prištini (Kosovski okrug ), ima svoje regionalne kancelarije u Peći (Pećki okrug ), Prizrenu (Prizrenski okrug ) i Gnjilanu (Kosovsko-pomoravski okrug ).

Na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, Skupština AP Vojvodine je 23.12.2002.g. donela ’’Odluku o pokrajinskom ombudsmanu’’, u Subotici i Pančevu, pored Novog Sada su otvorene njegove kancelarije, a u 14 opština svih 7 okruga u Vojvodini stvorene su zakonske ili statutarne pretpostavke za uspostavljanje institucije ombudsmana.

Narodna skupština donela je 14.09.2005. Zakon o zaštitniku građana (a kasnije i Izmene i dopune), tako da je za očekivati da ćemo, nakon organizovanja njegove kancelarije svedočiti o pravoj kontroli javne administracije, a na korist građana/ki.Pretpostavka je da će u Srbiji biti 10 000 - 12 000 pritužbi godišnje, a posebna snaga zaštitnika je i u očekivanoj podršci medija.Zaštitnik, u zavisnosti od toga kako je nastala povreda, može preporučiti izmene zakona, discilinski postupak protiv zaposlenih, razrešenje funkcionera ili podneti krivičnu prijavu.

Nadam se da će mu podršku dati i blogeri/ke.Jedna od najboljih argumentacija o potrebi za njegovim akcijama (osim teorijskih i iz iskustva drugih zemalja) je
tekst novinara-blogera o ljudima i šalterima. Za pretpostaviti je da ogroman broj nas ima "gorka" iskustva sa javnom administracijom, od "vađenja" dokumenata i plaćanja računa, do problema sa inspekcijama, sudovima, lokalnim samoupravama, poreskim službama, školskom ili zdravstvenom administracijom. Da ne spominjem građevinske dozvole, katastar, uverenja svih vrsta o svemu i svačemu.Ili "overe" u sudovima. Sami nastavite niz svojih loših iskustava.Ili - dobrih tamo gde i ako ih ima.

U svojoj knjizi ’’Ombudsman – zaštitnik građana’’, prof.dr. Bogoljub Milosavljević na dva mesta navodi sledeće: ’’Ombudsman se u značajnoj meri potvrdio kao jedno od efikasnih sredstava za zaštitu prava građana, za vansudsku kontrolu uprave i nosilaca javnih funkcija i, takođe, kao proaktivno sredstvo u jačanju demokratskih procesa’’ i ‘’Uloga, pa otud ni značaj ombudsmana u savremenim demokratskim društvima, ne mogu se ispravno razumeti bez ukazivanja na činjenicu da upravo ova institucija uspešno odražava potrebu da se pojedinac efikasnije zaštiti od potencijalnih zloupotreba vršilaca vlasti. Tih je zloupotreba bilo oduvek i one su u samoj prirodi vršenja vlasti.’’.

Osim nade u podršku medija (i blogerske zajednice) budućem radu zaštitnika, nadam se i inicijativi građana/ki za obraćanje ovoj instituciji sa zahtevom za svojim garantovanim pravima. Tek tako možemo praviti procene da će, recimo, izveštaj OSCE za 2007 o Srbiji biti napravljen bez primedbi iznetih u Izveštaju misije OSCE u Beogradu za 2006., marta ove godine u Beču.

Donošenje propisa, organizacija kancelarija zaštitnika građana (lokalnih ili pokrajinskog ombudsmana) je početak početka kojim krećemo od države koja ugrožava, do države koja služi, od pripadnika javne administracije koji vode računa o sebi do istih tih koji vode računa o drugima, O onima koji su im pravi poslodavac, jer ih plaćaju svojim poreskim novcem - o građanima za koje ustvari treba da rade, olakšavajući im,a ne otežavajući im svakodnevicu.

I ima jedna situacija u kojoj nam nijedan ombudsman ne može pomoći, a mogla bih da garantujem da smo je svi bar jednom iskusili - čekanje u redovima, onako kako je ilustrovano ovim duhovitim videom:

Jedan od razloga zašto volim internet je (između ostalih) i činjenica da možeš da dođeš do informacije koja ti treba, a ne moraš da čekaš u redu.Osim ako nemaš "provajdera" koji naplaćuje, a ne pruža kvalitetnu uslugu "povezivanja" na mrežu. Onda moraš da čekaš.Ali ako je "provajder" deo javne administracije - zaštitinik građana/ki čak i tada može pomoći.

postavite na |

Komentari (68)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

pboricic 11:05 26.08.2007

zastitnig-cega??

I, sta ce taj Zastitnik gradjana da ucini po pitanju zastite mojih prava ,da :
-zivim u cistom gradu
-da udisem cist vazduh
-Da me policija ,politicari ,doktori,RTS .....ne maltretiraju ( zasto da placam pretplatu)...........
U zemlji Srbiji ovaj Zastitnik gradjana ce imati puno PUNO posla-ne bih da sam na njegovom mestu!!

PedaB.

Nevena 11:40 26.08.2007

Ombudsman

jeste jedan covek ali on je institucija koja treba da prati rad SVIH ostalih institucija i cije je zaduzenje da javnosti podnosi izvestaj o njihovom radu ali su njegove mogucnosti ogranicene uvek i svuda gde bi problem trebao da se resi na racun birokratije. On nije nikakav ''tata koji stiti decu od ljutog spoljnog sveta'' vec je on institucija koja nadgleda, upozorava, opominje.... Iluzorno je misliti kako ce uspostavljanjem institucije Ombudsmana biti reseni svi nasi problemi, kako ce nam on kao institucija obezbediti svu slobodu i nasa gradjanska prava. Borili smo se za slobodu javne reci dok se ona gusi svuda i na svakom koraku pa cak i ovde na necijim blogovima odnosno na nekim temama iako je nama obicnim smrtnicima ovo jedina mogucnost da iskazemo svoje nezadovoljstvo i ispoljimo gnev i gnevljivost koju nam svakodnevno uteruju korupcionasi a koje neki blogeri ovde cak i ''oslobadjaju'' po III-i put zahtevajuci da se puste profesori korupcionasi, na primer.
Kao sto se u nas sve banalizuje tako ce se banalizovati i institucija Ombudsmana jer mi ne prihvatamo normalne vrednosti, ne zelimo da ucimo od drugih i njihovih iskustava, vec teramo svoje, sve najbolje znamo, mi smo naj, naj... u svemu i tu je kraj price. Licno ne ocekujem da ce u Srbiji institucija Ombudsman uspeti kao i sto nije uspela tzv. ''Narodna kancelarija'' Predsednika koja je mozda pomogla negde i u nekim slucajevima ali je to cinila iskljucivo u reklamne svrhe kao reklamni biro a ne kao ''narodna'' kancelarija.
Koliko se daje primetiti u Srbiji se stalno osnivaju nove institucije, nova ministarstva, kancelarije, saveti.... , i sve to mi gradjani prezvimo dok se to valja preko nasih novcanika jer birokratija je birokratija i ona je naprosto ukorenjena u nasim genima (''uci sine skolu da ne radis'' dok kod nas nije ni potrebno ni da se uci vec trebaju samo pare!) tako da i ovu instuticju mozemo prihvatiti samo sa velikom dozom rezerve ali ne toliko zbog Obudsmana koliko zbog nacina na koji se on postavlja/bira/tretira... Kao i svaka druga institucija i ova ce biti (ako vec nije?) politizovana i koristice se samo u politicke svrhe. Zivi bili pa vidili.

TijanaMC 11:05 27.08.2007

Re: zastitnig-cega??

U zemlji Srbiji ovaj Zastitnik gradjana ce imati puno PUNO posla-ne bih da sam na njegovom mestu!!

Razumem vasu rezignaciju. Ali sa uvodjenjem ombudsmana se slazem. Naravno, odmah mi pada na pamet i jedan veliki moguci nedostatak takvog organa: korupcija, pri kojoj bi od zastitnika gradjana mogao da se pretvori u zastitnika vlasti i da ne bude ni prva ni poslednja institucija u Srbiji, koja ce izgubiti poverenje gradnjana. Ne sumnjam ni da ce gomilu posla ostavljati neobavljenu, jer je gradjanin/gradjanka najugrozenija vrsta u Srbiji, pa jednostavno nece stizati da sve slucajeve resi. Ali to nije razlog (a mi smo nekako, valjda zbiog losih iskustava púrilicno nepoverljivi i rezignirani) da ih ne podrzimo. prosto, nemamo bolju varijantu, a preko ovakve institucije dobijamo sansu i za sopstveno gradjansko ucesce. Konacno, bez naseg aktivnog angazovanja (u resavanju problema cistog grada, svezeg vazduha...), umesto cekanja da sve neko drugi resi, ni milion ombudsmana nece znaciti nista. Dakle, podrzavam ombudsmane.

jesen 11:19 26.08.2007

U mom gradu..

..Kragujevcu, postoji taj zastitnik tj zastitnica ali mi nije poznato da je nekog zastitio/la....a ima cak i zamenika, da gradjani ne trpe kad je on/ona na odmoru npr....

shkomishkomi 11:27 26.08.2007

Srbin najbolje shvati kad primenis silu

Zato je najbolji ombudsman kalasnjikov

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2005&mm=07&dd=28&nav_category=16&nav_id=173505

Dejan Stanković 11:44 26.08.2007

postoji nekakava regulativa

po kojoj stoji da clanovi najblize porodica gradjana EU dobijaju vize po hitnom postupku i besplatno. Problem je bio utvrditi sta znaci termin clanovi najblize porodice.

Kako sa nadleznima nisam mogao da se dogovorim da li se to odnosi i na roditelje ili samo na supruznike i potomke, obratio sam se ombudsaman i dobio odgovor. pomoglli su mi. sad znam da mi i roditelji dodju blizak rod. samo je pitanje oce li vizna sluzba misljenje ombudsmana uzeti u obzir.

Srecko Sekeljic 12:12 26.08.2007

Ko, zašto i kako?

Prema Zakonu o zaštitniku građana, ova institucija je trebalo da bude osnovana najkasnije do 24. marta 2006. godine, ali je sama Skupština u startu pogazila taj svoj zakon i bez obrazloženja probila rok sa više od godinu dana zakašnjenja! Kako će ombud da nas štiti od kršenja zakona od strane javne administracije, ako zakone otvoreno krši i sama Skupština koja ih donosi?

