Juče sam čula nešto što me duboko potreslo......

..... odlučila se za razvod - ne može više sa njim.Deca su ili neutralna ili njemu drže stranu - kako koje.... Pitam se ponekad da li treba da prođe 20-30 godina i da se onda neko odluči za razvod braka..... Prvo je bila ljubav....Onda su došla deca,pa je sve preraslo u neku dozu prihvatljivosti....Prošle godine je kulminiralo - kada je on odlučio da neke stvari završi muški kako samo on zna (čitajte nasilnički).... I,ona je odlučila da se razvede....Pokušavala je da razgovara - nije išlo ... Obećavao je da će se promeniti - naravno,nikad se nije promenio... Žao mi je troje dece - ali,šta da radi??? Šta žena da radi kad više ne može da podnese psihičku (pre svega) torturu.... Sem da se razvede ....

Juče sam gledala na RTS-u "Vreme je za bebe" i bila je priča o porodici koja ima tri kćerkice... Starija ima oko 4-5 godina,a bliznakinje imaju tu do mesec-dva.... Baš su male... Majka dece je sa ocem dece stvorila tu porodicu i vodi računa o toj deci - a on razmišlja da li će ili neće da se oženi njom..... Hej,mene je dečko ostavio kad mu je druga devojka (imao dve u isto vreme) bila u drugom stanju-venčao se sa njom i Aleksandar sada puni 8 godina....Hej,ona je svom - ne znam kako da ga nazovem - vanvračnom drugu rodila tri zlatne i slatke devojčice,a on se razmišlja da li će da je oženi.... Tako može sutra i nekoj drugoj da napravi dvoje-troje i da ide od žene do žene i seje decu.... Katastrofa.....

Baš mi se sve sakupilo u jučerašnjem danu... Čujem da je jedna devojka,tu negde godište "moje dece" (1981) odlučila da se "smuva" sa fudbalerom  - strancem i da rodi dete...On će plaćati alimentaciju,a ona ništa neće raditi....Ne znam da li to tako može i da li će joj plan uspeti,ali sama pomisao na to mi tera žmarce u telo...Gledam "moju decu" - pa niko od nas (ni njihovi roditelji,ni profesori,ni škola,ni društvo,čak ni mi braće i sestre od njih) ih nije tako vaspitavao i učio...Njima su neke druge stvari bile važnije...Druženje,izlasci,upoznavanje novih ljudi,šale,smejanje...Ili ja znam samo dobru decu ili su se neke stvari previše iskvarile u proteklih 15 godina....Ne znam...

Sedimo tako i pričamo o ljubavi....Kako počne ljubav i gde se to pretvori u nešto drugo???Ne razumem to... Dvoje ljudi se vole,razumeju,stvoreni su jedno za drugo,a nešto ne štima....Hajde što ne štima na početku,nego se nastavlja na dalje....Pitam se - da li zaista sada ima prave,iskrene ljubavi - generalno gledajući celokupno stanje prikazano samo ovim unosom u blog...Ili to imaju samo privilegovani koji su rođeni pod nekom srećnom zvezdom... Pitam se da li ja želim isuviše mnogo od nekoga i od sebe - koji smo tek na nekom začetku nekog početka - od koga vrlo lako može biti nešto lepo,a može ispasti i ništa....Kada brakovi propadaju,kada se ljubav tek tako gasi,kada se ljudi međusobno ne poštuju i kada je materijalizam zauzeo glavne odlike ljubavi...

Ja ne želim tako da živim i ne želim da volim nekog zbog ne znam ni ja čega - što ima,što je postigao itd itd.... Želim da ga volim zato što sam u njemu otkrila dušu,srce,poštenje,čestitost i privrženost meni - makar zajedno sutra kopali po kontejneru da se prehranimo.... Bukvalno......