krizne mere

uvod

sednica na kojoj je vlada srbije donela zvanicne "mere za ublazavanje efekata ekonomske krize" odrazana je u redovnom terminu, cetvrtak (29. januar) pre podne. dan pre te sednice (bolje reci noc pre) odrzan je sastanak drzavnog vrha na kome je "razmatrana ekonomska situacija u srbiji".

to je ako se informisete na sajtu vlade srbije.

s druge strane , ukoliko vas put nanese na  platformu predsednika srbije saznacete da nikakvog sastanka drzavnog vrha nije ni bilo (jer u principu ne postoji tako nesto kao "drzavni vrh" - zlonamerni bi se pitali i za drzavu a kamoli za njen vrh). nesto se desilo ipak te veceri 28. januara. sta? pa prezentacija.

"na sastanku je predsedniku tadicu prezentovan program mera za ublazavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u srbiji." radi verifikacije, odobrenja ili samo informisanja, ko ce ga znati?

da li su tu ekonomisti (cvetkovic, dragutinovic i jelasic) i politikolog/populista potpresednik vlade bili da podnose izvestaj ili su isli tamo sa zeljom da ravnopravno razgovaraju o temama za koje su ustavno odgovorni, ostaje na nama glasacima da procenimo. pre nego sto krenem o temi, obratite paznju na prozore sa slike. napolju je mrak. opet se se sastajemo nocu. odakle sklonost da se "radi" samo kada padne mrak ne znam...

toliko o tome

razrada

sam program i dalje ostaje u grubim nacrtima. predvidjeno je da banke, uz pomoc "drzave", odobre kredite u iznosu od oko 120 milijardi dinara. deo tih kredita bi bio usmeren na privredu (da se poboljsa narusena (?) likvidnost a deo bi bio usmeren na stanovnistvo da se pojaca potrosnja (traznja). proklamovani cilj je rast proizvodnje i izvoza.

prvo treba primetiti da je predvidjeno da nekih 70 milijardi dinara "odobre" banke. to se "malo" razlikuje od planova koji se najavljuju sirom iskrizirane planete. dobro je sto mozemo tako. razlog je sto je nas bankarski sektor zdrav i likvidan.

poenta je da se u privredu (sto kroz kredite, sto kroz povecanje traznje za domacom robom i uslugama) upumpa 120 milijardi dinara uz drzavno "ulaganje" od samo nekoliko milijardi sopstvenih sredstava (dinkic pominje 3 milijarde iz budzeta i 5 iz fonda za razvoj) i dodatno zaduzivanje drzave od nekih 50ak milijardi dinara.

dakle vlada ce subvencionisatikratkorocne  kredite privred, tj isplacivati razliku bankama izmedju 5.5% kamate koje ce one naplacivati klijetima i "proracunate ekonomske cene kredita". subvencije drzave su predvidjene u iznosu od nekih 5% na godisnjem nivou za kratkorocne kredite (2 milijardi subvencija u odnosu na 40 milijardi plasiranih sredstava). ista matematika se primenjuje i za potrosacke kredite gradjanstvu za domacu robu (1 milijarda subvencija na 20 milijardi kredita, prinos na godisnjem nivou se razlikuje od duzine kredita).

planiraju se i investicioni krediti (po postojecim modelima fonda za razvoj uz prosirene garancije drzave kako bi se smanjio rizik povratka kredita tj smanjile kamatne stope za taj iznos rizika). cetvrti model je zaduzivanje od inostranih institucija a za razvoj malog i srednjeg sektora.

mere ce biti operativne u drugoj polovini februara. vlada jos treba da izvrsi izbor kriterijuma (sem "uslova svih uslova" - neotpustanje radne snage). to je to za sad. nije malo. da je problem srpske privrede nedostatak novca ovaj paket mera bio bi krajnje primeren (prve 2 mere narocito uz mala ulaganja posticu veliki efekat u povecanju likvidnosti privrede i povecanju traznje za domacim proizvodima - rekoh vec - moze nam se - bankarski sektor je porilicno likvidan tako da je "samo" trebalo pronaci nacin da se kapital oslobodi "straha" - kazem "samo" jer zadatak nije bio ni malo lak a lepo je odradjen).