Ko je, zašto i kako prolongirao početak primene ovog zakona?

gordanac 12:45 26.08.2007

odgovor

Ko je, zašto i kako prolongirao početak primene ovog zakona?

nepostojanje većine za izbor kandidata nakon prvog neuspelog pokušaja

Kako će ombud da nas štiti od kršenja zakona od strane javne administracije, ako zakone otvoreno krši i sama Skupština koja ih donosi?

mehanizmima iz zakona i pravom predlaganja izmena i dopuna zakona

Koliko god Vam se činilo da je kritičko javno mnjenje krhko i nedovoljno efikasno, ono ima kritičnu dovoljnu snagu da zaštitiniku bude prva podrška. I da, hipotetički, "spreči" neku (bilo koju) skupštinsku većinu da mu bude prepreka.
Vojvođanski ombudsman u svojim izveštajima govori o takvim iskustvima.

Черевићан 00:19 27.08.2007

Re: Ko, zašto i kako?

мењалиби да остане исто

да нема оног свесног, потсвесног и несвесног слоја у психичком животу хуманоида све би било . . далеко упроштение.овако то је оно што нас омета у појединим случајевима када нам понашање није у складу са ставовима.док се јавно опходимо како (назови) норме налажу , приватно можемо да следимо посве другојачије ставове. дешава се , додуше и обрнуто.елем, кад се ова опаска повеже са насловом свака помисао о неком брзом а притом кардиналном мењању у политичком животу ( а и навика код човека) је . . трућ причица. тек време (можда) учини свое.

Srecko Sekeljic 18:53 27.08.2007

Re: Ko, zašto i kako?

Черевићан: мењалиби да остане исто

I ja se bojim da je to u pitanju gos'n Cher...

gordanac: nepostojanje većine za izbor kandidata nakon prvog neuspelog pokušaja

Postojala je većina za donošenje propisa i za rad vlade, ali ne i većina za kontrolu rada administracije i zaštitu građana od njene neefikasnosti.

Izgleda da nijedan ministar nije želeo da mu neko diše za vratom. S druge strane, verovatno nije bilo ni previše profesionalaca koji bi se olako prihvatili tog nezgodnog posla (da maltretiraju jadne državne službenike i love njihove propuste). Da nije bilo natezanja oko izbora i formiranja nove vlade, ko zna da li bi se iko setio ovog smetala državnih činovnika.

gordanac: Koliko god Vam se činilo da je kritičko javno mnjenje krhko i nedovoljno efikasno, ono ima kritičnu dovoljnu snagu da zaštitiniku bude prva podrška.

Potpuno se slažem da su javnost, mediji, civilni sektor i međunarodne organizacije nezaobilazni i verovatno najjači saveznici zaštitnika građana.

Dragan Vujanović 12:37 26.08.2007

Ombudsman nas štiti od nas samih

Dajem, evo, svoju potpunu podršku instituciji ombudsmana. Ta vrsta podrške, što šire podrške, izuzetno je potrebna. Ako makar i delimično poznajemo društvo u kome živimo onda je izlišno naglašavati do koje mere je ombudsman neophodan.

Nužno je u svakoj umesnoj prilici podizati svest o tome šta ombudsman jeste. Imam utisak da se ta institucija kod nas uglavnom shvata kao nešto što je prepisan recept iz zapadnih demokratija, i to ne kao jedno iskustvo koje je i po nas izuzetno korisno, već kao još jedan od brojnih izuma koji valjda treba da usvojimo najpre zato da bismo time dokazali kako smo u trendu, ili da se onamo neko opet ne naljuti ako odbijemo. Kad se ne vidi suština neophodnosti neke stvari, njena primena je polovična i ostaje više na nivou imitacije.

Problem je i to što se zbog dugogodišnjih, veoma loših iskustava građana u kontaktu sa državnim institucijama uglavnom ne veruje da od ombudsmana, makar on personalno bio “zaista pravi čovek”, može da bude stvarne koristi. Čuh jednog prijatelja kako kaže: “Pa dobro, odnesem ja ombudsmanu predstavku, on me potapše po ramenu i kaže učiniću sve.., ali se na kraju i on sam sudari sa onima u opštini i sudu, pa od toga za mene ispadne samo gubljenje vremena”.

Nedostaje, dakle, istinska svest o tome šta institucija ombudsmana jeste, i nedostaje poverenje da u našoj praksi ona uopšte ima smisla. O tome šta ona jeste, rečeno je dosta u samom blogu. A za sticanje poverenja nam treba puno rada i puno vremena.

Ja bih dodao još da nas institucija ombudsmana štiti najpre od nas samih. Jer, mi sami sebe, indirektno, najviše ugrožavamo. Mi sami ne vrednujemo dovoljno probleme drugih, a ne vrednujemo ni potrebu za zakonitošću na svakom mestu i u svako vreme. Prema ovim elementima se odnosimo kao prema apstrakciji. Ili se njima čak poigravamo tokom političkih prepucavanja (kad je najvažnije dokazati kako onaj drugi nije u pravu). Povratno dejstvo takvog odnosa osetimo na kraju upravo mi, pojedinci, lično, na svojoj koži, kad nas institucije koje smo sami stvarali izborom loših vršilaca vlasti u jednom trenutku ugroze. Što će reći, ombudsman nas ne brani od loših javnih institucija, već od posledica naše sopstvene nespremnosti da kreiramo državu koja će funkcionisati u duhu naših potreba.

Nevena 12:50 26.08.2007

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

Ja bih dodao još da nas institucija ombudsmana štiti najpre od nas samih. Jer, mi sami sebe, indirektno, najviše ugrožavamo. Mi sami ne vrednujemo dovoljno probleme drugih, a ne vrednujemo ni potrebu za zakonitošću na svakom mestu i u svako vreme. Prema ovim elementima se odnosimo kao prema apstrakciji. Ili se njima čak poigravamo tokom političkih prepucavanja (kad je najvažnije dokazati kako onaj drugi nije u pravu). Povratno dejstvo takvog odnosa osetimo na kraju upravo mi, pojedinci, lično, na svojoj koži, kad nas institucije koje smo sami stvarali izborom loših vršilaca vlasti u jednom trenutku ugroze. Što će reći, ombudsman nas ne brani od loših javnih institucija, već od posledica naše sopstvene nespremnosti da kreiramo državu koja će funkcionisati u duhu naših potreba.

Potpuno se slazem, ali sta Vi predlazete konkretno? Kako pojedinac kao manjina da se izbori protiv nagomilane vecine koja sprovodi ''demokratiju'' jer se u demokratiji manjina ''prilagodjava'' (jer tako mora) vecini, zar ne?

gordanac 12:56 26.08.2007

nedostaju...

Nedostaje, dakle, istinska svest o tome šta institucija ombudsmana jeste, i nedostaje poverenje da u našoj praksi ona uopšte ima smisla.

...i medijske i svake druge informacije da uopšte postoje takvi mehanizmi kod nas.

A za sticanje poverenja nam treba puno rada i puno vremena.

Saglasna.
Zato bih i volela da ima što više informacija o ovoj instituciji, primera njegovog rada. Tako se stiče poverenje.
Daću Vam primer koji samo na prvi pogled nema veze:
građani/ke i banke
Da Vam je u zimu 1999. bilo ko rekao da ćemo za tri-četiri godine SVI da držimo novac u bankama, da plaćamo karticama i biramo najbolje uslove za kreditiranje, verovatno bi mu/joj rekli da je lud/a.Posle "piramidalnih banaka", hiperinflacije i plačke deviznih štediša, svako bi tako rekao. Pa, ipak, poverenje se izgradilo u procesu u kom su učestvovale i banke i država i građani/ke.
Ne usuđujem se da procenjujem koliko će vremena trebati za uspostavljanje poverenja prema zaštitiniku građana/ki, ali se usuđujem da tvrdim da nam je i do sopstvenih prava stalo kao i do sopstvenog novca.Da smo osetljivi na kršenje svojih prava i da ćemo zato razviti "osetljivo uvo" za informacije o radu zaštitinika

Dragan Vujanović 00:21 27.08.2007

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

Dragan Vujanović 00:32 27.08.2007

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

Potpuno se slazem, ali sta Vi predlazete konkretno? Kako pojedinac kao manjina da se izbori protiv nagomilane vecine koja sprovodi ''demokratiju'' jer se u demokratiji manjina ''prilagodjava'' (jer tako mora) vecini, zar ne?

Svakako ste u pravu s jedne strane, jer naročito u nedovoljno razvijenim demokratijama kao što je naša postoji težnja većine da manjini u mnogo čemu dokaže kako je većina. Ipak, u demokratiji postoje neke norme ukusa i međusobne tolerancije. Baš kao i u životu. Demokratija je najšire međusobno dogovaranje pripadnika neke zajednice oko različitih pitanja bitnih za život te zajednice i njenih pojedinaca. Odlučuje, kao što znamo, većina. Odluke većine treba poštovati, ali to nikako ne znači da većina ima pravo da ugrozi elementarna prava manjine. Naprotiv, većina stalno mora da osluškuje i potrebe manjine. To je dakle proces stalnog međusobnog dogovaranja, kao i jednog uvek iznova započinjanog procesa odmeravanja potreba ove ili one grupe (ako toga nema, stvari idu u pravcu nesporazuma, zategnutosti.., a u krajnjoj liniji i totalne političke nestabilnosti koja narušava integritet i manjine, i većine).

Ali, kad se kaže da se moraju poštovati odluke većine, tu se obično misli na zakone i druga akta kojima se određuju pravila ponašanja ili način funkcionisanja određenih društvenih segmenata. Te odluke će, deklarativno, poštovati skoro svi, jer su obavezujuće za sve.

Vas, otprilike, ipak brine jedna druga većina. Verovatno mislite na našu društvenu praksu u kojoj se samo jedan manji broj pojedinaca stvarno zalaže za javno proklamovane ideje, odnosno za neke prosperitetne varijante (u šta spada i institucija ombudsmana), dok većina ostaje na drugoj strani, totalno pasivna, a izvestan broj njih čak teži da taj proces pogura unazad. Ili, da to iskažemo u formi živog govora: “Šta vredi što vi i ja podržavamo instituciju ombudsmana, kad većini to ili nije bitno, ili na to gleda sa nesimpatijom?!”

