Smeši li nam se novi USTAV!

       Regionalizam  bauk koji šparta Srbijom iz vremena Slobodana Miloševića, ili od 1974, ili od 1945. neprekidno mutira, menjajući oblik u skladu sa zahtevima dnevne politike i njenih lidera. Uprkos činjenici da je regionalizacija kao model teritorijalne organizacije države zaživeo u većini država EU, na ovaj ili onaj način, ni Jugoslavija, a još manje Srbija nikada nisu ponudili ni približno pravi odgovor, koji bi bio materijalizovan kroz adekvatno ustavno rešenje i ustavni zakon. Ipak, malo malo pa se neko usudi da o tome progovori! Nekako se predlozi i ideje lakše definišu dok su lideri-partije u opoziciji, kada pljušte obećanja o ravnomernom razvoju, neophodnosti decentralizacije, protiv Beogradizacije Srbije...ali čim se dokopaju vlasti, nekako utihnu razgovori, zaborave se data obećanja i sve krene iz početka. Ma ne bi se niko od njih odrekao ni parčeta vlasti i kontrole za živu glavu, jer ako bi se odrekli vlasti – nadležnosti –finansijske kontrole, kako bi opstali na političkoj sceni? Kojim instrumentima bi sačuvali svoja mesta u državnoj ili partijskoj hijerarhiji? Kako bi avanzovali – dočepali se ministarstava, ambasadorskih mesta, mesta u upravnim odborima...gde se sve plaća, i to DOBRO. Čim se malo i na trenutak samo začepkalo po primanjima naših visokih činovnika i predstavnika,  ustalasalo se javno mnjenje. Milioni su primani bez ikakve kontrole, milioni su odlazili na telefone i avione, milionima su plaćani lojalnost ili nepotizam..i nikom ništa! U vreme komunizma bar bi dobili partijsku opomenu ili ukor pred isključenje (jeste velika kazna, nema šta), a ovi danas  čak NI TO!

Donosenje ustava

I tako u krug, spasa nam nema, propasti ne možemo!

I sam sam bio (drug) član Ustavne komisije (UK), DOS-ovske, kada sam se na licu mesta uverio koliko licemerja, koliko podmetačine, koliko prevara i muljanja ima u našem političkom životu – kao nisam znao pre toga! Tada su, bar deklarativno, u regionaliste spadali DSS-ovci i njihov predsednik Koštunica , dok je DS bio protivan svakom rešenju koje bi „razbijalo“ jedinstvenu Srbiju, od Horgoša, do Dragaša. No, ne lezi vraže, nas nekolicina članova UK smo vrlo brzo ostali na cedilu, baš kada je na dnevni red došlo pitanje Teritorijalne organizacije....I da skratim elaboraciju, raspadoše se Narodna skupština i Ustavna komisija, pa puj –pike ne važi, ajmo iz početka. Mudri V. Koštunica sačuva lidersku poziciju i većinu, obećavajući nam za „Vidovdan, Spasovdan, Mitrovdan....Sretenje...“  nov, moderan ustav, baziran upravo na konceptu decentralizovane Srbije...I potraja većanje mudraca, oko Big Voje, pa videvši da novi ustav neće proći tek tako, zakazaše dvodnevno izjašnjavanje, bez prethodne javne rasprave - nema veze! Nema veze što je Ustav izglasan na neviđeno i bez „D“ od decentralizacije.

Nakon toga krete priča oko toga da će sad DS da promeni ustav, sa istom idejom o decentralizaciji. Za početak se pojaviše izjave iz II ešalona DS-a, pa i one utihnuše, jer se pojavi „problem“ Statuta Vojvodine – opet krete ista priča i podela na patriote i separatiste opšte prakse. Zamajavaše nas, zamajavaše sve više, upravo brzinom kojom su nam se približavali svetska finansijska kriza, gasna kriza, pad vrednosti dinara...Kako se kriza produbljivala, tako je i Statut bio sve „opasniji“. Dodje gas, a velmože se dogovoriše da Statut Vojvodine ide na javnu raspravu po Srbiji, kako bi bio lakše prihvaćen!!? Dakle za Ustav nam nije bila potrebna javna rasprava, a za Statut nam treba? Ustav je patriotski, reko Voja, a Statut je separatistički, opet reko neki „Vojo“.

I tako taman pomislih da se zaboravilo na ostatak Srbije kad iznebuha izroni Ministar Dinkić: „Regionalizam uslov ulaska u EU, regionalizam spas za sve nas, regionalizmom ka fondovima....“ Neće se nama više Srbija neravnomerno razvijati, neće se u Srbiji neravnomerno rađati deca, neće u Srbiji biti razlika....itd. TV stanice odmah emitovaše izjave nadležnog Ministra (za ravnomerni regionalni razvoj, a ko drugi). Požurih da na njihovim web stranama potražim materijalizaciju te nove ideje i gle čuda ima je na:

http://www.merr.gov.rs/sektori/rrpolitika.php?lang=cir

kad tamo Nацрт закона о регионалном развоју.

Pa dobro nije reč o novom ustavu, već o Zakonu o regionalnom razvoju, naravno ravnomernom. Daj šta daš!!! Bacih pogled na tekst i već na prvi pogled uočih da je ovde  neko „pobrkao lončiće“, između ustava i zakona. Pomislih da je možda neka greška, mada znam da su bezgrešni, al....slučajno se omakla? Ipak nije, ovaj zakon treba da liči na deo ustava, a da opet ne bude promena ustava, a ni statut, poput Vojvodine. Hm, pa čemu sve to onda ako se radi o kvaziregionalizmu, ideji koja za cilj ima definisanje euroregija poput „čardaka ni na nebu, ni na zemlji“. Stvar je ipak sasvim jasna, treba simulirati postojanje regija u Srbiji, ali tako da EU Fondovi nasednu na tu kvaziustavnu prevaru, a da regije ne dobiju nikakvu autonomiju, ništa od nadležnosti i ništa od suštinskih promena. Finansije će se i dalje kontrolisati iz jednog centra, samo to neće biti Vlada, već njen alter ego, Nacionalni savet za regionalni razvoj:

Члан 26.