ali problem srpske privrede nije "samo priliv kapitala" pa ako to resimo resili smo sve probleme. problem je sto zdravijem delu srpske privrede (a to je onaj koji je okrenut izvozu) rapidno nestaju trzista. ne njihovom krivicom. kriza je. potrosnja pada svuda. drzave se trude da podsticu  traznju (upumpavanjem kapitala) ali prednost imaju "domaci ponudjaci". svet ubrzano trazi prosirenje trzista za svoje privrede (kineska vlada pokrece investicione radove jer su do sada bili oslonjeni na izvoz, kad on pada okrecu se unutrasnjem trzistu; eu ubrzano trazi resenja koja bi njenu privredu priblizila "neistrazenim trzistima" (kina, afrika, azija...)...).

srpska vlada zeli da podstakne domacu traznju (sto se i vidi merom koja podstice potrosacke kredite). ali srbije nije trziste kapaciteta kineskog. necemo se pokrenuti samo iznutra to je jasno. sta cinimo da se (p)okrenemo ka spolja?

trenutno ne mnogo. bar ne preduzimamo mnogo stvari a cije ce se posledice videti ubrzo. neki kazu da je izbor ovih "ekonomskih atasea" preko ministarstva ekonomije ok stvar. mozda i jeste (mada ima i drugih argumenata) ali dobri rezultati toga nece se videti bar jos 2-3 godine (ako se i vide).

istovremeno postoji i to vecno pitanje "kriterijuma za pristup" novcu. predstavnici vlade kazu da nece vlada postavljati kriterijume vec banke, ali ko bira banke koje ulaze u obzir da biraju?

primecujem da se ne pominju grcke banke kao saradnici vlade na ovom poslu. mozda zbog vesti da je grcki guverner rekao da grcke banke ne bi trebalo da iz sredstava dobijenih iz grckog budzeta odobravaju kreditne linije svojim srpskim filijalama? dinkic im je vec porucio da "ako ne povecaju kreditnu aktivnost same sebe ce diskvalifikovati iz vladinog programa mera za ublazavanje efekata krize". zanimljivo.

lose je i sto se kao uslov trazi neotpustanje. sta to tacno znaci - drzavna pomoc za plate? to je besmisleno kao drzavna pomoc za kupovinu aviona ili renoviranje kancelarijskog prostora.

 cini mi se da prave mere pomoci srpskoj privredi od strane drzave u "osvajanju novih trzista" opet nece doci. ocekivano naravno. mozda je tako i bolje. jer ko uspe iz odavde da se probije do tamo ume jako puno da skace i dokazao se vec veoma.

 za pocetak da ih ne saplicemo. ako bude rebalansa budzeta (a bice) dajte da prvo menjamo rashodnu stranu (a necemo). pdv ako menjamo (a nadam se da necemo) dajte da ga smanjujemo (a posto necemo nemojmo ni da ga menjamo).

i za sam kraj. aranzman sa mmf-om mi je inace jako zanimljiv. narocito zbog toga sto je premali, realizacija ce doci prekasno a da bi bio odrziv treba se desiti nemoguce: rast gdp-a od 3.5%. ali o tome i o gubljenju kredibiliteta neispunjavanjem obecanja i olako iznesenim analizama, drugi put.

a sto se tice prenosa skupstinskih "zasedanja": ko ovde stvarno veruje da ce se ista promeniti ako ugasimo reflektore? ta logika me malo (vise) podseca na igranje zmurki sa mojim klincem: stanes na sred sobe, zazmuris i niko te ne vidi...

zakljucak

bloger nije zakljucao ovaj blog za komentarisanje. imate 7 dana, pisite pazljivo