Naravno da je to tako. Em smo kao nacija zadojeni demagoško-konzervativnim idejama, naročito u ovih poslednjih 18 godina, em stoji činjenica da u svim društvima, makar i najnaprednijim, većina pionirskih pokušaja u početku ide jako teško. Ovo sa ombudsmanom jeste pionirski pokušaj, pa se uz početnu volju mora uložiti i strpljenje. Konačno, reč je o jednoj dobronamernoj inicijativi, koja za cilj ima unapređenje kvaliteta života svih pojedinaca. Takve inicijative uvek na kraju budu realizovane. Baš zato što idu na opštu korist, prihvati ih najšira većina. Jedino je pitanje vremena.

Što znači – evo, predlažem konkretno – treba da u nekom svom opsegu, i među svojim poznanicima, propagirate svoj stav o … Ništa više. Drugim rečima, treba da učinite samo onoliko koliko vi možete. Isto kao i mi ostali koji smo za sad u manjini. To je sasvim dovoljno da se stvari, vremenom, poprave.

Dragan Vujanović 01:08 27.08.2007

Re: nedostaju...

tvrdim da nam je i do sopstvenih prava stalo kao i do sopstvenog novca.Da smo osetljivi na kršenje svojih prava i da ćemo zato razviti "osetljivo uvo" za informacije o radu zaštitinika

Iskreno, nemam baš nikakvu sumnju u to da će biti razvijeno "osetljivo uvo" za informacije o radu zaštitnika, kao i da će sam zaštitnik steći jednu adekvatnu podršku za svoje delovanje.

Ono što treba da izazove izvesnu brigu jeste vreme koje će proteći dok se to ne desi (ovaj element, vidim, i vas muči). Da bi se takva vrsta predviđanja makar otprilike izvršila, treba se pozabaviti upravo onim što jeste izvorište značajnog dela problema našeg društva. A to je veoma nizak stepen osetljivosti većine pojedinaca za sve nevolje koje nisu njihove lične (i momentalne). Tako nema ni nekog bitnijeg javnog pritiska da se stvari rešavaju u načelu. Dakle, da se rešavaju pre no što neki problem pogodi lično. Dakle, da se rešavaju BRŽE.

Nevena 10:28 27.08.2007

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

Vas, otprilike, ipak brine jedna druga većina. Verovatno mislite na našu društvenu praksu u kojoj se samo jedan manji broj pojedinaca stvarno zalaže za javno proklamovane ideje, odnosno za neke prosperitetne varijante (u šta spada i institucija ombudsmana), dok većina ostaje na drugoj strani, totalno pasivna, a izvestan broj njih čak teži da taj proces pogura unazad. Ili, da to iskažemo u formi živog govora: “Šta vredi što vi i ja podržavamo instituciju ombudsmana, kad većini to ili nije bitno, ili na to gleda sa nesimpatijom?!”

Ne ''otprilike'' vec upravo me to muci. A razumeli ste vrlo dobro na koju vrstu manjine sam mislila. Zahvaljujem na iscrpno odgovoru samo sto Vas predlog o okruzenju tesko funkcionise. Okruzenje nas koji razmisljamo svojom glavom uglavnom takodje razmislja na taj nacin dok svi zajedno snosimo posledice nacina razmisljanja vecine. Tu svoju ulogu imaju i mediji i oni su ti koji u velikoj meri uticu na formiranje stavova. Ima i jos jedan problem a to je sto vecina koja razmsilja na prepoznatljiv nacin i linijom lakseg otpora.
Ovde aludiram na Vas citat:

- Em smo kao nacija zadojeni demagoško-konzervativnim idejama...''

TijanaMC 11:14 27.08.2007

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

Neverovatno tacno. U stvari glavno pitanje i jeste sta sami cinimo lose tako da omogucavamo vlastima da nas maltretiraju. I sta sami mozemo da ucinimo da bi se nase drustvo konacno moglo nazvati gradjanskim.

Dragan Vujanović 11:20 27.08.2007

re

Dragan Vujanović 11:26 27.08.2007

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

sto vecina koja razmsilja na prepoznatljiv nacin i linijom lakseg otpora

[

Nevena, ima u svemu tome i nečeg dobrog - sad, kad znamo šta nas muči, lakše ćemo to da lečimo.

Ne treba da vas obeshrabruje pomenuta većina, koja ide linijom manjeg otpora. Oni koji se kriju u većini nisu baš snažni kad ostanu u manjim grupama, ili sami. Zato, uostalom, i beže u gužvu.

Drugo, ako se smatrate manjim i naprednijim delom društva, onda ste sigurno svesni da je, donekle, vaša dužnost da ove ostale malo edukujete kad možete. Jer, ako međusobno razgovaramo samo mi koji mislimo slično...

nsarski 11:44 27.08.2007

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

Vecina uvek, i svugde, i u svim vremenima, razmislja linijom manjeg otpora (ako razmislja uopste). Inace bi svi mi bili Ajnstajni:)

Nevena 15:11 27.08.2007

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

Drugo, ako se smatrate manjim i naprednijim delom društva, onda ste sigurno svesni da je, donekle, vaša dužnost da ove ostale malo edukujete kad možete. Jer, ako međusobno razgovaramo samo mi koji mislimo slično...

Pa sad, da bas ja ostale mogu da edukujem to je malo teze. Pobornik sam da covek zivi tako da oni koji ga observiraju u njemu vide primer i od njega uce. Naravno da ce to ciniti oni koji znaju da razisljaju ali tu je uloga roditelja najbitnija koji dete od rodjenja treba da uce da razmislja. Ja recimo klince umesto da osamarim (a to nikada ne bih uradila) ja ih posaljem u hodnik da razmisle i da kad se vrate kazu do kakvog zakljucka su dosli.
Ima ovde na blogu nekih drugih drustvenih tema gde bas i ne razgovaramo medjusobno vec uzavru rasprave cak i do banovanja.:)))

Nevena 15:13 27.08.2007

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

nsarski
Vecina uvek, i svugde, i u svim vremenima, razmislja linijom manjeg otpora (ako razmislja uopste). Inace bi svi mi bili Ajnstajni:)

:))) Nije to uvek moguce. Na primer kad polazes ispite moras da ucis i tu ne pomaze linija lakseg otpora. Osim ako ispite polazes pred Kragujevackim profesorima a ni to cak vise nije moguce.:)))

nsarski 15:54 27.08.2007

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

Da, ali i u slucaju ispita, ljudi se najcesce trude na nauce koliko moraju da dobro prodju ispit i ne vise od toga. To je ljudska priroda - lakse je misliti u vec spakovanim i gotovim formulama nego zaista mozgati o necemu. To svi mi refleksno radimo (ja na prvom mestu), i potreban je mentalni napor da se taj impuls kontrolise.
Kao i sa mnogim drugim aktivnostima, automatsko misljenje (koji oksimoron!) je prakticno i korisno, ali ima i svoje zamke, i to opasne. Ako mi ne mislimo, neko drugi ce misliti umesto nas.

Nevena 18:14 27.08.2007

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

se najcesce trude na nauce koliko moraju da dobro prodju ispit i ne vise od toga.

A zar nije i zivot jedan veliki ispit pa stalno ucimo? Doduse, ima i onih (ako ne vecina) koji nikad nista ne nauce ali ipak prodju na ispitu :((( (da malo ''filozofiramo'') :)))

DEDA 13:34 26.08.2007

narodni advokat

I ima jedna situacija u kojoj nam nijedan ombudsman ne može pomoći, a mogla bih da garantujem da smo je svi bar jednom iskusili - čekanje u redovima

U drzavi Srbiji jos jedan red -red za narodnog advokata ! On/ona morace da nam "pomognu " u onome sto i sami znamo da se zakoni ne primenjuju jednako prema svima , i dalje ce biti da su uredbe starirje od zakona , zakoni od ustava , a da su pojedinci/ke iznad svega ,nije potrebno naglasavati, da su to uglavnom nosioci vlasti , pa njihovi sponzori, rodaci ,ZEMLJACI, ZEME,JARANI,...........................

Zato ce i ova institucija ombusmana brzo kod nas biti ismejana , kao sto je i poverenik za informacije bio ispljuvan od strane vaseg ( mislim DS) koalicionog partnera v.i.
Daj boze da se ta "biljka" primi u nasem dvoristu , vidite da i g. Stankovic ima problema u EU. - mora da dokazuje da su mu roditelji najblizi rod!!!

gordanac 14:30 26.08.2007

asocijacija

Daj boze da se ta "biljka" primi u nasem dvoristu...

Setili ste me primera koji inače često i rado koristim:
U XIX veku skupštinska odluka o uvođenju železnice u Srbiju (tadašnju) doneta je sa 1 (jednim) glasom prevage u korist većine ZA.
Moji prijatelji meni to navode kao dokaz tipa "zar ti to ne govori kakvi smo?! ne prima se modernizacija ovde, nikakva!", a ja odgovaram "a, jel idu vozovi po Srbiji?". Meni je taj glas viška dokaz da je moguće, njima da je nemoguće. A vozovi idu...
Znati da je nešto teško menjati je jedini dobar početak svake strategije promena.
A promene "na bolje" su UVEK moguće. Cela istorija ljudskog društva je istorija promena "na bolje". Dakle, razgovaramo o BRZINI promena u suštini, a ne o mogućnosti da se one dogode ili ne. Uspešna društva se menjaju BRŽE nego neuspešna, a ombudsman je jedna od izuzetno važnih karika u izgradnji "kulture promena" - on menja odnos države prema nama, na bolje. To se nigde ne dešava samo od sebe i bez teškoća, pa neće ni kod nas. Ali će se desiti. Kao što su i vozovi krenuli...

DEDA 16:28 26.08.2007

Re: asocijacija

"a, jel idu vozovi po Srbiji?".

Idu kazem i ja!
Koliko kasne???kuda idu?
Dok se nepopravi lokomotiva! " ne se znaje Zare igra"!

Niko ne moze da zaustavi civilizaciski napredak , moze samo da ODLOZI e sada je pitanje svih pitanja ko su ti koji koce napredak ??

U XIX veku skupštinska odluka o uvođenju železnice u Srbiju (tadašnju) doneta je sa 1 (jednim) glasom prevage u korist većine ZA.

Demokratski nema sta da se kaze , ali to je vazilo tada , gde bi nam bio kraj da se nastavilo tim tempom ??
polako ali sigurno!
Ali ovi sada sopstvene zakone ( pravila ) ne postuju , u interesu drzave ( naroda ) donose zakone iz istih razloga ih ne primenjuju," znate mi to zbog sveta - inace srprskom narodu to nije svojstveno " i tako oni se stalno igraju skolice sa nama , samo smo im vazni za izbore

ervetor 20:56 26.08.2007

Re: asocijacija

Moji prijatelji meni to navode kao dokaz tipa "zar ti to ne govori kakvi smo?! ne prima se modernizacija ovde, nikakva!", a ja odgovaram "a, jel idu vozovi po Srbiji?". Meni je taj glas viška dokaz da je moguće, njima da je nemoguće. A vozovi idu...