                  Чланови Националног савета су: министар надлежан за регионални развој, уједно и председавајући Савета, министар за национални инвестициони план, министар финансија, министар за животну средину, министар за инфраструктуру, министар за државну управу и локалну самоуправу, министар за одрживи развој, министар за Косово и Метохију, председник Извршног Већа АП Војводине,градоначелник Града Београда, представници евро региона, државни секретар за регионални развој, директор Националне агенције, директор канцеларије за придруживање Европској унији, председник Сталне конференције градова и општина.

Sad je bar to jasno, znamo ko će brinuti o nama da se ravnomerno razvijamo. A gde ćemo, u čemu ćemo se ravnomerno razvijati? Pa u EUROREGIJAMA, gde drugde? A ko će nam definisati Euroregije, evo šta kaže predlog dotičnog zakona:

Критеријуме за успостављање евро региона из члана 5. и развојних региона из члана 6. ближе ће се уредити актом Владе, на предлог Републичког завода за статистику,  у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог Закона, а у складу са НУТС  методологијом и следећим критеријумима:

1)      број становника;

2)      географска позиција;

3)      природни потенцијали;

4)      економија обима у управљању ресурсима;

5)      постојећа територијална организација и

6)      културно-историјско наслеђе.

У складу са ставом 1. овог члана дефинишу се следећи евро региони:

1)      регион Војводине;

2)      Београдски регион;

3)      Западни регион;

4)      Источни регион;

5)      Централни регион;

6)      Јужни регион и

7)      регион Косова и Метохије.

Sve me ovo pomalo podseća na onaj stari dobri, ofucani vic, kada su , svojevremeno Rusi dobili drugi TV kanal, pa kad ga okrenete na njemu je  policajac, koji vrti pendrek u ruci sa porukom: „Vrati se na prvi kanal!“

A suština regionalizma je da građanin bude u prvom planu, da se njemu približi što više nadležnosti, po principu supsidijarnosti, koji se, ne sporim i ovde pominje...ali samo spominje! Ko će onda u ovom slučaju biti nosioci politike regionalnog razvoja? Član 24 kaže sledeće:

Члан 24.

                  Носиоци политике регионалног развоја, су:

1)      Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада);

2)      Национални савет за регионални развој (у даљем тескту: Национални савет);

3)      Министарство надлежно за послове регионалног развоја (у даљем тексту: Министарство);

4)      Извршно веће аутономне покрајине;

5)      Национална агенција за регионални развој (у даљем тексту: Национална агенција);

6)      Агенција за привредне регистре;

7)      Фонд за развој Републике Србије;

8)      Град Београд;

9)      Национална мрежа агенција и асоцијација за регионални развој(у даљем тексту: Национална мрежа);

10)  Јавне агенције за регионални развој (у даљем тексту: Jавна агенција);

11)  Регионалне развојне  асоцијације(у даљем тексту: Развојна асоцијација);

12)  Регионални развојни савети (у даљем тексту: Регионални савет);

Dok se svi oni namire, pa dok sve to stigne do lokalne samuprave i građana, vidim ja neće ostati ništa - kamen na kamenu! Osim za Beograd jer se on izdvaja članom 38:

Члан 38.

Град Београд учествује у креирању и спровођењу политике регионалног развоја на својој територији.

                         Na kojoj teritoriji kad se na počektu zakona kaže da:

Евро регион није административна територијална јединица и нема правни субјективитет.

Ako Evro region  nije administrativna teritorijalna jedinica i nema pravni subjektivitet, da li se to odnosi i na Vojvodinu i u kojoj meri?

Ne sporim da je učinjen ogroman napor da se „saberu babe i žabe“, ili da „vuk bude sit, a mi ovce i dalje na broju“ pa su nam  autori, za nas neuke, u sred zakona podarili i Rečnik nepoznatih POJMOVA, kako bi lakše razumeli šta je pisac hteo da kaže.

I moglo bi se ovako nadugačko i naširoko, ali nema svrhe. Samo mi nije jasno zbog čega u predlogu Zakona promeniše naša lepa imena regija: Šumadija, Mačva, Timočka Krajina, Raška, Sandžak, Braničevo...sa Južnom, Zapadnom, Istočnom, Centralnom Srbijom

Sretenjski ustav

Sve osim Beograda i Vojvodine (mada ni za nju nisam siguran, dokle će!).

Ma nek je nama ostalo Kosovo u Srbiji!

I da zaključim, što se mene tiče, da je i ovaj predlog zakona samo još jedan dokaz da nam je Ustav zreo za promenu. Nadležno Ministarstvo je, što je vredno hvale, postavilo Zakon o ravnomernom regionalnom razvoju na svoj sajt, sa mogućnošću stavljanja primedbi, ali to nema nikakvog smisla, jer puko navodjenje i nabrajanje termina (NUTS standardi, supsidijarnost i sl) koji su usko povezani sa regionalizmom ne znači da je to kvalitet samo po sebi – nama treba NOVI USTAV sa OPTIMALNOM I FUNKCIONALNOM REGIONALIZACIJOM.

Sve drugo je gubljenje vremena!