bilo nekad, kao da je bilo

“Sedam dana sam ni gore ni dole”, pevaceve usne su bile prilepljene uz mikrofon. Pun Pionir. Basista je cucao na stepenicama koje su vodile ka bini I caskao sa prijateljima. “Neka ga malo, ovo je njegovo vece”, rekao je I bacio pola pljuge, koju je neko podigao sa poda I nastavio da pusi. Ona I bubnjar su pili vodu iz jedne flase. Dim je preplavio binu. Trzalica je kidala zice. Deset hiljada ljudi sa dignutim casama. Njega je zuljao kljuc u dzepu. Kljuc od garderobe. Poverio mu je Menadzer na cuvanje tajnu odaju sa njihovim stvarima. Neoprezno mu je skrenuo paznju da ce posle svirke napraviti kraci koktel I da niposto ne pusta nikoga unutra jer su tamo izmedju ostalog cekale I dve flase Jack Daniels-a da budu popijene. Pickin Dimic se sunjao oko njega. Na trenutak je prestao da se ljubi sa devojkom pored sebe. Tog coveka je video barem hiljadu puta ali mu nije znao glas. Uvek se ljubio sa nekom ribom. U klubu, na ulici, u prodavnici, na utakmici, u Domu Zdravlja, u taksiju, na sahranama, na vencanjima, na fakultetu. Zato je I dobio nadimak. Njemu nikada nije bila najjasniji izraz pickin dim. Kao, sve je to lako kao to. Glupo do bola ali je Dimketu taj nadimak pristajao uz prezime. Kao ime.

Kucnuli su se flasama I potegli po gutljaj-dva. Poslednje cega se seca je da su zagrljeni pevali Lelu Vranjanku, dok je Pionir jednoglasno govorio njoj-njemu da je sav njen-njegov bol.

Probudio se ujutru u zbunju sa Karlom, psom na tri noge. Krzneni jastuk ciju je sisu dojio zeleci kap vode. Tronozac. Rim je tako postao. Romul I Rem su dojili vucicu. Problem je bio sto je Karla musko. Zgadjen popijenom tecnoscu, hteo je da sedne je na njega da veze pertle na patikama ali se Tronozac iskusno izmakao.

Karla je ziveo od milostinje u okolini hale Pionir. Ostavili su tragove pet stopa na snegu dok su isli na pljeskavicu. Ko li je pojeo Karlin batak?

Pojeo je pljeskavicu i seo na klupu da predahne. Karla je podrignuvsi otisla sve sa dve pa jednom nogom poskakujuci. On je malo otpao.

Pridigao se na laktove I shvatio da ne zna gde je. Okolina mu nije bila poznata. Neki kameniti krajolik. Neverovatna panorama. Kaman na kamenu. Sto posto je na Dinari.Tamo vladaju dinarski tipovi koji jedu ljude. Na Himalajima nije. Tamo je vecni sneg I led. Sta ako je u podnozju Alpa. Joj, majko, srusio mi se avion u planinama. Umrecu od gladi I zedji. Morao je po svaku cenu da sacuva hladnokrvnost. Doci ce bernandinac sa cirkom po njega. Popice rum I bice kul. Caj sa rumom. Ne, kokisku sa rumom ili rum tortu. Mozda ima I sladoled, bas mu se jeo ruk-koktel. Uvek ga je vise voleo od Lenija ili Sneska. Cmok je prezirao. To lizu pederi. Sarenko je do jaja ali rum koktel je zakon.

“Jel znas da mozes da se drogiras sa aspirinom I koka-kolom”. “Kako”? “Pa progutas aspirin I popijes kokisku”. Bubnjar je uvek bio sklon otrovima. Jeo je sline iz nosa kao mali, ulazio je u auto radnje I mirisao gume, znao je satima da sedi na benzinskoj pumpi I udise. Lepak I bronza su  mu bili Baja Patak I sestrici. Zato je I ostao nizak. Svasta je njegova baba radila da ga vrati na pravi put.

U kraju je bila poznata kao misticna zena koja prodaje sok od macaka. Gajila je macke u dvoristu. U februaru su tu bili rejvovi, gej I strejt parade macaka. Orgijale su mace I macani. Posledica tih bahanalija su bile gomile macjih novorodjencadi, koje je baba pri porodjajima uzimala od majki. Onako ih je slepe nakon radjanja kupala u kazanu, iz kojeg je u flase sipala vodu. Prodavala je to posle zenama kao lek protiv neverstva I pijanstva, njihovih muzeva. Njega je Maja M. naterala da popije tu vodu kao dokaz da je voli. Sve bi on tada uradio samo da mu pokaze sisu. Nikada nije spavao sa njom. Nije mu se dizao na nju. To je jedina riba na koju mu se nije dizao. To je bila najbolja riba na koju mu se nije dizao. Zbog, jebenog, soka od macke. Kupio je pre par godina kutiju Viagre. Na njoj je napisao Maja I cekao je da se vrati iz Amerike. Doci ce kad-tad, tu su joj matorci. Morace nekada da dovede unuce na pokazivanje. On ce je cekati u zasedi sa tabletom pod jezikom I flasicom vode u ruci. Ona je bila njegov testament. Samo to da obavi I umrece bez frke, obecava.