Idu, idu neki vozovi koji su sami sebi i potrebni i dovoljni

A promene "na bolje" su UVEK moguće. Cela istorija ljudskog društva je istorija promena "na bolje". Dakle, razgovaramo o BRZINI promena u suštini, a ne o mogućnosti da se one dogode ili ne

Ima onaj vic ili anegdota sta li je vec, kada su pitali Ajnstajna:
- Gospodine Ajnstajn, da li je tacno da je sve relativno ?

- Apsolutno. ( odgovara Ajnstajn)

Tako je i poigravanje sa terminom brzine promena u Srbiji zapravo relativizacija problema, jer ako je ta brzina promena toliko mala da za posledicu ima vecito kaskanje Srbije za razvijenim svetom kao sto je uvek do sada i bilo onda za mene kao jedinku kojoj je ipak najbitniji vlastiti i konacni zivot to ima apsolutno isto znacenje kao da promena i nema.

gordanac 21:46 26.08.2007

brzina promena

Tako je i poigravanje sa terminom brzine promena u Srbiji zapravo relativizacija problema, jer ako je ta brzina promena toliko mala da za posledicu ima vecito kaskanje Srbije za razvijenim svetom kao sto je uvek do sada i bilo onda za mene kao jedinku kojoj je ipak najbitniji vlastiti i konacni zivot to ima apsolutno isto znacenje kao da promena i nema.

Saglasna.
Sa podvučenim citiranim kao ključnim.
Zato mislim da je važno da institucija zaštitnika građana "proradi" što pre.Zato što javna administracija mora biti naterana da shvati važnost i značaj vremena života pojedinca zbog i za kog radi.
Zato govorim o "brzini promena" kao osnovnom parametru uspešnih društava kojima želimo da se pridružimo, nikako zato da relativizujem probleme koji postoje u Srbiji. Primer je dat kao ilustracija da je dovoljno i "malo", pa da i "puno" bude moguće.
Mogu da dam i primer kojima se zaista meri brzina promena ako poredite parametre koji opisuju Srbiju 2001-2007. i bilo koju drugu tranzicionu zemlju (sada članicu EU) u periodu 1991-1997. jer su to periodi za poređenje i da se vidi da je društvo (stanovništvo) Srbije brže više od dva puta po svim parametrima od svih drugih, ali onda biste mogli da date opravdanu primedbu da se time relativizuju ratne godine, zločini, odgovornost donosioca odluka, diskontinuitet, hiperinflacija kao organizovano državno pljačkanje stanovništva...dug je spisak tema.
Ljudi, po prirodi stvari - "ne vole" promene, gde god da su. Ali su spremni da ih prihvate i sprovode ako imaju jasnu sliku o tome šta je u tim promenama dobro po njih same, po njihovu svakodnevicu.
U Srbiji se takva slika tek gradi i stvara i tek ćemo svedočiti kako i koliko će biti teško ili lako prihvatana.
Moj izbor je da verujem u onaj "jedan glas viška", samo zato ga spominjem kao primer i svojim prijateljima i ovde na postu.

DEDA 09:29 27.08.2007

Re: asocijacija

Evo "najsvezijeg" bisera
svi znamo da se lokalni i predsednicki izbori MORAJU odrzati do KRAJA 2007g to nalaze ustav koji su svi izglasali , deo njih ( dss) kaze NEMOZE

Što se tiče predsedničkih izbora, očigledna je želja naših koalicionih partnera da njihov kandidat pobedi prvo na predsedničkim izborima, pa da onda u euforiji, kao pobednici, idu na lokalne izbore. E, pa ne može!

a sta moze

A šta i ako ne budu raspisani do tada i ako se održe u februaru ili tokom 2008. godine? Ništa!

Tako misle legalisti
A Nadica veli

eventualno odlaganje predsedničkih izbora "neće biti razlog koji će dovesti u pitanje opstanak koalicije".

A sta ce biti razlog
Pozdrav

Olga Medenica 14:04 26.08.2007

Ura za ombudsmena!

Samo, nisam nikad cula za ovakve, generalne regionalne ombudsmene.
Imace pune ruke posla.
Lepo kaze Deda, cekace se jos jedan red.
U Uk su ombudsmeni podeljeni po granama, industrijama, dakle bave se zdravstvom, finansijama itd.
Ja sam jednom zvala Ombudsmena, pitala sam za pocetak za savet posto me je ostetilo, ili bar bilo na dobrom putu da me osteti osiguravajuce drustvo.
Moram priznati da je baja "s' one strane zice" bio prilicno namcorast i nekooperativan. Doduse, cula sam da su ljudi imali i dobra iskustva.
U svakom slucaju, treba imati vere.

Kazezoze 15:01 26.08.2007

Re: Ura za ombudsmena!

ako sam dobro razumeo to se ovde zove 'pravna pomoc' i bavi se pomazhuci gradjane u njihovim pravnim problemima. ja se josh uvek nisam obratio toj sluzhbi, ali ovi koji jesu mi kazhu da su advokati koji se bave problemima gradjana dosta efikasni. koliko sam upoznat gradjani sa niskim primanjima kao i oni koji primaju socijalnu pomoc, penziju i sl. dobijaju pomoc besplatno shto uveliko zavisi i od tezhine predmeta kojim advokati treba da se bave. ako je predmet tezhi, onda se novchana nadoknada advokatima kompenzuje na neki drugi nachin.
uglavnom mislim da je to pozitivna ideja.

Nevena 15:04 26.08.2007

Re: Ura za ombudsmena!

Ja sam jednom zvala Ombudsmena, pitala sam za pocetak za savet posto me je ostetilo, ili bar bilo na dobrom putu da me osteti osiguravajuce drustvo.

Iza svakog popa ima pop pa ako je Ombudsman neke EU zemlje nekooperativan onda se treba obratiti Evropskom Ombudsmanu.

http://ombudsman.europa.eu/copyright/en/default.htm

P.S. Nazalost covecanstvo nema svetskog Ombudsmana a nema ni zemlje u kojoj on nije potreban iako ima onih koje ga i nemaju.

Nevena 15:08 26.08.2007

Re: Ura za ombudsmena!

Za one koji imaju iluziju da ce institucionalizovanje njihovog problema ikada i igde brzo resiti njegov problem.

Olga Medenica 15:54 26.08.2007

Re: Ura za ombudsmena!

Mislim da je pravna pomoc = Citizens Advice Biro a Ombudsman nesto izmedju toga i kontrolnog tela.

vucko 21:02 26.08.2007

Slabo divanim šveCki,

ali od njihovih reči mnogo volim smørgåsbord nego ombudsman :)

gordanac 21:47 26.08.2007

čupakabra...

...može prevod za nas neznalice? :))

vucko 21:51 26.08.2007

Re: čupakabra...

...može prevod za nas neznalice? :))

Švedski sto :)

nsarski 04:02 27.08.2007

Re: čupakabra...

1959, from Swed. ombudsman, lit. "commission man" (specifically, in ref. to the office of justitieombudsmannen, which hears and investigates complaints by individuals against abuses of the state); cognate with O.N. umboðsmaðr, from umboð "commission" (from um- "around" + boð "command"

+ maðr "man."

jaglika 02:22 27.08.2007

taj nam treba

mada, gledajuci kako se provodi Shabic - pitam se kako ce mu biti i sta ce moci da uradi.
Moju podrsku ( i nadu) ima u napred.

Marko Kozic 03:28 27.08.2007

Mhmh

Definicija ovog zastitnika gradjana je sjajna i preporucujem tvoj blog svima, ali mi zivimo u Srbiji. Ja cu napomenuti da sam ja iz Sente spomenula si gore da je nasa opstina odobrila tog zastitnika gradjana, pa ajmo ovako da kazemo nesto o Senti.. Senta je grad u kojem zivi 90% madjara i 9% srba. Sta sam ja od ta dva nije mnogo bitno ali ovde ima diskriminacije nad Srbima i to ogromne.. Pa da navodimo... Gradonacelnik Sente je Madjar i sto je najgore lopov je veci od Dinkica. Ajmo sada o Diskriminaciji nad Srbima: Da bi radio u bilo kojoj firmi treba da znas MADJARSKI (Srpski je pozeljan ali nemora) tako da u mnogim prodavnicama kasirke neznaju da beknu na Srpskom. U bioskopu "TISA" nije prikazan ni jedan Srpski film u zadnjih ohoho godina dok Madjarskih ima svake srede (do duse vise ne jel su bioskop zatvorili da bi gradili nov hotelski bazen)... Sve proslave (dan grada, nova godina, katolicki bozic) se slave na trgu i iskljucivo su na Madjarskom jeziku sem toga program je Profesionalni i izuzetno dobar..... Za pravoslavni bozic na trgu nema nikakve predstave, za Srpsku novu godinu nema zive duse :). Ima jos dosta toga pocevsi da su sve ulice po Madjarskim piscima i ostalim Madjarskim licnostima(Senta je jedini grad u Srbiji koji nema "Beogradsku Ulicu"

, ali necu da bude ovo neko rasipanje mrznje sta vise ja se cak Izjasnjavam kao Madjar.... Ali taj zastitnik bi u Senti imao mnogo posla sto se tice vlasti (gradonacelnika i njegove mafije) koja ne organizuje ni jedan Srpski dogadja... Jel je ovde Srpsko stanovnistvo maltene nacionalna manjina koja nema pravo glasa i treba neko da ga odbrani.

nsarski 04:04 27.08.2007

Mnogi univerziteti

imaju svog ombudsmana. (Tu sam rec naucio bas tako - kad sam bio student na jednom vecem univerzitetu).

Bonner D 12:24 27.08.2007

Ombudsman i birokratija!

Video je sjajan! A umetnici, tj. njegovi stvaraoci nisu iz Srbije, što će reći da su i oni negde (pretpostavljam u svojim državama) imali prilike da stoje u redovima ili da posmatraju takve situacije, i to verovatno ne retko, čim im je ovaj problem/ fenomen zapao za oko. Ovo za one koji u postovima konstantno naglašavaju "Ma, ovo je Srbija!, Ovo nema nigde sem kod nas! E, al' mi živimo u Srbiji!" itd.

A birokratija je svuda ista ili slična. Evo jednog svežeg primera iz Nemačke, mog ličnog. Trebao sam skoro u ustanovi u kojoj radim (inače privatna) da donesem neke papire i predam službenici u upravnom odelenju. Ja sam je, poučen dosadašnjim iskustvima sa raznim službenicama, pre toga nazvao da pitam šta sve treba da donesem i ona mi izdeklamovala koji papiri joj trebaju. Kad sam došao ispostavi se da je ponešto zaboravila da mi kaže da donesem a dodatni papiri su trebali i na osnovu nekih podataka sa kojima nije računala. I ja njoj kažem da ću joj doneti sve papire tog i tog dana, al' pošto je i sama zaboravila neke papire sad mora da sačeka i da joj to ne mogu doneti sutradan jer jednostavno nemam vremena. Tu sam joj se naravno debelo "zamerio". Kako ja mogu da imam prečih poslova od donošenja njoj neophodnih papira?

Ona se naravno "preračunala" i kao razumela da ću joj to doneti već sledećeg ponedeljka. U ponedeljak, pošto se ja nisam pojavio ona nazove kod mog glavnog šefa da upita gde sam ja, i da joj nisam doneo neke papire. Šefova sekretarica joj objasni da je najbolje da za to kontaktira direktno mene i naravno da joj moj broj telefona, koji je ona inače već imala. Ah da, pre toga je još nazvala i na odelenju na kojem radim kod mog prvog pretpostavljenog, koji joj je takodje rekao da je najbolje da se za to obrati meni lično. Na kraju je naravno nazvala i kod mene i prećutala da je već obavila dva tel. razgovora sa mojim pretpostavljenima. Al' žena vredna pa stigne da obavi i tri telefonska razgovora, iako nije bio potreban nijedan, i razreši dilemu koje nije ni bilo.

Na dogovoreni dan, ja se pojavim na njenom odelenju, u 8.15 (radno vreme počinje u 8!), nje nema, koleginica uz osmeh koji sve objašnjava reče da je ovaj tren „otišla do portirnice“, a meni naravno nije bilo čudno da je nisam sreo pošto sam i sam pre toga bio na portirnici. Dakle g-dja zakasnila na posao, ne, ne, ne. Ja se naravno pokupim i odem, a pre toga zamolim koleginicu da joj kaže da sam bio sa dokmentima i da ću svratiti narednih dana kad budem imao vremena.

Nakon nekoliko dana ja opet svratim u 8.15, ona telefonira u susednoj sobi i signalizira mi da odmah dolazi i da ostanem tu. Ja iz njenog telefonata onako „slučajno“ zaključim da se radi o privatnom razgovoru. Za mene i sav normalan svet nikakav problem, al’ za „revnosnu“ službenicu već jeste. I šta da uradi čovek, da ne kažem službenica, u jednoj tako „delikatnoj“ situaciji? Naravno da pokuša da što pre završi privatni razgovor i to tako da slučajni slušalac stekne utisak da se ipak radilo o službenom razgovoru. Ali problem tu nastaje onda kada onaj na drugom kraju žice ne shvati novonastalu situaciju, pa čovek/ službenica mora dodatno da objašnjava i tu prestane da fingira da se radi o službenom razgovoru i konačno okonča razgovor. Nakon razgovora se izvini i još objasni da je u pitanju bio muž, i da je razgovor naravno bio neophodan, naravno radilo se o deci, a to mu onda dodje kao hitan slučaj. Ja sam se naravno slatko nasmejao i ne samo tada. Smejao se naravno i moj šef i celo odelenje, a i svak je ispričao i poneku svoju dogodovštinu sa pomenutom g-djom. Ah da, sve smo papire sredili na obostrano zadovoljstvo.

Goran Nikolić 12:58 27.08.2007

prihvatam

ako budem u mogucnosti
dacu svoj doprinos

pozdrav

Željka Buturović 15:41 27.08.2007

ombudsmen ad infinitum

‘’Uloga, pa otud ni značaj ombudsmana u savremenim demokratskim društvima, ne mogu se ispravno razumeti bez ukazivanja na činjenicu da upravo ova institucija uspešno odražava potrebu da se pojedinac efikasnije zaštiti od potencijalnih zloupotreba vršilaca vlasti. Tih je zloupotreba bilo oduvek i one su u samoj prirodi vršenja vlasti.’

zanimljivo. ako je zloupotreba u samoj prirodi vrsenja vlasti, ko ce onda gradjane da stiti od zloupotreba vlasti od strane ombudsmana? nije mi bas jasno zasto se smatra da bi na tu funkciju bio izabran neko fundamentalno drugaciji od onih koji su izabrani na druge funkcije i kojima je sad potreban nadzor. vece su sanse da vam ombudsman bude velja ilic nego majka tereza.

blueser 16:43 27.08.2007

Aman ljudi… (i nadležni)

Evo još jednog iskustva....

Evo i hodograma:

gordanac 00:53 28.08.2007

hvala...

...za link
Bloger je napravio/la odličan tekst za svakoga ko se bavi organizacijom redova.
Stvarno je za "aman!" - proslediću link.

Podsetilo me na čuvenu priču o "stazama između zgrada" (na žalost, izgubila sam link do tog bloga). Naime, razumni građevinari kad naprave "blok" (kvart) zgrada, a pre uređenja zelenih površina ili:
a) analiziraju i procenjuju ljudske "staze između zgrada" pa popločavaju i zelene
b) sačekaju jedno vreme da jludi "utabaju" svoje staze i onda rade popločavanje i zelene površine.
c) ne urade nijedno od ta dva, već se naprave "pametni" pa betoniraju staze koje se ne koriste i naprave zelenilo koje ometa komunikaciju ili zaklanja vizure umesto da ih "otvara" - onda ljudi sami "utabaju" staze

Slušanje ljudi je ponekad prava nauka :))

Bojan Zdravic 23:58 27.08.2007

gordanac

Da li ti zaista verujes u to, da je u nasem jednopartijskom, policijskom, drustvenom sistemu, zaista moguce funkcionisanje, jedne demokratske institucije kakva je ombudsman. Mi prvo treba da raskinemo sa prethodnim sistemom, pa kad uvedemo demokratiju, tek onda da gradimo demokratske institucije. Nemoguce je graditi demokratske institucije u jednoj policijskoj drzavi kakva je Srbija.

Mislim, ombudsman moze postojati na papiru, ali ne moze funkcionisti u praksi. Kao sto postoje lazne demokratske stranke, tako mogu i postojati lazni omdusmani - ali nista od toga zapravo u praksi ne funkcionise, ni demokratija ni ombudsmani. Zivimo u lazi, gledamo u zemlju, zabijamo glavu kao nojevi u pesak, ima li neko hrabrosti da pogleda Srbiju u oci i kaze istinu narodu?

Da zakljucim, funkcionisanje ombudsmana je zaista neizvodljivo - sto potvrdjuje i praksa, zato ne razumem cemu ovoliko iscudjavanje. Ombudsman na silu nakalemljen na nas sistem, zaista izgleda kao strano telo, sto kaze nas narod - stoji Srbiji ko' piletu sise:)))

SasaJ 11:44 28.08.2007

“Sta mi je to trebalo?”

Mnogi poznanici i tzv. «poslovni prijatelji» koji me, kao, dobro poznaju, iskoriste momenat da me, posle zvuccnih ccestitki i tapssanja po ramenu, povuku na stranu i brizzno pitaju: «Ssta ti je to trebalo, pa jesi li svestan da...?» Tu su i oni koji smatraju da su pronikli u pravila politicckog zzivota. Takvi obiccno ssapnu: «Bravo majstore, sad si 'zavrssio posao', sad samo polako, ne zameri se nikom bitnom i 'sky is the limit'...». Dok za prve i imam malo razumevanja, mozzda su samo izgubili veru u sebe pa samim tim i u druge, one iz druge grupe smatram tumorima politike i drusstva. Oni su ti zbog kojih sam «pustio da me nagovore» da prihvatim posao koji mi je u krvi, i za koji su takvi kao oni smislili niz pogrdica – «ispravljanje krivih Drina», «teranje maka na konac», «konfliktna liccnost» i sl. Tu su i lazzni revolucionari koji kazzu «prodao si se, postao si jedan od njih», a sami bi bez oklevanja platili svaku cenu za deo onog ssto smatraju vlasschu. Ti su posebna pricca...

Dogadjaja i ljudi koji mi potvrdjuju da sam dobro odluccio mnogo je manje. Grcc u stomaku koji imam od momenta kada sam pristao da budem kandidovan pa sve do danas, ublazzava malo toga: sechanje na nekako ponosni pogled 9-godissnjeg sina kada je ccuo «zasstitnik gradjana»; zagrljaj supruge i recc prijatelja kada me obuzme pesimizam, i ccitanje nekih od vech pristiglih prituzzbi koje jedva ccekam da poccnem da ressavam. Zato vam Gordana, iz sasvim privatnih razloga, hvala za blog. Ja bih, da ne sedim u ovoj stolici, mogao potpisati gotovo svaki od komentara koje sam na njemu proccitao. I ja bih bio sumnjiccav, kako u moguchnost brze promene na bolje, tako i u onog ko bi trebao da je podstakne. Ali nisam, bass kao ni ostali, defetista niti podcenjujem druge i sebe. Svestan da promenu ne mozze napraviti jedan ccovek, vech svi, svako za sebe i zajedno, verujem da uvek mora i mozze bolje. Potpuno delim viziju ostalih na blogu o tome kako treba da izgleda odnos gradjana sa upravom. Potpuno iste stvari nam smetaju u svakodnevnom zzivotu, i to ssto bar 50 procenata vremena trossimo na stvari koje bi trebalo da se podrazumevaju, a za koje na kraju krajeva i plachamo. Da ne priccam o nezakonitostima i nepravdama koje neke ljude teraju u occaj i propast.

Zato, bez ikakvog povladjivanja i ulagivanja, hvala svima. Svestan sam da polazzete nade u instituciju, a ne mene liccno, ali to je dovoljno. Ostalo je na meni.

SasaJ

gordanac 14:23 28.08.2007

o, dobrodošao!

Svestan sam da polazzete nade u instituciju, a ne mene liccno, ali to je dovoljno. Ostalo je na meni.