Tezak period je iza njega. Zivog su ga secirali, svakodnevna zracna lobotomija. Kada je bio klinac uspavljivao se molitvama: “Boze, molim te, daj da samo jednom karam pa mogu da umrem”. Mesecima unazad je molio Boga da ne umre zato sto je jednom karao. Kakva je to crnkinja bila. Noge do zuba. Sise kao dve medecinke na fizickom. Bulja kao dva bas bubnja. Zaskocio je panteru na ledja I ovaj ga je nosio kroz dzunglu. Shina, kraljica dzungle. A on cak ni Tarzanku nije imao. Bio je lepo podsisan. Tu u Kongu se Kasijus Klej sibao za titulu svetskog prvaka u boksu.

Posle Shine je osetio nemoc. Mislio je da je gotov. Da je dobio galopirajuci AIDS. Srecom po njega imao je samo rak. Sest meseci je svakodnevno zracen I lecen od te uzasno glupe I uporne bolesti. Barem da je umro kao covek posle pantera. “Glupi moj zivote”, ponavljao je u sebi dok je u Borci Gredi, bez struje, kupovao “rokerku” od ostarelog hevi-metalca. Da ima u cemu da ode u pakao. Tamo je zezanje. Tamo je ekipa. Tamo je srce, tamo sija sunce.

Zajebao se. Pereziveo je.

Svako jutro je citao molitvu gledajuci u poster Debi Hari:

“Seti se Barbara, bez prestanka je kisilo
nad brestom toga dana, a ti si hodala nasmejana
prokisla, radosna, ocarana, pod kisom
seti se Barbara, bez prestanka je kisilo nad Brestom
a ja sam te sreo u ulici Sijama
smesila si se, i ja sam se smesio
ti koju nisam poznavao, ti koja me nisi poznavala
seti se, seti se toga dana, ne zaboravi”.

Cudo je taj Prever, jedno vreme mu je bio najbolji ortak. Muvali su ribe zajedno. On je bio slika a Prever ton. Voleo je ribe koje su imale I ton I sliku. A ne samo jedno od ta dva. To je idealna kombinacija. Imao je problem u komunikaciji sa ruznim ljudima, narocito ruznim zenama. Iskupljivao se za taj greh dobrotom. Voleo je da poklanja ljudima. Najvise je poklanjao sebe. Imao je par ljudi kroz ceo zivot ali I petominutna ponznanstva su mu bila kul. Imao je svoju predstavu za svakog. Nikada nije izneverio svoju publiku. Show must go on. Aplauzi I ovacije su mu bili motiv za dalje.

U proslom zivotu je sto posto bio vojskovodja, mada mu je onaj bolid kada je bio na regresiji rekao da je bio africka princeza. Mumlao je pet minuta sebi u bradu a onda je ispalio u pravcu njega tu ustvari gotivnu cinjenicu. Njegova ortakinja koja ga je odvukla kod vraca je prosla katastrofalno. Udavila se u dubokoj vodi jos kao beba. Tako da ona prakticno nije ni imala prosli zivot. On je bio princeza plemena pigmeja. Zato se u ovom zivotu svetio dugonogim I vitkim zenama. Dopala mu se ova pomisao pa se nasmejao. Hteo je da ide I u dublju reinkarnaciju ali ga je regresor izbacio napolje iz stana zbog neozbiljnosti. Stan mu je bio preko puta hotela “Jugoslavija”, bilo ga je lako naci. Okolo se vrzmala gomila nesretnika I gubitnika.

“Jesam zaspala”, pitala ga je Blondi probudivsi se pored njega na lezaljci na pescanoj plazi. “Jesi”, nije je slagao, ovoga puta. “Jesam li zinula”, klimao je glavom potvrdjujuci istinitost njenih reci. Bila mu je lepa I sa otvorenim ustima. Nije mu smetao ni slinasti lancic koji joj se sa kraja usana protezao ka ramenu. Tada je jos uvek imao dilemu, da li je to ljubav. Voleo je da prica sa njom. Vise mu je sluzila kao ukras ali nije se bunio kada je od njega zahtevala sex. Sve dok jednog dana nije dosao Brana I izbrisao mu tu pricu iz glave.

“Kakav lav, strasan lav”!

 nastavice se...