E, evo meni dokaza da sam bila u pravu kad sam glasala za Vas! :))

Luc 13:38 28.08.2007

Goca - gradjanin ili gradjanka?

Cenjena gradjanine, dokle cete vise zadavati sami sebi autogol sa tim insistiranjem na zenskim nastavcima reci. Ako ste vec hteli da pojasnite da rec gradjani obuhvat a i zene i muskarce i staro i mlado onda ste morali u zagradi da navedete i muske gradjane a ne "građana (građanki, dece, poreskih obveznika, svih)". No iako ostavimo to po strani, ne vidim sta to razlikuje muskog gradjanina od zenskog, da bi ovom potenjem bio davan poseban naziv. Sta vise vidim u tome samo jos jednu diskriminaciju i insistiranju na odredjivanju pola nekoga GDE TO APSOLUTNO NEMA NIKAKVE VEZE.

Kada budete shvatili da ste gradjanin, i da je upravo sustina ravnopravnosti u tome da niko ne ustanovljava vas pol, nacionalnost, izgled tamo gde to ama bas nikakve veze nema sa pravima i obavezama koje vam sleduju, moci cete i da vodite gradjansku drzavu.

Srdacno

gordanac 14:32 28.08.2007

odgovor

Goca - građanka

No iako ostavimo to po strani, ne vidim sta to razlikuje muskog gradjanina od zenskog

razlike:
pol (biiološka) - uloga i rod (društvena) - uloga

Kada budete shvatili da ste gradjanin

i još jednom:
građanka
žena

Nećemo biti saglasni do daljnjeg.
Bilo jednom slična argumentacija, pa mi reklo "kako ne razumeš, to je svejedno, kad se kaže misli se i na jedno i na drugo"
Pitam:
"Jesi li siguran da je svejedno?"
Odgovara:
"Jeste!"
Ponudim:
"Hajde onda da sviugde i svuda pišemo i govorimo - građanke? Može?"
Odgovara:
"Ne može građanke su žene".
Ajde?!

Luc 17:05 28.08.2007

Re: odgovor

Pa naravno, jezik je odredjena fomra, a svaka forma tezi odredjenom okostavanju. Urezana je rec gradjanin i zna se sta ona znaci. Novi izrazi se ne stvaraju na sednicama komiteta, niti na blogovima, pa tako ne mozemo ni ja ni ovde da se dogovrimo da zamenimo rec gradjanin - koja oznacava i muske i zenske gradjane - sa recju gradjanka. Isto kao sto bi tesko se moglo prihvatiti da rec kukavica, zamenimo reci kukavac pa da je koristimo i u muskom i u zenskom rodu, a isto vredi i za propalicanera i masu drugih reci.

Pritom meni licno najvise smeta, sto zagovornici teze o sustavstvenoj ulozi rodnog nastavka imenica, nikada ne bi rekli da je Biljana Plavsic zlocinica - ona moze da ostane zlocinac. Ne kazem da je to konkretno slucaj sa vama nego sa tipicnim zagovornicima takve upotrebe. Iz toga se vidi mnogo vise, nego sto bi se na prvi pogled moglo uciniti. Ako nekom smeta da doktor jer je zena, a ne smeta da zena bude zlocinac, to znaci da je posredi klasican kompleks koji stvara pravilo koje treba realizovati samo kada je u korist kompleksaca.

To sto vi, ili neko drugi, oseca problem da bude poslanik, to samo govori upravo da postoji neki problem jer vecina sveta - ogromna - kada kaze poslanik ni u kom slucaju ne zeli iz toga da sikljuci zene. Zasto osnovni termin nije zenskog roda - tako je to tipizirala istorija i drustvo i tu nema sta da se kukumace. To je pitanje na istom nivou kao kada bi neko pitao zasto nemamo kineske pozajmljenice u nasem govoru, a imamo engleske i gfrancuske - takve su bile istorijske prilike.

Konacno, zelim da Vam skrenem paznju da vi svakako jeste poslanica, a mozete biti i doktorka i lekarka, bibliotekarka. Ne postoji medjutim funkcija niti zanimanje lekarka, poslanica, biobliotekarka, vec jedino bibliotekar, lekar, poslanik. Sa tim su Nemci raskrstili skoro jednom za svagda. Nemacka ima kancelara, a A. Merkel je kancelarka. To su dve potpuno razlicite stvari. Dakle, ako vam je stalo da pozovete neku osobu koja je zenksog roda takos to cete se posluziti njemom funkcijom koja je takodje cini osobom mozete reci "lekarka ima rec". No ako vam je stalo da cujete misljenje lekara valjalo bi da kazete "lekar ima rec" bez obzira sto se radi o osobi zenskog pola. Sve ostalo je uvreda za ljudsko dostojanstvo, a i zena je covek.

Luc 17:07 28.08.2007

Re: odgovor

I da, sto se tice interesante pouke o razlici roda i pola, bice da ste pogresno preveli nesto ili ni sami ne shvate razliku kako valja. Pol je obelezje jedinke, rod je skup jedinki sa odredjenim obelezjem. Dakle vi ste zenskog pola, a pripadate zenskom rodu. Ne mozete biti zenskog roda.

gordanac 23:53 28.08.2007

o jeziku

pa tako ne mozemo ni ja ni ovde da se dogovrimo da zamenimo rec gradjanin - koja oznacava i muske i zenske gradjane - sa recju gradjanka.

O, stigli smo do muških i ženskih građanka. U Vašem komentaru kojim tvrdite da "ne možemo mi ovde da se dogovaramo kako ćemo šta zvati", Pa, vidite da možete da predlažete.
Ja ne vidim potrebu da se sa bilo kim dogovaram da sam "građanka". Ja to jesam. Vi kažete da sam "ženski građanin".

nikada ne bi rekli da je Biljana Plavsic zlocinica - ona moze da ostane zlocinac...

ne, nego osuđenica zato što je bila optužena da je zločinka.

Zasto osnovni termin nije zenskog roda - tako je to tipizirala istorija i drustvo i tu nema sta da se kukumace.

Istorija ne "tipizira" jezik, nikako. Jezik je živ. Pitajmo lingviste, psiholingviste. A morala sam da konsultujem rečnik da bih videla šta je "kukumace", pod pretpostavkom da ste hteli reći "kukumavče". što na ovom postu niko ne čini.

Ne postoji medjutim funkcija niti zanimanje lekarka, poslanica, biobliotekarka, vec jedino bibliotekar, lekar, poslanik.

Postoji. I o tome isto nema dogovaranja. Jezik je , kao živ, "prepoznao" da postoji onda kad je zaista "počelo da postoji". Kao i kompjuter ili asfalt ili krompir - sve u svoje vreme i kad počne da biva svuda oko nas.
Kao što malo ljudi danas zna šta je "sečka". Jezik će "zaboraviti" reč koja nije "opredmećena" i "sastaviti" reč za nove predmete i pojave. A istorija je nešto drugo. Ako ste mislili na istoriju jezika, onda Vam tek argumentacija ne valja.

Dakle, ako vam je stalo da pozovete neku osobu koja je zenksog roda takos to cete se posluziti njemom funkcijom koja je takodje cini osobom mozete reci "lekarka ima rec". No ako vam je stalo da cujete misljenje lekara valjalo bi da kazete "lekar ima rec" bez obzira sto se radi o osobi zenskog pola. Sve ostalo je uvreda za ljudsko dostojanstvo, a i zena je covek.

Znači: ako nije važno i ako nije ozbiljno, već samo "zovete" ženu, onda je "lekarka", a ako je važno i ozbiljno, onda je "lekar".
Ovo je već odavno citirano kao primer diskriminacije kroz jezik.
Upravo o tome ponekad pričam.

gordanac 23:56 28.08.2007

rod i pol

Pol je obelezje jedinke, rod je skup jedinki sa odredjenim obelezjem. Dakle vi ste zenskog pola, a pripadate zenskom rodu. Ne mozete biti zenskog roda.

Rod je društvena kategorija, a "određena obeležja" su uloge koje društvo namenjuje.
I koje zato može da menja, što možemo dokazivati najburnijim promenama za samo poslednjih 100 godina.
Ja predlažem da se i dalje menja. Na bolje.
Vi očigledno smatrate da ne treba menjati.
Nećemo se saglasiti.

Luc 11:12 29.08.2007

Re: o jeziku

gordanac
pa tako ne mozemo ni ja ni ovde da se dogovrimo da zamenimo rec gradjanin - koja oznacava i muske i zenske gradjane - sa recju gradjanka.
O, stigli smo do muških i ženskih građanka. U Vašem komentaru kojim tvrdite da "ne možemo mi ovde da se dogovaramo kako ćemo šta zvati", Pa, vidite da možete da predlažete.
Ja ne vidim potrebu da se sa bilo kim dogovaram da sam "građanka". Ja to jesam. Vi kažete da sam "ženski građanin".
nikada ne bi rekli da je Biljana Plavsic zlocinica - ona moze da ostane zlocinac...
ne, nego osuđenica zato što je bila optužena da je zločinka.
Zasto osnovni termin nije zenskog roda - tako je to tipizirala istorija i drustvo i tu nema sta da se kukumace.
Istorija ne "tipizira" jezik, nikako. Jezik je živ. Pitajmo lingviste, psiholingviste. A morala sam da konsultujem rečnik da bih videla šta je "kukumace", pod pretpostavkom da ste hteli reći "kukumavče". što na ovom postu niko ne čini.
Ne postoji medjutim funkcija niti zanimanje lekarka, poslanica, biobliotekarka, vec jedino bibliotekar, lekar, poslanik.
Postoji. I o tome isto nema dogovaranja. Jezik je , kao živ, "prepoznao" da postoji onda kad je zaista "počelo da postoji". Kao i kompjuter ili asfalt ili krompir - sve u svoje vreme i kad počne da biva svuda oko nas.
Kao što malo ljudi danas zna šta je "sečka". Jezik će "zaboraviti" reč koja nije "opredmećena" i "sastaviti" reč za nove predmete i pojave. A istorija je nešto drugo. Ako ste mislili na istoriju jezika, onda Vam tek argumentacija ne valja.
Dakle, ako vam je stalo da pozovete neku osobu koja je zenksog roda takos to cete se posluziti njemom funkcijom koja je takodje cini osobom mozete reci "lekarka ima rec". No ako vam je stalo da cujete misljenje lekara valjalo bi da kazete "lekar ima rec" bez obzira sto se radi o osobi zenskog pola. Sve ostalo je uvreda za ljudsko dostojanstvo, a i zena je covek.
Znači: ako nije važno i ako nije ozbiljno, već samo "zovete" ženu, onda je "lekarka", a ako je važno i ozbiljno, onda je "lekar".
Ovo je već odavno citirano kao primer diskriminacije kroz jezik.
Upravo o tome ponekad pričam.

Ima nesto simpaticno i u tom vasem domacem izdanju neofeministickog pristupa :). U svakom slucaju ne bih nazvao raspravu sa vama neprijatnom.
Jezik je svakako ziv. Ali bez obzira sto je ziv ima kao svaka forma odredjenu dozu okostalosti. To mozete takodje pitati svakog lingvistu, a ne smatram da su lingvisti razne sestricine i komsinice koje su zavrsile sprski jezik i knjizevnost ili spanski.
Biljana Plavsic je pravoznasno osudjena na osnovu priznanja, a pri tom jos to nije ni tema, vec se radilo samo o primeru. Dakle to sto se prebacili loptu na polje da li je neko neosudjen zlocinac je po meni neozbiljno.
Vi mene gospodjo niste razumeli, sto se tice jezika. Ako vi imate snage da nametnete rec gradjanka kao opsti termin i za muske i zenske gradjane, sto danas izraz gradjanka jeste i ako mozete da nam date jedan racionalan razlog za to zasto bi potpuno adekvatan termin gradjanin menjali sa gradjanka, samo izvolite. Ali kao sto ste i rekli, jezik je ziv i u toj svojoj zivosti prati odredjena pravila ekonomije. Izrazava se sto krace i neprirodno mu jeda stalno navodi reci u oba roda (rod imenice je lingvisticki termin ako vas to buni), a isto tako vrlo tesko usvaja nove reci za stvari (res) koje VEC IMA. A to je ovde upravo slucaj. Gotovo je nemoguce zameniti jednu rec drugom tek tako narocito kada su iste osnove. Ali kaos to rekh, ako vi to uspete ja nemam nista protiv da opsti naziv bude gradjanka.
Sto se tice lekara i lekarke, pre bih rekao da taj nadrealni cinizam kojim ste prebacili moje reci u potpuno drugu sferu potice iz vase zelje da me ovde poklopite, nego sto stvarno ne razumete sta sam hteo da kazem. Ne radi se o ozbiljnom ili neozbiljnom, vec o tome da li se radi o realizaciji privatnog i sporednog ili poslovnog. Ako je za vas privatno neozbiljno, uzivajte. A sto se tice znacenja reci "rod", nakon vase dopune uveren sam da ne znate sta ta rec znaci. Tacno je da psotoje drustvene uloge u smislu koji vi pominjete ali za to ne sluzi rec rod.
Sto se tice reci kukumakati tako se kaze u mom rodnom gradu i tako sam ja od majke naucio kao i jos 2 miliuona ljudi tenetuno, tako da je to van svake diskusije.

srdacno

gordanac 12:33 29.08.2007

rasprave

U svakom slucaju ne bih nazvao raspravu sa vama neprijatnom.

Ni ja :)
Eto prve saglasnosti. :)

Ako vi imate snage da nametnete rec gradjanka kao opsti termin i za muske i zenske gradjane, sto danas izraz gradjanka jeste i ako mozete da nam date jedan racionalan razlog za to zasto bi potpuno adekvatan termin gradjanin menjali sa gradjanka, samo izvolite.

Nemam nikako namere da "namećem" bilo kome bilo šta, ali ni namere da odustanem od onoga što smatramo svojim identitetom.
Građanka sam, žena sam.
I ako sam samo jedna u ukupnom stanovništvu moje države ili svih ljudi, ja opet to JESAM. Broj drugih koje to NISU ili broj onih koji tvrde da ja to NE MOGU da budem ne mogu uticati na taj identitet. Kao što ga ja nikako ne mogu NAMETATI drugima,
Ali mogu da pitam druge šta misle o tome, o svom ili o bilo čijem identitetu, ili o svojoj ili bilo čijoj ulozi koju društvo svojim pisanim ili nepisanim pravilima bilo kome namenjuju.

A moja pitanja su sasvim jasna i proizilaze is sledećih tvrdnji:
1.Društvo pisanim i nepisanim pravilima propisuje uloge polovima kao biološkim kategorijama i skup tih pravila opisuje njhiove rodne uloge u društvu.
2.Svaki skup društvenih pravila (pisani i nepisani) podložan je promenama na osnovu saglasnosti koja se za to obezbedi u društvu. Kad je reč o promeni društvenih uloga žena i muškaraca - o tome se mora doneti zajednička odluka da bi do promene došlo.
3.Tvrdnje (1) i (2) moraju biti potkrepljene očitim dokazima, primerima, svima poznatim događajima da bi bilo ko na njih obratio pažnju.

Želim da menjamo DANAS važeća pisana i nepisana pravila o ulogama žena i muškaraca - na bolje.
Svaka strategija promena, osim dobre procene o tome koliko su promene težak i spor proces, mora izabrati i sredstva (izbor sredstava vrlo često puno govori o nosiocima strategija promena, razna su...)
Upotreba jezika je SREDSTVO, odlično sredstvo kojim u različitim fazama, sa različitim sagovornicima jasnije nego nekim drugim sredstvom ostvarujete neke od ciljeva strategija promena. Naš jezik, po svojim pravilima, menja imenice po rodu, broju i padežu. A upotreba (ili nekorišćenje) promene po rodu otkriva mnogo više i mnogo dublje po slojevima parametra jednog društva nego što je rasprava o "kulturi govora". Jezik je (često) indirektno diskriminatorsko sredstvo za protivnike promena.

Pripadnici etničkih manjinskih grupa svojim zahtevom za slobodnom upotrebom svog jezika u sredini koja je većinski jezički različita,čine vrlo sličnu stvar - jezik ume da bude "omen" za ukupno očuvanje njihove tradicije i kulture. Oni tek imaju teškoća u nekim društvima da objasne kako onda oni nemaju/imaju VIŠE prava nego većina (što je najčešći argument protivnika ostvarivanja etničkih manjinskih prava)

I da se vratim na zaštitnika građana (i građanki :))):
Zakonom je ta institucija (da Vas parafraziram u najboljem smislu te reči) NAMETNUTA i u tom procesu sam učestvovala, ali ta odluka je mogla biti doneta tek posle političke i institucionalne saglasnosti da je POTREBNA.

KO može da arbitrira kad je jezik u pitanju?
Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU (ja nemam informacije da su završili posao, bilo bi mi drago da jesu :)). Oni mogu da "nametnu" pravila o upotrebi imenica u ženskom rodu, kada odluče o nastavcima (-ica; -ka; -ika; -kinja; -škinja; -ginja; ....) i da stručno argumentuju kako se MORA slagati sa glagolima, pridevima i drugim vrstama reči.

Ja mogu da upotrebljavam taj jezik sve dok oni ne izreknu pisano pravilo. Ako mi tim pisanim pravilima zabrane da ga korisitm, onda mogu da pravim strategije za ukidanje njihovih zabrana.
Promene su jedina stalna stvar.

p.s. kad sam pokušavala u nekim raspravama da dajem primere kako imenice u ženskom rodu koriste hrvati, onda mi je reklo "a, pa to je hrvatski, s njim je lakše!". Zašto mi je ova anegdota zanimljiiva? Zato što je to izrekao muškarac koji inače i u svim drugim slučajevima tvrdi da se radi o JEDNOM jeziku, u dve varijante. U njihovoj varijanti je lakše, u našoj teže ili nemoguće. Kad sam pitala "zašto?" odgovor je bio "jezik je majka naroda".

Luc 12:58 29.08.2007

Re: rasprave

Ja se potpuno slazem sa vama da polozaj zene u nasem drustvu nije zadovoljavajuc. Samo smatram (1) da se to ne vidi u upotrebi reci o kojoj mi ovde pricamo, (2) te da shodno tome jezik nije adekvatno sredstvo za vase ciljeve i konacno (3) misli i ovako da je ta prica uvezena iz zemalja koje - ne znam da li znate - iako su pravne drzave redom imaju vecih problema sa rodnom neravnopravnoscu nego mi iz prostog razloga jer je ovde 50 godina prodavana prica i ideologija o jednakosti radnika i radnica, o zenama rukovodiocima, zenama na fakultetima - sto je sve odlicno i to su upravo pravi nacini borbe. Dakle, ono sto hovu da kazem to je da u Nemackoj ili Svajcarskoj na primer postoji mnogo gori generalni stav prema zenama nego ovde i treba se borimo da taj stav koji oni pokusavaju da menjaju ne dodje kroz strana poslovodstva ovde.

Sto se tice standardizacije jezika, standard se propisuje kao putokaz. Mislim da imate potpuno pravo sta god odbor za standardizaciju propisao da nastavite da pisete sve i u muskom i u zenskom gramatickom (!) rodu. Prosto vi smatrate da je priroda stvari takva, a priroda stvari probija svako pravilo.

Medjutim, zaista je tacno da je hrvatski jezik pogodniji za rodno dupliranje ako smem tako da se izrazim. To je zato sto je srpski standard stardandizovan govorni jezik, a hrvatski standard standardizovana knjizeva tradicija sa jakim elementima govora koji je stran vecini hrvatskog stanovnistva. U takvim situacijma govornici nemaju osecaj za to sto je prirodno a sta ne prirodno, nemaju osecaj za prirodu stvari, vec jednostavno uzimanju da treba ono sto je propisano, bas kao i kad neko uci strani jezik.

Konacno, moram da se vratim na institucionalnu standardizaciju i da zakljucim da bi svaki pravilo u vezi rodnog dupliranja bilo izvan nadleznosti bilo koje institucija koja standardizuje jezik (koji je ziv us vom standradnom obliku). To ne moze biti stvar standardizacije kao sto nijedan institut ne moze da vam kaze da je nepravilno stejdz, vec treba bina ili cak pozornica. Jer ovo nije problem pravilnosti forme jezika, vec pitanje same percepcije stvarnosti, izmedju ostalog da li npr. gradjanin uvredljivo za zene ili ne, ili je pak mozda, kao sto ja tvrdim, bas uvredljivo gradjanin i gradjanin.

Moram vam pritom reci da ako tvrdite da niste gradjanka, onda ne mozete biti ni covek, vec pretpostavljam, samo zena. A to nas vraca na onu staru repliku Crnogorca som sinu: "nije si zena, no covjek". Priznacete da je to ipak tuzno.

gordanac 13:38 29.08.2007

žene...

da je ta prica uvezena iz zemalja koje - ne znam da li znate - iako su pravne drzave redom imaju vecih problema sa rodnom neravnopravnoscu

...znamenite, zaboravljene, aktivne, uticajne, sjajne...
autentične sa našeg područja
znamenite i zaboravljene (?)
...samo kao primer s kraja XIX i početka XX veka (ima ih još) ili kasnije...
Jednopartijski sistemi su nastavili promene brže (koliko god imala primedbi na mane, greške i često tragične odluke jednopartisjkih sistema za tih pedesetak godina socijalizma, to me ne sprečava da vidim listu dobrih događaja iz tog perioda), višepartijski su "kontrolisali" promene i otud faze "feminizma" koje u potpuno drugačijem obliku možete pratiti kod nas, a poput eksplozija šezdestih i sedamdesetih u zemljama "starih" demokratija, nakon koje su feministikinje (manje-više) "ušle" u institucije personalno (osamdesetih i devedesetih), a tematski u oblast "ženskih ljudskih prava".
Švajcarska je recimo 1972., kao poslednja evropska zemlja donela odluku o pravu glasa za žene na nacionalnom nivou, Nemačka je tek nedavno ukinula zakon iz 1977. koji je propisivao da žena mora da ima pismenu dozvolu muža, ako hoće da se zaposli van kuće.
Žene u Kataru će prvi put glasati (mislim ove godine, nisam sigurna) na parlamentarnim izborima.
Uvek je, u suštini, autentično. Ako nije - ne uspeva. (ima žalosnih primera i za to)

"Čovek" u našem jeziku češće znači "muškarac" nego "ljudsko biće". Tako je uobičajeno, kada se želi reći nešto pozitivno o nekoj ženi, da se kaže "ma, ona je divan čovek!", "ona je čovek i po!", "ona je ljudina!". A imamo reč koja omogućava "slaganje po rodu...." :
osoba
Građanka je osoba. Građanin je osoba.
I imamo meni omiljeni glagol i imenicu:
ljudovati
ljudovanje
Strašno se retko upotrebljava. I postoje razlozi za retku upotrebu.

Luc 15:50 29.08.2007

Re: žene...

Orpostite gospodjo Cobic, ali covek i osoba nije isto. A vidite kad ste vec pomenuli tu rec, meni uopste ne smeta da neko kaze da sam dobra osoba, iako je tu u pitanu zenski gramaticki rod. Mislim da ste shvatili poentu sa "covek" i da smo konacno dosli do apsurda, da sledeci vasu teoriju zene ne treba da pristanu da budu ljudi, jer je rec covek u muskom rodu. A ja upravo tvrdim da je gramaticki rod potpuno irelevatna stvar, i da sam ja covek i vi takodje, kao sto ste vi osoba i ja takodje.

Ovde uospte nije posredi, ako stavimo moju malu igru reci iz proslog posta po strani o tome sto rec covek ima dva znacenja. Ja kazem sledece: rec gradjanin u srspskom jeziku odnosi se i na muske i zenske gradjane, rec covek i na ljude muskog i na ljude zenskog pola. Ako vam se ne svidja da budete gradjanin, mora vam se i ne svideti da budete covek. I tu dolazimo do sustine koju ja sve vreme pokusavam da podelim sa vama- kod odredjenih reci uopste nije bitno da li je lice na koje se odnose muskog ili zenskog roda, bitno je upravo samo da li se radi o lekaru ili apotekaru, coveku ili ribi. Citavo kukuma(v)kanje se prema tome svodi na to, hej pa zasto je onda covek u srpskom jeziku muskog gramatickog roda, to nije fer. Ako vas to boli, razumem vas, ali to nije problem koji treba resavati na pansocijalnom planu. Dakle zasto vama smeta da budete gradjanin/covek, a meni ne bi smetalo ad budem osoba. Je l sam ja za vas osoban, osober ili kako biste to izrazili?

Oprostite sto smo ovoliko skrenuli sa teme. Srdacno

Luc 15:51 29.08.2007

Re: žene...

pardon, Comic

Luc 13:47 28.08.2007

Ombudsman ili zastitnik gradjana

Citajuci komentare, vec sam stekao utisak da je pogresno izabran naziv za ovu insittuciju. Umesto da je izabran neki anziv koji nece produbljivati u sveti jaz izmedju jadnih i nemocnih gradjana i svemocen drzave, upravo je nas ombudsman dobio jedan herojski naziv. Nas svet dugo nece shavtiti u cemu je poenta i sustina institucije ombudsmana.

Nije osnovni cilj ombudsmana, pa ni zastitnika gradjana, "zastita gradjana" i tu je problem cele price. NJegova sustina je u realizaciji prava gradjana. U cemu je razlika? Pa ogromna je, doduse ne sustinska, vec u psihickoj percepciji. Ne postoji ombudsman radi neke apstraktne zastite gradjana - od iseljennja iz stana, od poreskih organa, od gromova, poplava, lopova... on postoji radi realizacije utemeljenih prava gradjana. U zemljama sa razvijenom pravnom kulturom, uloga ombudsmana se svodi na ispravljanje svih onih situacija u kojima se elementarna pravicnost izgubila razvodnjavanjem slucaja kroz silne postupke i procedure. U zemljama kao sto je nasa, uloga ombudsmana je ekstremnija naravno i on je tu da reaguje na grube nepravde.

U svakom slucaju, ponekad mudrost pri izabiru izraza ne treba da lezi samo u zelji da se stvari izraze domacom leksikom.

Vlasta 22:23 28.08.2007

Hm.

Šta da kažem ovako odmorna i brončana? Sve mi nešto greh da te trolujem, nekako nije u redu. A opet, ne znam kako da odolim. ......Brancini i orade su bili extravaganca!!!! A more lipo! Nijedne meduze, a puno Italijana. A njima su svi lipi, zato njima hvala.

vpantic 21:58 29.01.2008

Unaprediti odnose građana i vlasti

Lepo je što ovakav blog postoji na B92, ja sam ga malopre našao pa reših da se pridružim raspravi. Možda će cela stvar oživeti.

Dosta je rečeno na ovom blogu o ombudsmanu. Meni se čini da su ovde važne dve stvari: 1) uspostavljanje parlamentarne, profesionalne i nepristrasne kontrole administracije ili uprave i 2) konkretna zaštita građana (po zahtevu stranke ili na inicijativu ombudsmana) od nevaljale ili pokvarene (korumpirane) uprave (maladiministration).
Ako ne postoje obe stvari istovremeno tj. ako nema kontrole uprave od strane uredno izabranih poslanika ili odbornika i ako ombudsman nema alat kojim će relativno brzo, jeftino i efektno da zaštiti pravo konkretnog čoveka, od ta posla nema ništa. Ove dve stvari ne mogu jedna bez druge. Ako nema parlamentarne kontrole, onda ombudsman nema oslonac, nema podršku a ako ombudsman nema mogućnost da autoritativno rešava probleme, onda mu se građani neće obraćati.

Pitanje je i za raspravu je ko danas i koliko kontroliše javne i državne službe, od ministarstava, državne uprave, raznih agencija, javnih preduzeća, pa sve do opštinskih administracija i komunalnih preduzeća? S druge strane, još je veće pitanje koliko je silna administracija spremna da se podvrgne parlamentaroj kontroli i uvidu svog činjenja od strane ombudsmana? U jeku smo izborne kampanje za drugi krug predsedničkih izbora, sleduju i lokalni izbori, ali ni jedan kandidat, niti jedna stranka ne govori o ombudsmanu, zaštiti konkretnih ljudskih prava, depolitizaciji i profesionalizaciji uprave! Slučajnost?

Ovog petka, 1. februara 2008. godine opštinu Valjevo posetiće srpski ombudsman Saša Janković sa svojom koleginicom Dušanko Gaćešom, ombudsmanom grada Beograda. Valjevci uz pomoć svoje opštine skoro 6 godina pokušavaju da uspostave lokalnog građanskog branioca-ali bez uspeha. Ova poseta ima za cilj da podstakne raspravu o kvalitetu uprave u Valjevu i njenoj kontroli od strane parlamenta. Možda će novoproglašeni grad Valjevo imati gradskog ombudsmana kome će se za savet obraćati i građani i administracija? Živi bili pa videli!

gordanac 08:06 01.02.2008

e, baš mi drago...

...da ste svratili na čitanje "davnog" posta! :))
Danas je petak, želim i Saši Jankoviću i Valjevu dobar i uspešan radni dan.
I - naravno - ostvarenu inicijativu o valjevskom ombudsmanu!

vpantic 00:05 04.02.2008

Ka valjevskom ombudsmanu

Da je prvi srpski obmudsman lepo prošao u Valjevu može se pročitati na najposećenijem i najboljem valjevskom internet portalu www.ugradu.info u blogu „Naš Ugradaš“.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

gordanac

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Koga, zašto i kako štiti zaštitnik građana (ombudsman)?

zastitnig-cega??

Ombudsman

Re: zastitnig-cega??

U mom gradu..

Srbin najbolje shvati kad primenis silu

postoji nekakava regulativa

Ko, zašto i kako?

odgovor

Re: Ko, zašto i kako?

Re: Ko, zašto i kako?

Ombudsman nas štiti od nas samih

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

nedostaju...

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

Re: nedostaju...

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

re

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

Re: Ombudsman nas štiti od nas samih

narodni advokat

asocijacija

Re: asocijacija

Re: asocijacija

brzina promena

Re: asocijacija

Ura za ombudsmena!

Re: Ura za ombudsmena!

Re: Ura za ombudsmena!

Re: Ura za ombudsmena!

Re: Ura za ombudsmena!

Slabo divanim šveCki,

čupakabra...

Re: čupakabra...

Re: čupakabra...

taj nam treba

Mhmh

Mnogi univerziteti

Ombudsman i birokratija!

prihvatam

ombudsmen ad infinitum

Aman ljudi… (i nadležni)

hvala...

gordanac

“Sta mi je to trebalo?”

o, dobrodošao!

Goca - gradjanin ili gradjanka?

odgovor

Re: odgovor

Re: odgovor

o jeziku

rod i pol

Re: o jeziku

rasprave

Re: rasprave

žene...

Re: žene...

Re: žene...

Ombudsman ili zastitnik gradjana

Hm.

Unaprediti odnose građana i vlasti

e, baš mi drago...

Ka valjevskom ombudsmanu

gordanac

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana